Metro 2039 je jedna od onih igara koje zapravo nije ni potrebno mnogo predstavljati. Dovoljno je da čujete ime Metro i već otprilike znate šta možete da očekujete, mračni tuneli, gas-maska, ograničena municija, mutanti koji iskaču iz mraka, improvizovano oružje i konstantan osećaj da je nešto užasno upravo iza sledećeg ugla. Posle Metro Exodusa, koji je serijal prvi put ozbiljnije otvorio prema velikim površinama i poluotvorenim lokacijama, 4A Games sada pravi korak unazad, ali u najboljem mogućem smislu. Metro 2039 vraća nas u Moskvu, vraća nas u tunele i ponovo stavlja preživljavanje i atmosferu ispred svega ostalog. Na Gamescomu sam konačno imao priliku da vidim kako ta ideja funkcioniše kada se kontroler nađe u rukama igrača. I moram da priznam da je prvi utisak bio upravo ono što sam želeo da dobijem od nove Metro igre. Metro 2039 vas polako uvlači u svoj svet i konstantno stvara osećaj da niste vi lovac, već plen. Čak i kada imate oružje u rukama, osećaj sigurnosti praktično ne postoji.
Ono što mi je posebno zanimljivo jeste koliko se 4A Games ozbiljno vraća osnovama serijala. Nakon ogromnijih prostora Metro Exodusa, ovde su tuneli ponovo uski, mračni i klaustrofobični. Čak i kada izađete na površinu, osećaj slobode nije isti kao u Exodusu. Moskva je sada ogromna ruševina prepuna radijacije, mutanata i drugih opasnosti, pa svaki izlazak na površinu više deluje kao privremena ekspedicija u mesto na kojem definitivno ne bi trebalo da budete. Tokom demo sesije upravo je prelazak između tih različitih prostora bio jedan od najboljih delova iskustva. U jednom trenutku se krećete kroz mračne tunele, pokušavate da ne privučete pažnju neprijatelja, a zatim izlazite napolje i shvatate koliko ste zapravo nezaštićeni. Radijacija vas tera da vodite računa o opremi, dok otvoreni prostori nude više mogućnosti za kretanje, ali i mnogo više potencijalnih opasnosti. Fora je da ne morate da ubijete sve šta se kreće, bolje rečeno, tako imam osećaj da bi igra trebala da se igra. Ako krenete da igrate tako, brzo ćete promeniti vaš pristup i biti mnogo štedljivi i obazriviji. I upravo tu Metro 2039 počinje da liči na starije igre serijala. Niste vojnik koji kroz nivo prolazi sa punim okvirom municije i ubija sve što se pomeri. Resursi su ograničeni, neprijatelji su opasni, a svaka borba može da vas košta više nego što ste planirali. Kada naiđete na grupu mutanata, često ćete se zapitati da li je uopšte vredno ulaziti u borbu. Ako uspete da prođete neopaženo, možda ćete sačuvati municiju i opremu za nešto mnogo gore što vas čeka nekoliko minuta kasnije.
Stealth je zbog toga ponovo veoma važan deo iskustva. Kada naiđete na ljudske protivnike, morate pažljivo posmatrati njihovo kretanje, tražiti pravi trenutak za napad i pokušati da eliminišete nekoliko stražara pre nego što situacija preraste u otvorenu borbu. Ako vas ipak primete, igra se ne raspada, jednostavno se menja način na koji morate da pristupite situaciji. Jako je lepo što je 4A Games uspeo da (ponovo) savršeno ukombinuje oba načina igranja, pa čak i u jednom pokušaju. Sve može da bude bajno i sjajno dok vas ne vide, a onda kao da kreće neka totalno druga igra, Veoma dobar osećaj. Borba je brutalna i osećaj u toku napucavanja je odličan. Oružje ima težinu, neprijatelji nisu samo mete koje čekaju da budu pogođene, već se kreću, kriju, razmišljaju kako da uništep pretnju, tj vas, a okruženje često dodatno komplikuje situaciju. Nova Shatun puška predstavlja jedan od zanimljivijih dodataka, a moguće je koristiti i prigušene hice za precizne napade iz senke. Tu su i Molotovljevi kokteli, sačmarica Duplet i različita improvizovana oružja koja se uklapaju u poznatu Metro filozofiju.
Još jedna stvar koju sam primetio jeste da Metro 2039 ponovo razume da horor ne mora stalno da vam skače pred lice. Ponekad je dovoljno da čujete zvuk iz tunela i da ne znate šta ga je proizvelo. Nekada je dovoljno da primetite telo na podu, nekoliko krvavih tragova i otvorena vrata koja definitivno nisu bila otvorena kada ste prošli tim hodnikom. 4A Games ovaj pristup naziva „frozen stories“, odnosno malim pričama koje su ugrađene direktno u okruženje. Umesto da vam neko objašnjava šta se dogodilo, sami treba da povežete predmete, tela i tragove koje pronađete. Suvišno je napomenuti koliko 4A Games odlično ume da napravi atmosferu, samo mi deluje kao da je Metro 2039 još bolje prezentovan nego u prethodnim igrama, pa čak i u VR igri koju smo opisivali. Serijal je oduvek imao horor elemente, ali ovde izgleda kao da 4A Games ponovo želi da ih postavi u prvi plan. Nije svaki mutant samo neprijatelj koji treba da bude ubijen. Nisu ni svi problemi rešivi pucanjem. Ponekad ćete istraživati, ponekad se šunjati, ponekad rešavati zagonetke, a ponekad ćete jednostavno pokušavati da preživite ono što se nalazi ispred vas.
Zanimljivo je i koliko pažnje igra posvećuje samom istraživanju. Na prvi pogled Metro 2039 može da deluje kao povratak linearnoj strukturi prvih igara, ali to nije baš tako jednostavno. Lokacije imaju alternativne puteve, skrivene prostorije i različite načine na koje možete da pristupite pojedinim situacijama. Nova oprema dodatno otvara mogućnosti. Na primer, breaching alat omogućava da probijete slabe zidove, dok sečem određenih zavarenih vrata možete doći do novih ruta. Nova UV lampa može da otkrije skrivene mutante, odbije Insectalise i pomogne vam da pronađete kodove i rešite određene zagonetke. To je možda najbolji kompromis koji je 4A Games mogao da napravi. Metro 2039 ne pokušava da ponovi ogromne otvorene zone Exodusa, ali istovremeno ne deluje kao potpuno linearna vožnja kroz unapred određene hodnike. Umesto toga, dobijate pažljivo dizajnirane prostore u kojima imate dovoljno slobode da sami odlučujete kako ćete napredovati. I upravo zato svaka lokacija može da bude zanimljiva i nakon prvog prolaska.
Vizuelno, Metro 2039 izgleda kao još jedan veliki korak napred za 4A Games. Studio ponovo koristi sopstveni 4A Engine i gura ga do maksimuma. Ruševine Moskve, detaljni enterijeri, osvetljenje, magla, dim i različiti efekti daju igri onu karakterističnu prljavu i tešku atmosferu po kojoj je serijal poznat. Na konzolama je potvrđen i ray tracing, uz Performance Mode koji cilja 60 frejmova u sekundi na PS5 i PS5 Pro. Ne znam koju smo verziju igrali (mislim da je PC) ali demo je radio odlično. Mada ruku na srce, moram da priznam da igra ne izgleda kao u onom spektakularnom prvom “gameplay” prikazu od pre nekoliko meseci, već više kao u poslednjem koji je bio prikazan. Ali čak i sa svom tom tehničkom prezentacijom, Metro 2039 najbolje izgleda onda kada je najružniji. Kada stojite u mračnom tunelu, jedina svetlost dolazi iz baterijske lampe, negde u daljini čujete nešto kako se kreće, a zidovi su prekriveni tragovima prethodnih stanovnika. To je vizuelni dizajn koji ne pokušava da vas impresionira samo rezolucijom tekstura, već atmosferom.
Posle Gamescoma, Metro 2039 mi zato deluje kao veoma siguran povratak korenima. Ne kažem da će ovo automatski biti bolja igra od Metro Exodusa, jer je Exodus upravo zbog svoje otvorenije strukture doneo nešto novo u serijal. Ali ako ste, kao i ja, nakon njega poželeli da ponovo provedete više vremena u mračnim tunelima Moskve, onda 4A Games očigledno pravi igru baš za vas.
