Uvek je teško kada razvojni tim dobije zadatak da napravi bolju igru od originala. Šta je potrebno uraditi, šta ispraviti, šta zameniti, a šta ostaviti onako kako jeste? Capcom je imao skoro pa nemoguć zadatak sa Dragon’s Dogma 2, posebno ako uzmemo u obzir koliko je original bio poseban naslov za ljubitelje ovog žanra. Original, iako daleko od savršenog, imao je neku svoju magiju i divne trenutke koji su oduševljavali igrače. Ma koliko sve to bilo nesavršeno, iskustvo je bilo nezaboravno. Upravo zbog toga nije bilo nimalo lako replicirati tako nešto, ali Capcom je uspeo. Dragon’s Dogma 2 nije samo nastavak, niti puki reskin originala, što sam i sam pomislio na početku, već unapređena verzija gotovo svega što je krasilo prvi deo, uz čitav niz novih fora i zanimljivih mehanika koje ne možete ni da primetite tokom prvih nekoliko sati igranja. Te nove stvari su toliko divno i suptilno ubačene, barem većina njih, da će obogatiti celokupno iskustvo svim igračima, a ne samo onima koji su igrali keca i možda sumnjali da Capcom može da napravi bolji nastavak. Koliko je igra slična prvom delu, toliko se razlikuje kada malo zagrebete ispod površine. A onda nastaje onaj pravi šok, nakon kojeg se jednostavno prepustite uživanju.
I sada, zašto krećemo ovu recenziju sa ovakvim uvodom? Zato što Dragon’s Dogma 2 ima novu publiku, jer je igra napokon izašla na Nintendo konzoli, bolje rečeno, za Nintendo Switch 2. Upravo zbog toga, obratićemo pažnju na sve aspekte Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen, pričaćemo o osnovnoj igri, o Dark Arisen dodatku i svemu ostalom u čemu ćete moći da se izgubite u ovom fantastičnom svetu. Pa krenimo ispočetka.
Dragon’s Dogma 2 se odvija u zemljama Vermund i Battahl, u svetu koji predstavlja svojevrsnu paralelu univerzumu iz originalne igre. Iako se okruženje razlikuje, sudbina Arisena ostaje povezujuća nit između ova dva naslova. U oba slučaja, zmaj krade srce pojedinca, gurajući ga u ulogu Arisena. A to ste upravo vi! Vaše srce je ukradeno, a zadatak je prilično jasan, vratiti ga. Na tom putu suočićete se sa brojnim teškoćama, sresti lažne Arisene i otkriti mnogo više o svetu koji vas okružuje nego što ste možda očekivali. Tu je i misteriozna Dragonsplague, opasnost koja može imati ozbiljne posledice po vašeg glavnog Pawna, ali i čitava naselja ukoliko ne obratite pažnju na upozoravajuće znakove. Svet obiluje tajnama koje možete istraživati, ali i ne morate, ukoliko želite da neke od njih zauvek ostanu skrivene. Posledice vaših odluka, mogućnost da se umešate u političke intrige i sudbinu ljudskog kraljevstva Vermund, kao i odnosi koje gradite sa ljudima koje srećete, predstavljaju važan deo Arisenovog putovanja. Put kojim koračate, savezi koje sklapate i žrtve koje pravite oblikovaće vašu sudbinu. Vaše preživljavanje nije zagarantovano, ali avantura vas čeka na gotovo svakom koraku.
Sve je to jako dobro osmišljeno i napravljeno, toliko da kada jednom krenete da igrate, prosto ne možete da prestanete. Taj prelepi, intrigantni svet toliko lako će vas uvući u sebe da ćete vrlo brzo zaboraviti koliko ste zapravo vremena proveli istražujući. Veličanstveni mračni fantazijski svet Dragon’s Dogma 2 poziva na istraživanje. Guste šume, prašnjave litice, napuštena naselja i neprohodni putevi čekaju sve one koji se usude da lutaju. Kriptični tragovi i zanimljivi likovi krase pejzaž, kako vizuelno tako i funkcionalno, dok je svet prepun tajni koje mogu zauvek ostati skrivene ukoliko se ne potrudite da ih pronađete i rešite. Osećaj avanture je odličan, a open-world dizajn podstiče gotovo kontrolisani haos. Da, igra je čudna. Ponekad deluje kao da svi njeni sistemi pripadaju nekim potpuno zasebnim igrama, ali nekako sve zajedno funkcioniše jako dobro. Možda baš zbog toga što su pojedini elementi namerno nesavršeni. Kada biste svaki od njih posmatrali zasebno, sigurno biste uspeli da pronađete određene mane, ali kao celina, onako kada pogledate iz daljine, Dragon’s Dogma 2 gotovo da nema pravih slabosti. Naravno, to ne znači da ih nema, ali je način na koji se sve te mehanike prepliću ono što igru čini toliko posebnom.
Borba u Dragon’s Dogma 2 predstavlja svojevrsni ples mačevanja i magije. Svako zvanje, odnosno Vocation, poseduje specifične tehnike borbe, od brzih i prikrivenih napada kod Thiefa, do moćnih i snažnih udaraca kod Fightera. Mage može da baca razorne čini, dok Sorcerer raspolaže još impresivnijim magijskim sposobnostima koje mogu potpuno promeniti tok borbe. Sistem magije je detaljan i zanimljiv, a njeni efekti utiču ne samo na neprijatelje već i na okolinu. U igri ćete se suočavati sa različitim vrstama protivnika, od ogromnih himera do teško dostupnih harpija, pri čemu svaki poseduje svoje snage i slabosti. Dragon’s Dogma 2 zadržava jedinstveni sistem borbe iz prvog dela, pa ćete i ovde imati priliku da se penjete na leteće Grifone i nanosite im štetu dok pokušavaju da vas zbace sa svojih leđa. Pored toga, korišćenje RE Engine-a omogućava napredniji fizički sistem, što je posebno zanimljivo kada shvatite koliko okolina može da utiče na tok borbe. Novi engine omogućava kreativnije i maštovitije pristupe savladavanju neprijatelja. Dinamika okoline podstiče igrače da je koriste na različite načine kako bi na kraju pobedili protivnika pred sobom. Na primer, možete uništiti branu i poplaviti određeno područje, naneti štetu nogama velikog protivnika kako biste ga oborili preko provalije ili iskoristiti eksplozivni bure kako biste oslobodili ogromnu količinu vode koja će potom odneti sve što joj se nađe na putu. Takve situacije omogućavaju Arisenu i njegovim Pawnovima da koriste čak i oborene protivnike kao improvizovane mostove, dok se oni očajnički drže za liticu. Ova fizika oživljava Pawns, neprijatelje i NPC-ove, pružajući brojne nepredvidive mogućnosti tokom igranja.
Tokom borbe morate uzeti u obzir postavku i sposobnosti sopstvene grupe, teren oko sebe, kao i sposobnosti i slabosti neprijatelja pred vama. Takođe, važno je pratiti svoju Staminu, jer iscrpljenost može imati ozbiljne posledice, naročito kada se suočavate sa većim protivnicima. Osim toga, jedna od ključnih mehanika Dragon’s Dogma serijala jeste sposobnost hvatanja velikih neprijatelja i penjanja po njima kako biste nanosili štetu iz neposredne blizine. Ovo je izuzetno korisno kada se suočavate sa ogromnim protivnicima, jer ćete često morati da pronađete njihovu slabu tačku i iskoristite je na najbolji mogući način. Nije isto boriti se protiv običnog Goblina i pokušavati da oborite ogromnog Ciklopa koji može da vas pošalje na drugi kraj mape jednim udarcem. Upravo takve situacije čine borbu toliko zanimljivom, jer retko kada imate osećaj da se sve odvija po unapred određenom scenariju.
Zvanja, odnosno Vocations, u igri predstavljaju vaše klase, a iako pokrivaju slične oblasti kao i original, svaka opcija je značajno redizajnirana. Sada postoji mnogo manje preklapanja između pojedinih zvanja, što svakom daje jasniji identitet i olakšava razumevanje njegovih prednosti i mana. Tokom mog igranja promenio sam nekoliko zvanja i svaki put sam se dvoumio da li to uopšte da uradim, jer mi je bilo izuzetno zabavno sa trenutnim. Novi pristup zvanjima posebno ističe njihove karakteristične sposobnosti i borilački potencijal, pa se promena klase ne svodi samo na drugačije oružje ili nekoliko novih poteza.
Posebno se vidi naglasak na razlikovanju zvanja kod potpuno novih opcija, kao što su Mystic Spearhand i Trickster. Mistični Kopljanik spaja prednosti fizičkog napada i magije, ali se izdvaja od ostalih zvanja korišćenjem koplja kao jedinstvenog oružja. Kombinacija njegove mobilnosti i snažne magijske barijere čini ga izuzetno ofanzivnom silom koja gotovo nikada ne prestaje sa napadima, osim kada je potrebno obnoviti odbranu. Prilično je moćan! Prevarant, sa druge strane, ne podseća ni na šta drugo u igri. Kao Trickster, stvarate iluzije i zamke za neprijatelje, što vas podstiče na potpuno drugačiji, kreativniji pristup borbi. Umesto da se oslanjate na sirovu snagu, morate razmišljati nekoliko koraka unapred i navoditi protivnike da rade upravo ono što želite. To je zanimljiva promena tempa u odnosu na ostala zvanja, a posebno mi se dopada što Capcom nije pokušao da sve klase učini podjednako ofanzivnim.
Svako zvanje nudi dovoljno jedinstvenih opcija da sam želeo da isprobam baš svako. Na sreću, Dragon’s Dogma 2 to dodatno podstiče promenom načina na koji se statistike povećavaju tokom napredovanja. Ranije su zvanja direktno uticala na rast vaših statistika, pa bi promena klase, recimo sa Magea na Fightera, mogla da predstavlja prilično veliko ograničenje. Ovde možete slobodno menjati zvanja bez preterane brige o uticaju na statistike. Vaše statistike se automatski prilagođavaju izabranom zvanju, omogućavajući vam da bez mnogo razmišljanja isprobate šta god poželite. Iako to možda donekle umanjuje zabavu kreiranja sopstvenog lika i dugoročnog planiranja njegovog razvoja, mislim da je uopšteno reč o dobroj odluci za igru koja vam omogućava da slobodno istražujete sve dostupne opcije. Pogotovo kada uzmete u obzir koliko su pojedina zvanja zabavna i koliko bi bilo šteta da se ograničite na samo jedno ili dva tokom čitavog putovanja.
Nakon pravljenja vašeg lika na početku igre, možete napraviti i svog ličnog Pawna. U prvom delu nije bio toliki akcenat stavljen na ovaj segment, ali je u nastavku to urađeno toliko detaljno da praktično imate priliku da napravite još jednog lika za sebe. Vaš Pawn pratiće vas od početka do kraja igre i pomagati u gotovo svemu što radite. Ne deluje kao običan generički pratilac, već je Capcom uspeo da mu podari neku vrstu života kroz veštačku inteligenciju i interakciju sa vama. Kada ne igrate igru, vaš Pawn može pomagati prijatelju sa liste ili nekom potpuno nasumičnom igraču. Kada se vrati iz svoje avanture, prepričavaće vam šta je sve video, gde je bio, šta je radio i otkrivati tajne koje možda još niste pronašli na svojim mapama. Sjajni trenuci! Prosto sam se oduševio kada sam shvatio koliko interakcija sa njima može da deluje prirodno. Pored kreiranja jednog sopstvenog Pawna, možete iznajmljivati i druge, čime dodatno proširujete mogućnosti svoje grupe.
Unajmljeni pešaci, odnosno Pawns, i dalje dolaze i odlaze, ali više ne deluju toliko prolazno kao nekada, delimično zbog načina na koji sada međusobno komuniciraju. Kada su dva pešaka komentarisala koliko dobro funkcionišu kao tim, osetio sam grižu savesti znajući da je jedan od njih sada prenizak nivo da bi mogao da podrži moju grupu i da će morati da ode. Međutim, ako putujete sa bilo kojim pešakom dovoljno dugo, njihove primedbe mogu postati pomalo ponavljajuće, posebno ako ne pratite njihove savete. Fraza „Ova lestvica nas može odvesti do novih visina!“ postala je toliko zamorna svaki put kada sam ulazio u Vernworth da sam na kraju popeo tu lestvicu samo da bih ih ućutkao. Pešaci takođe često reaguju na situacije zajedno, što dovodi do niza komentara koji zapravo izražavaju potpuno isti osećaj. Ova divlja promena između naklonosti i iritacije prema Pawnovima nije novost za dugogodišnje fanove serijala, a lako je oprostiti im takve sitnice kada slavite sa svojim pešakom na vrhu pobeđenog Ogra. Upravo te male interakcije čine ih mnogo više od običnih NPC saputnika.
Ovaj fantastični svet je prepun opasnosti i ponekad se zaista zapitam kako iko uopšte napušta gradove da bi nešto postigao. Grifoni se obrušavaju sa neba, Ciklоpi pokušavaju da zdrobe sve što vide, Goblini vrebaju u zasedi na gotovo svakom putu, a Harpije klize iznad vas kako bi otimale ljude. To je samo deo opasnosti koje čekaju da vam pokvare dan. Ovo ipak nije igra poput Souls serijala. Iako neke klase koriste izmicanje ili pariranje, uglavnom je reč o strateškim borbama u kojima su ključni pozicioniranje, sinergija tima i iskorišćavanje slabosti neprijatelja, umesto oslanjanja na sirovu snagu ili brze reflekse. Čak i kada ste podnivoisani za određeno područje, korišćenje znanja u svoju korist može vam omogućiti da savladate i najteže protivnike. Učenje stvari poput toga da određenom teškom protivniku prvo morate odseći rep kako biste mu nanosili ozbiljniju štetu, da se Goblini plaše vatre ili da je oko Ciklopa njegova slaba tačka, dobro, možda je ovo poslednje prilično očigledno, čini borbu mnogo zanimljivijom i efikasnijom. Isto važi i kada ste prenivoisani, jer preveliko samopouzdanje i nemar mogu značiti da vas čak i čopor vukova pored puta savlada za nekoliko sekundi.
Kada noć padne u ovom otvorenom svetu, to je potpuno drugačija priča. Noć je gotovo crna kao mastilo, a čak i fenjeri osvetljavaju samo mali deo prostora oko vašeg lika. Ipak, upravo je to veliki plus. Nove opasnosti, uglavnom duhovske prirode, vrebaju u uglovima, pored uobičajenih zveri i bandita. Neki neprijatelji privučeni su svetlima poput moljaca plamenom, pa čak i stalno paljenje fenjera može predstavljati rizik. Zbog toga putovanje noću zahteva mnogo više pažnje i planiranja. Nekada ćete se jednostavno zapitati da li je vredno nastaviti put ili je ipak bolje pronaći zaklon i sačekati jutro. Takvi trenuci dodatno doprinose atmosferi i osećaju opasnosti koji prati gotovo svako istraživanje.
A onda dolazimo do onoga što donosi Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen, odnosno nove ekspanzije koja dodatno proširuje već impresivan svet igre. Iako sam naziv može da podseti dugogodišnje fanove na Dark Arisen dodatak iz prve igre, ovde je reč o potpuno novom sadržaju napravljenom za nastavak. Capcom je odlučio da ne menja ono što je već funkcionisalo, već da igračima ponudi još razloga da se vrate u ovaj svet, uz novu priču, potpuno novo područje, dodatne neprijatelje i izazove koji će ozbiljno testirati vaše sposobnosti. Najveća novina svakako je Norgan, severna regija koja je dugo bila napuštena i gotovo zaboravljena. Upravo tamo počinje priča o novom Arisenu, čije pojavljivanje pokreće niz događaja i vodi vas do misterioznog zmaja koji ne može da umre. Naravno, ništa u Dragon’s Dogma svetu nije jednostavno, pa ćete morati da istražite šta se zapravo krije iza svega toga.
Norgan predstavlja potpuno drugačije okruženje u odnosu na Vermund i Battahl. Umesto zelenih šuma, sunčanih predela i prašnjavih puteva, ovde vas čekaju ledene pustare, napuštena naselja, ruševine i zamkovi koje je vreme gotovo progutalo. Vremenski uslovi dodatno doprinose atmosferi, pa ćete se suočavati sa snežnim olujama i trenucima kada je vidljivost toliko loša da jedva možete da razaznate šta se nalazi nekoliko metara ispred vas. To nije samo vizuelna promena, već i način da se dodatno naglasi koliko je ovo područje neprijateljski nastrojeno prema svima koji se usude da ga istražuju. Naravno, tu su i novi protivnici, uključujući ledene varijante poznatih neprijatelja poput Ogra i Zmajeva, ali i potpuno nova čudovišta i boss susreti. Neki od njih izgledaju kao da su direktno izašli iz nekog drugog Capcomovog serijala, što je posebno zanimljivo kada shvatite koliko su njihove borbe drugačije u odnosu na ono na šta ste navikli tokom osnovne igre.
Pored nove regije i priče, Dark Arisen donosi i Lost Rites, skup od 12 tamnica raspoređenih širom postojećeg sveta. Ovo je posebno zanimljiv dodatak jer ne predstavlja samo još nekoliko običnih lokacija koje ćete posetiti usput, već niz izazova koji zahtevaju drugačiji pristup i ozbiljno poznavanje borbenog sistema. Pojedine tamnice imaju posebna ograničenja, pa ćete, na primer, morati da se snalazite sa samo dve opremljene veštine, dok će vas druge zatvoriti u arene u kojima vaši Pawns neće moći da vam pomognu. Postoje i situacije u kojima ćete morati da se oslonite na magiju i pažljivo planiranje, jer se u skučenim hodnicima mogu pojaviti protivnici otporni na fizičke napade. Sve to čini Lost Rites prilično zanimljivim dodatkom, naročito za igrače koji su već prošli kroz osnovnu igru i žele nešto što će ih ponovo naterati da razmišljaju o načinu na koji pristupaju borbi. Nije dovoljno samo imati visok nivo i dobro opremljenog lika. Ponekad ćete morati da promenite čitavu taktiku kako biste uopšte imali šanse da izađete kao pobednik.
Dark Arisen donosi i dodatne sposobnosti i mogućnost opremanja većeg broja borilačkih veština, čime se postojeći sistem borbe dodatno produbljuje. To je posebno dobrodošla promena jer je osnovna igra već imala odličan borbeni sistem, ali su određena ograničenja ponekad sprečavala igrače da u potpunosti iskoriste potencijal svojih zvanja. Uz dodatne izazove i novu težinu, ekspanzija uspeva da ponudi ozbiljniji test čak i onima koji su već završili igru i prošli kroz New Game Plus. Tu je i nova Hard težina, namenjena igračima koji smatraju da osnovna igra nije bila dovoljno zahtevna. Međutim, nemojte misliti da je dovoljno samo izabrati viši nivo težine i nastaviti po starom. Novi protivnici i izazovi mogu vas prilično lako kazniti ukoliko se previše opustite, čak i kada imate dobro razvijenog Arisena i grupu iskusnih Pawnova.
Pored samog dodatka, Capcom je kroz nekoliko besplatnih updareova tokom godine uneo i značajne promene u osnovnu igru. Koje su sada deo Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen na Nintendo Switch 2 konzoli odmah što bi rekli “out-of-the-box”. Za druge konzole to su poboljšanja performansi, dodatne mogućnosti čuvanja pozicija, više Portcrystala i Eternal Ferrystone, koji olakšava putovanje kroz svet. Promene su napravljene i u vezi sa pojedinim sistemima koji su ranije izazivali dosta frustracija među igračima. Dragonsplague je jedan od najboljih primera, jer je ova mehanika mogla da dovede do katastrofalnih posledica ukoliko ne prepoznate njene simptome na vreme. Sada je pristup takvim situacijama znatno pristupačniji, što će sigurno obradovati one kojima je ovaj sistem bio previše kažnjavajući. Ipak, moram da priznam da se time donekle gubi deo nepredvidivosti koja je činila Dragon’s Dogma 2 toliko posebnom. Upravo je taj osećaj da nikada ne znate šta vas čeka na sledećem koraku bio jedan od najvećih aduta igre, pa je pitanje koliko je dobro što su pojedine mehanike sada znatno blaže.
Kada je reč o Nintendo Switch 2 verziji, Capcom je imao prilično zahtevan zadatak, može se slobodno reći, nemoguć. Dragon’s Dogma 2 je od samog početka važila za tehnički zahtevnu igru, a problemi sa performansama na drugim platformama tokom prvobitnog izlaska nisu baš ulivali poverenje kada je najavljena verzija za Nintendovu novu konzolu. Ipak, razvojni tim je uspeo da napravi prilično impresivan port, naročito kada uzmete u obzir veličinu sveta, broj neprijatelja i kompleksnost sistema koji se odvijaju istovremeno. Igra koristi DLSS rekonstrukciju slike kako bi dostigla izlaznu rezoluciju od 1080p u docked i 720p u handheld. Vizuelno, rezultat je prilično dobar, a pojedini elementi, poput senki, čak mogu da izgledaju bolje nego u nekim drugim konzolnim verzijama. Ipak, postoje i očekivani kompromisi. Osvetljenje je pojednostavljeno, gustina vegetacije je smanjena, a primetno je i kasnije učitavanje pojedinih objekata i detalja tokom kretanja kroz svet.
Što se performansi tiče, Switch 2 verzija nudi nekoliko različitih opcija. Osnovni mod cilja 30 frejmova u sekundi, dok je moguće izabrati i promenljivi frejmrejt, kao i uključiti Frame Generation, odnosno generisanje dodatnih frejmova, koje omogućava vizuelni utisak približan 60 frejmova u sekundi. Naravno, važno je razumeti da se ne radi o pravih 60 frejmova po sekundi, već o interpolaciji dodatnih frejmova između postojećih. To daje taj fluidniji prikaz, ali ponekad dolazi i do vizuelnih nepravilnosti, poput ghostinga, ili recimo seckanja imena i drugih elemenata iznad likova koje susrećete ili putuju sa vama. Bio sam poprilično skeptičan kada je interpolacija frejmova u pitanju na Switch 2 konzoli, jer se frejmrejt duplira sa 30 do 60, što u teoriji ne može biti dobro. Ali moram da priznam, čak i pored ovih mana koje sam pomenuo, igra stvarno izgleda fantastično u tih 60 FPS-ova. Prosto mi je neverovatno kako je fluidnije a input lag ne tako veći nego u 30 frejmova po sekundi. Već sam igrao neke igre koje imaju framegen do 60, ali u Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen je to najbolje rešeno. Tako da sam većinu igre igrao sa uključenim framegenom, a nekada nisam mogao da zamislim da ću to uraditi i jednostavno uživati.
Mada, ono što je najvažnije jeste da je Capcom uspeo da prenese gotovo kompletno Dragon’s Dogma 2 iskustvo na prenosivu konzolu. Istraživanje sveta, borba sa ogromnim protivnicima, upravljanje Pawnovima i sve one nepredvidive situacije koje čine igru posebnom i dalje su prisutni. Naravno, ako očekujete identičan vizuelni kvalitet i performanse kao na Xbox Series konzolama ili PlayStation 5, moraćete da prihvatite određene kompromise. Mada realno gledano, mogućnost da ovako veliku RPG avanturu ponesete sa sobom i igrate u handheld modu jeste jedan veliki plus. Posebno mi se sviđa to što Switch 2 verzija ne pokušava da sakrije koliko je igra ambiciozna, već uspeva da sačuva njene najvažnije elemente, čak i kada je potrebno napraviti određena tehnička prilagođavanja.
Zahvaljujemo se Capcom na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Dragon's Dogma 2: Dark Arisen (Nintendo Switch 2)
Kada podvučemo crtu, Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen je objektivno odlična igra, odnosno jedan od ozbiljnijih kandidata za najbolja RPG iskustva koja možete da doživite. Originalna igra je već bila jedan od najboljih RPG-ova, ali Dark Arisen ozbiljno približava ovaj naslov u must-play igru za apsolutno sve igrače. Subjektivno, nekome se možda neće dopasti način borbe, sporiji tempo istraživanja ili pojedini sistemi koji zahtevaju dosta strpljenja. Čak i to što je sam prikaz na Switch 2 konzoli malo drugačiji nego na drugim konzolama, ne čini da je ovo išta lošiji naslov nego na jačim konzolama, i slobodno mogu reći da je Capcom uspeo da napravi prilično impresivan port. Ipak, kada pogledate sve što igra nudi, teško je ne ostati oduševljen količinom sadržaja, slobodom koju imate tokom igranja i načinom na koji se različite mehanike međusobno dopunjuju. Svaki trenutak u Dragon’s Dogma 2 može postati nezaboravan, a gotovo svaka avantura može se pretvoriti u mali spektakl koji niste mogli unapred da isplanirate. Upravo je to ono što ovu igru izdvaja od mnogih drugih RPG naslova. Nikada ne znate šta vas čeka iza sledećeg brda, kakvo će vas čudovište iznenaditi ili u kakvu ćete se nevolju uvaliti zajedno sa svojim Pawnovima. I možda je upravo zbog toga Dragon’s Dogma 2: Dark Arisen toliko poseban naslov.
