Da, bez pogovora, Flat2VR Studio „strikes again“. Reč je o relativno skoro formiranom studiju čija je osnovna misija jednostavna: da nam već postojeće, odlične „non-VR“ naslove prenese u virtuelnu stvarnost. Mislim da su poznavaoci industrije već dobro upoznati sa njihovim radom i da im je jasno da se ovaj tim etablirao kao jedan od najbitnijih aktera na današnjoj, pa slobodno možemo reći i pomalo škrtoj, VR sceni. Zahvaljujući Flat2VR Spark programu, koji talentovanim moderima pruža priliku da postanu deo zvaničnog razvoja, u Early Access je stigao legendarni FlatOut 4. U saradnji sa veteranom VR moding scene, Mutarom, oživljena je dobra stara, haotična i brutalna vožnja koja je mnogima od nas ostala u najlepšem sećanju.
ISTORIJA DESKTRUKCIJE I PUT ISKUPLJENJA
Originalni FlatOut iz 2004. godine bio je pravo osveženje u svetu trkačkih igara, jer se nije fokusirao samo na čistu brzinu i trkanje, već na haotičnu destrukciju. Studio Bugbear Entertainment je tada postavio standarde fizikom koja je omogućavala da se skoro svaki objekat na stazi, kao i sam automobil, za to vreme realno raspadne u paramparčad. Ipak, ono po čemu ga ja lično najviše pamtim je RAGDOLL fizika vozača i onaj legendarni (i u mnogo slučajeva komični) trenutak kada pri jakom sudaru vaš lik izleti kroz šoferku. To je bila osnova za čuvene mini-igre poput skoka u vis ili kuglanja, gde je vozač bio u ulozi lopte. Ta kombinacija prljave atmosfere, odličnog soundtracka i čistog haosa učinila je FlatOut kultnim klasikom koji se i dan-danas rado igra.
FlatOut 4: Total Insanity (iz 2017. godine) ima veoma specifičnu ulogu u istoriji ovog serijala. On je bio neka vrsta „iskupljenja“, ili bar prvog koraka u dobrom pravcu. Nakon što je FlatOut 3 skoro sahranio franšizu svojim katastrofalnim nastupom, studio Kylotonn je preuzeo kormilo sa ciljem da vrati igru korenima koje je postavio originalni Bugbear. Ova igra je donela dosta novina i osveženja, a kako dolazi iz perioda osme generacije konzola (PS4/Xbox One), vizuelno se i danas nalazi na sasvim korektnoj distanci između moderne igre i retro klasika. Kako to često biva, upravo je to idealna podloga za prebacivanje u VR. U ovom slučaju, FlatOut 4 zaista izgleda fantastično dok nam donosi ovu nostalgičnu destrukciju u virtuelnu realnost.
POGLED IZ ZARĐALOG KOKPITA
Od prvog trenutka kada navučete VR headset, FlatOut 4 prestaje da bude samo poznata igra koju posmatrate na ravnom ekranu i postaje mesto i doživljaj u kojem se fizički nalazite. To je svet haosa, destrukcije i virtuelnog mirisa benzina, starog gvožđa i… letećih vozača. Futuristički, sterilni kokpiti nisu nešto što ćete videti u ovoj igri. Flat2VR se pobrinuo da kreira potpuno imerzivne enterijere automobila i tu su odradili zaista vrhunski posao. Mnogo pažnje je posvećeno detaljima kako bi se prenela ta specifična atmosfera serijala. Instrument tabla je izgrebana, na pojedinim mestima vire žice, a zaštitni kavez (roll-cage) vam je u virtuelnoj stvarnosti toliko blizu glave da ćete se podsvesno saginjati, pokušavajući da ga ne zakačite dok se okrećete po kabini.
Uvek je bitno „ubosti“ skalu i proporcije vozila iznutra, jer je to svima nama poznat osećaj i imamo određena očekivanja, za razliku od situacija kada vas igre stave u kokpit svemirskog broda. U VR-u konačno dobijate pravi osećaj veličine ovih „mišićavih“ automobila. Hauba ispred vas deluje kao tona besnog metala koja vas vuče i daje vam osećaj moći na trkačkoj stazi. Samim tim je osećaj prisustva fenomenalan; okolina, iako nije na nivou najmodernijih AAA igara, ipak je dovoljno dobra da isprati sjajan enterijer. Dok vozite kroz šumovite predele ili napuštene fabrike, imerzija je toliko jaka da ćete imati instinktivnu potrebu da obrišete sopstveno lice kada prođete kroz oblak prašine koji je podigao automobil ispred vas.
Staze su na mestima šire, na mestima uže, ali je ovde sve podređeno duhu serijala. Isečeno drvo pored puta, gomila guma i drugi objekti bi u drugim igrama bili prepreke koje zaobilazite, ali ih ovde, u pravom FlatOut maniru, raznosite u hiljade komadića, krčeći sebi put kroz stazu. Posebno je dobro što vam u VR verziji nisu potrebni retrovizori ili strelice da biste znali šta se dešava oko vas. Dovoljno je da prirodno pomerite glavu i ocenite situaciju. Potpuno je drugačiji doživljaj kada vidite rivala kako vam se lepi za zadnji branik dok obojica haotično letite stazom.
FIZIKA DESTRUKCIJE U TRI DIMENZIJE
Ono što FlatOut 4 VR radi maestralno jeste prenos inercije. Kada vozite „kadilak iz pakla“ od dve tone i zakucate se u bočnu stranu protivnika, ne vidite samo brojeve na ekranu već osećate kako se ceo vaš virtuelni svet naginje. Sudari u VR-u imaju jednu potpuno drugačiju težinu i doživljaj. Kada vas neko „čukne“ sa bilo koje strane, vaša perspektiva i pogled se trznu baš onako kako bi se to desilo u stvarnom životu. Metal koji okružuje vaše vozilo tokom trke će, vrlo verovatno, polako gubiti svoj oblik. Lim se gužva pri svakom sudaru i sve to izgleda zaista dobro kroz sočiva vašeg headseta.
Dok jurite kroz predele ovih staza, pored zgužvanog metala lete i svakakvi drugi objekti, a na koji način ćete sve to doživeti zavisi isključivo od vašeg izbora kamere. Ipak, u VR-u je to često mač sa dve oštrice. Želite imerziju, ali ne želite da vam od nje pripadne muka. Zato nije uvek najbolje rešenje da vam igra prenese baš potpunu simulaciju ove borbene vožnje. Postoje momenti, a možda ih ima i više, gde ova igra neće biti baš blagonaklona prema vašem želucu.
Dostupno je više perspektiva: iz kokpita, pogled sa haube, „branik“ kamera (gde se automobil uopšte ne vidi) i pogled iz trećeg lica. Meni lično je kamera iz trećeg lica bila najprihvatljivija; iako možda nije idealna iz ugla potpune imerzije, nekako je najlagodnija za stomak i omogućava duže sesije igranja bez nelagode.
RAGDOLL SPEKTAKL
Ragdoll fizika i izletanje iz kabine su, kao što sam već napomenuo, ono što definiše ovaj serijal. Kako to funkcioniše u VR-u? Pa, u ovom slučaju, taj ragdoll ste zapravo VI. Perspektiva dok letite kroz vetrobransko staklo napolje, dok staklo puca direktno pred vašim očima, predstavlja apsolutni test vaše “VR tolerancije”. Dok letite, kamera ostaje vezana za vašu glavu ukoliko ste u prvom licu, ili vidite vašeg karaktera kako leti iz trećeg lica ukoliko tu kameru izaberete…
E sad, tu su i stunt modovi, verovatno rezervisani za prave VR mazohiste. Mini-igre su oduvek bile srce serijala, a i u VR-u one ostaju glavni razlog zašto ćete paliti igru iznova i iznova. Discipline poput kuglanja, golfa, destrukcije, su očekivano tu. U ovoj iteraciji, umesto da samo pritiskate taster za određivanje ugla izbacivanja, ovde bukvalno imate osećaj visine i trajektorije kretanja. Gledati metu dok jurite niz rampu u VR-u daje vam mnogo bolju percepciju o tome kada tačno treba da lansirate vozača.
Kada se katapultirate iz automobila u stunt modu je sigurno najupečatljiviji deo igre. Trenutak kada se vozač ispravi i krene vertikalno uvis, dok vi gledate kako se staza ispod vas smanjuje, izaziva onaj pravi osećaj golicanja u stomaku. Moramo biti realni i još jednom naglasiti da će ovi vrtoglavi modovi sigurno biti veoma intenzivno iskustvo za neke od igrača. Ali i pored toga moram reći da je ragdoll letenje iz trećeg lica mnogo lakše za stomak nego što sam očekivao. Ovim se sasvim lepo približavamo sledećem poglavlju: VR udobnosti.
TEHNIČKA SITUACIJA I VR UDOBNOST
Verujem da je Flat2VR studio i Mutar posvetio posebnu pažnju načinima kako da udobnost igre učini što pristupačnijom svima. Jer, džaba vam fenomenalna igra ukoliko posle deset minuta dobijete želju da skinete headset s glave i potrčite put kupatila. Gledano iz tehničke perspektive, igra je, naravno, u Early Access fazi, što znači da joj predstoji još talasa optimizacije. Lično se ne mogu previše požaliti na konkretne probleme, iako sam morao malo da spustim podešavanja kako bih imao komforan frame-rate. Ukoliko smo nešto u našem VR svetu naučili, to je da nema razloga za sumnju u razvojni tim koji je na bilo koji način povezan sa imenom Flat2VR. Zakrpe su neminovni deo ranog pristupa, a s obzirom na to da odavde put vodi samo ka boljem, veoma smo optimistični. Očekivane VR funkcije koje olakšavaju doživljaj su tu: vignetting (sužavanje vidnog polja) i smanjivanje drhtanja kamere pri vožnji su dostupni i sigurno olakšavaju celokupno iskustvo.
Igra nudi više različitih mogućnosti upravljanja. Prva logična opcija su VR kontroleri, koji funkcionišu veoma slično regularnim kontrolerima. Ja sam ipak veoma brzo prešao na običan Xbox kontroler, uz koji sam se osećao mnogo lagodnije, a samo upravljanje je delovalo odlučnije i preciznije. Kao ultimativnu verziju, igru možete igrati i sa trkačkim volanom, ukoliko ga posedujete.
Nakon nekoliko sati proletanja kroz šoferšajbnu i gutanja virtuelne prašine, može se podvući jedna zaista pozitivna crta. U svojoj Early Access fazi, FlatOut 4 VR je upravo ono što smo očekivali od Flat2VR tima, iako još uvek nezavršen, ovo je brutalan i neverovatno zabavan povratak u jednu potpuno novu dimenziju destrukcije. Kako je ovo bio kultni naslov u svoje vreme, mislim da će i ova VR iteracija za koju godinu postati kultna na svojoj platformi. Ipak, morate biti realni prema sebi i imati u vidu u šta se upuštate. Možda bi bilo najbolje da „popričate“ oči u oči sa sopstvenim stomakom i vidite da li se on slaže i da li je spreman za ove vrtoglave avanture.
Trkačke igre po mnogim aspektima zaista prirodno pripadaju VR mediju. Nikada više nećete istim očima gledati ravnu verziju igre nakon što zasednete u ovaj imerzivni enterijer. Imerzija kokpita prenosi igru na sledeći nivo, a to je nešto što se rečima ne može opisati, već se mora doživeti. Još jedna obavezna lektira za VR ljubitelje jakog stomaka.
