Mislim da neki veliki uvod za Forza Horizon franšizu stvarno nije potreban. Već od prvog dela, Playground Games je uspeo da postavi standarde arkadnih vožnju u industriji igara. Svaki sledeći naslov je donosio samo više svega, veći broj automobila, spektakularnije trke, još lepša okruženja. I to ni u jednom trenutku franšiza nije posustala, čak ni malo. Upravo zbog toga, izlazak svakog sledećeg Forza Horizon naslova je jedan prelepi praznik u gejming industriji, a izuzetak nije ni u slučaju novog naslova, Forza Horizon 6. I sada, ako gledamo objektivno, možda je ovo najuzbudljiviji naslov do sada, jer Playground Games napokon ubacuje okruženje u igri koji su svi fanovi franšize jedva čekali i molili za. Tako da, posle 14 godina, Horizon festival je napokon stigao u Japan, i najbolje od svega je što ste vi, obični turista, centralna tačka ove spektakularne proslave u zemlji gde je automoto industrija već sredinom 20og veka, pustila jake korene, i gde je postala deo opšte kulture.
U proteklih desetak dana, proveli smo oko pedeset sati u ovoj prelepoj rekreaciji Japana, gde se spaja moderan život, moderna arhitektura sa velikom tradicijom Japana, kako u kulturi, i automoto industriji. Jednostavno, šta reći sem da je ovo jedna savršena arkada up to date. Nego krenimo ispočetka.
U Forza Horizon 6 ne postoji neki veliki glavni plot koji se prati. U osnovi, vi ste turista koji je stigao u Japan čisto da se divi automoto industriji, igrom slučaja postaje jedan od glavnih aktera Horizon festivala, koji baš u tim trenucima kada je festival aktivan u Japanu. Kako napredujete, preuzimate sve veću ulogu u grupi vaših prijatelja, bolje rečeno, kako se budete dokazivali. Ti dijalozi su smešteni između trka, da kažem onih bitnijih, koji su vam potrebni za Wristband, ali skoro uvek postoje neki komentari kako ih oduševljavate vašom vožnjom, prave vam podsticaj da nastavite da gurate dalje da vidite koliko daleko možete da stignete.
Mada ono šta je meni bilo jako zanimljivije je ustvari priča Japana, koja je umetnuta u Discover Japan delu igre, iliti progresiji, iliti posebnoj kampanji unutar igre. Tako da u osnovi, ovde imate dva puta za napredak kada je u pitanju Single Player igranje. To su Horizon događaji, oni koji vas guraju napred kada je festival u pitanju, a druga je Discover deo koji vas uči o Japanu, istoriji te zemlje u industriji automobila, nekim tradicijama, naseljima, jedinstvenim mestima koje možete naći samo u Japanu, tradiciji i svemu ostalom. I moram da priznam, ovaj deo mi se jako svideo.
U Discover Japan delu imaćete i trke, ali pored toga i objašnjenja šta tip trka koje budete vozili predstavljaju u automoto kulturi Japana. Mada više od toga su mi se svidele „Story“ misije, delovi gde priča teče kao u nekoj narativnoj igri, sve u zavisnosti šta izaberete. Nebitno da li vozite kroz znamenitosti Japana gde vam vodič priča o svemu šta vidite, ili pomažete automehaničaru Yukiju da izabere šest vozila za Horizon festival. Ili možda želite da pomognete Lary Chenu da napravi savršene fotke za auto moto magazin.
Sve te pričice nisu tu samo da bi vas eto, zabavile, već edukovale o Japanu, njihovoj automoto industriji, njihovim navikama, tradicijama u uličnim trkama, drift trkama, touge trkama, koje su mi inače bile omiljene. Taj momenat kada igra kroz te vrste trka, ili jednostavno isplaniranim razgledanjem zemlje, pomaganjem likovima iz lokalne zajednice, predstavlja igračima Japan je prosto sjajan, i mislim da bi svaki igrač koji bude igrao Forza Horizon 6 morao da posluša i jednostavno prepusti se ovom delu igre, jer zato što je, prosto fantastičan. A pored svega toga, kada su u pitanju misije sa Larijem, one mogu poslužiti kao duži tutorial kako hvatati savršene fotke u Photo Modeu.
I da, vratila se dostava hrane i u Forza Horizon 6 igri, i misije su prosto fantastične. U nekima ćete morati da driftujete jer mušterija voli svoj shake dobro izmućkan jelte, dok u drugima ćete morati da dostignete određenu brzinu kako bi se hrana ne bi ohladila. U nekim misijama ćete morati nekoliko dostava odjednom da odradite ili da se trkate sa drugim dostavljačem, jer ko pre dostavi hranu dobija najveći bakšiš. Ima tona varijacija i najbolje od svega što imate napredak i u ovom delu igre. Kako to može da ne bude fantastično!
Trke i događaji koji su vezani za Horizon festival su nešto potpuno drugačije, i to je ujedno i glavna kampanja. Lepa stvar je da su se Wristbands vratili, ali ne funkcionišu kao u četvorci kada smo ih poslednji put videli. Ako se sećate, tada ste ih dobijali u odnosu na nivo vašeg vozača u igri. U petici nisu ni bile, jer ste bili odmah zvezda i zašto bi se uopšte trudili za njih.
A u Forza Horizon 6 je ovo glavni način progresije. Sakupljanjem Horizon poena ćete otključavati završne, tj Wristband događaje, koji su pravi mali spektakl, kulminacija jednog dela igre. Mada, ono šta mi je malo bilo krivo jeste da su te showcase trke ponovo tu čisto da bi bile deo spektakla, sa malo ili nimalo takmičarskog osećaja, u smislu, većinu je potrebno samo odvoziti, ali ima i onih gde je potrebno da se potrudite i osvojite prvo mesto po vremenu ili na podijumu.
Tako da u osnovi, ne možete dobiti narandžaastu, plavu narukvicu samo ako budete radili druge stvari po mapi, što je meni bilo okej, jer je time progresija fokusiranija nego što je to bila ranije. Igra vas praktično tera da napravite neki put progresije i pratite ga. Ne samo da uzmete, vozite i to je to. I upravo zbog toga mi je jako prijao Forza Horizon 6, jer i pored haosa sa ikonicama na mapi, uvek sam znao šta sledeće treba da uradim, gde treba da idem, koji event moram da završim kako bih napredovao kroz kampanju.
A tome je pomogla i još jedna stvar, a to je novi „What’s Next“ tab u meniju. Klikom na njega ćete imati uvek dve trke koje će biti preporučene za napredak i dve koje neće biti vezane za vašu progresiju za kampanju. Tako da to dosta ubija vreme traženja najbližeg eventa na mapi, jer jednostavno daje mogućnost igračima da kliknu šta žele sledeće i prate waypoints do trke. Streamlineovano je što bi rekli, ali ne na onaj dosadni način, već da bi pomogli igraču u navigaciji u ovom svetu, što jeste za pohvalu. I zanimljivo je da čak i ako neku trku završite kao drugi recimo, ona će se pojaviti nekada ponovo u „What’s Next“ tabu, sve dok ne završite prvi, ili ako je neka side aktivnost, dok ne postavite najbolje vreme, najveću brzinu, najdalji skok i tako dalje. Do sada smo imali samo virtuelnog asistenta, Anna, koja je klikom selektovala samo nabliže trke, bez mogućnosti da daljeg izbora, tako da mislim da je ovo jako lepa novina koja će biti od koristi svim igračima.
Treća progresija je vezana za Multiplayer, tj Horizon Play događaje. I tu su pored standardnih trka stvari koje okupljalju zajednicu na jednom mestu, igranjem žmurki sa automobilima na određenom delu mape i pokušajima da se obori zadati cilj u maksimalnoj, prosečnoj brzini. I taj nivo progresije, kao i Discover Japan i Horizon Events vam daju svakakve vrste bonusa, pored parica koje će vam služiti za kupovinu automobila, preko nalepnica, ikonica, bedževa koje možete koristiti pored imena i tako dalje.
I tu je četvrta, koju umalo da zaboravim. Ovde se radi o progresiji autmobila. Bolje rečeno, u igri ćete dobijati skill poene koje možete koristiti kako bi nadograđivali određene bonuse za vaše omiljene automobile. Ovde se ne radi o tome da se automobil bolje vozi, da ima veći agility ili tako nešto, već su bonusi isključivo fokusirani na određene stvari vezano za više para, više skill poena u toku pravljenja raznih trikova i tako dalje. A ispunjavanjem skill tree za neka vozila, možete otključati neki classic automobil
Tako da ako samo pogledamo na sve načine i vrste progresija, igra ima dosta toga da ponudi svim igračima, da ne pričam o tome koliko je divno samo vozikati se kroz virtuelni Japan u Forza Horizon 6. I tu stižem do dela koji su, verujem mnogi čekali da se pojavi u jednoj Forza Horizon igri, a to je sam Japan.
Cela zemlja, iliti mapa Japana u Forza Horizon 6 je prelepo odrađena. Kao i u stvarnosti, imaćete sve od regija koje se odlikuju dugim i prelepim plažama, do snežnih planina gde su staze prekrivene ledom i dubokim snegom. Playground Games je ponovo uspeo da dosta dobro napravi mapu koja je odlično izbalansirana sa svim mogućim vrtama staza, okoliša, scena koji je mogao da se ubaci u jednoj igri. I najbolje od svega je što sve u igri deluje prelepo, i najbitnije, kada recimo krenete od plaže do planina, taj put će vam suptilno naglašavati prelaz sa jednog dela, jednog tipa regije u drugi. Ti prirodni prelazi, koji se stapaju u jednoj mapi je stvarno prelepo videti dok se vozite u ovoj igri. Čak i nakon prelaska svih trka, kada sam se vozio kroz Japan, sam prepoznavao neke delove kroz trke i izazove koje sam završavao i prolazilo mi je kroz glavu kako je divno kada u jednom trenutku imate jedan vertical slice jedne ogromne mape za jedan događaj, ali posle kada ga vidite se totalno stopi u sve ostalo šta je oko toga, prirodno, kao da ste u pravom (virtualnom) svetu, ne u igri. Mada to je to, zar ne?
A na mapi se ističe jedno mesto, a to je Tokyo City. I prva stvar koja mi se svidela kod dizajna ovog grada, ili kada bolje razmislim, cele igre, je to što za razliku od prethodnih naslova, ovde ne dominiraju prenaglašene, drečave boje i vizualni akcenti u igri. Već sve izgleda realističnije, preko okolline kroz koju se vozite, građevine koje vidite, pejzaže kojima se divite. I tako usred tog realističnog tumaranja po Japanu izleti cvetna dolina koja vas obori sa nogu, baš kada ste pomislili da je sve u ovoj igri malo uzdržano, ali kako cveće može da ne oduševi apsolutno sve koji ga vide, pa čak i u ovom virtualnom svetu.
Nego da se vratim na Tokyo City, čime sam i započeo prošli pasus. Prva razlika od ostalih gradova u igri je to što je Tokyo City dosta gušći kada su u pitanju objekti u njemu. Pored uskih ulica, preko autoputa koji veže sve delove grada sa drugim regionom, do onih malo širokih koji sijaju noću usled noćnih, underground trka, sve izgleda življe, stvarnije, kao da vas je Playground Games umetnuo u vernu kopiju, mada dosta smanjenju, Tokyo grada. I postojala je ta bojaznost, kako toliki grad prebaciti u igru bez neke prirodne tranzicije između naselja i naravno izlaska iz grada, i moram da kažem da je to maestralno odrađeno. Ni u jednom trenutku nećete imati taj osećaj gde se grad naglo preseče i odjednom se nađete u prirodi. Već će vas postepeno „vaditi“ iz te Tokyo iluzije u kojoj se nalazite. A naravno, ukoiko ne želite da izađete iz nje, on je dovoljno velik da se često možete izgubiti u njemu.
Čak ni posle skoro 50 sati, nisam video sve sitne detalje kojima je Tokyo City u ovoj igri prepravljen. Sve karakteristično za ovaj grad je ubačeno u igri, preko izgleda zgrada, velikih poznatih tržnih centra, malih, uskih uličica sa brzom hranom, bukvalno svaki detalj možete videti i diviti mu se.
Još jedna razlika koja mi je dosta prijala je način prezentacije Tokyo Citya, što ima veze sa generalnom prezentacijom igre koju sam već pomenuo. Ovde nema drečavih boja, jer Tokyo kao grad nije drečav, već je siv, i ta boja dominira ovim gradom. Sve dok ne padne mrak, ulice se osvetle zbog uličnih trka i razne reklame na radnjama u svakom delu grada zasijaju pod tamnim nebom. Tada grad postane živ, ali na drugi način u odnosu kakav je bio preko dana. Još ako je kišno vreme, gde bare ostanu na ulicama i reflektuju sva svetla u nekoj uskoj ulici dok vi vozite kroz nje, stvarno oduzima dah, toliko da ćete u tim trenucima više vremena provesti u Photo Modeu nego voziti kroz grad. A kada to radite, često ćete tražiti uličice koje izgledaju najlepše, najživlje, ili možda delove grada koji su prenešeni u stvarnosti, da uporedite sa slika Tokyo grada koje te videli na netu, ili ga možda posetili ako ste te sreće.
Mada čak i izgled Tokyo grada noću, ne izgleda kako je to predstavljeno u drugim igrama, jer kada svi pomislimo na Japan i Tokyo, često povezujemo sa nekim cyberpunk neon osvetljenjima na svakom koraku. Sve je odrađeno sa jako lepom dozom realizma, ali pored toga, da izgleda zapanjujuće i prelepo u svakom trenutku. I upravo taj balansirani izgled između onoga šta je realno i šta bi bilo lepo za oko u igri je ono šta me je oduševilo generalno u ovoj igri. Dosta prizemniji pristup nego u prošlim igrama, realnije boje, osvetljenje i sve šta vidite ispred i oko vas. Dosta više prija za oči i prosto rečeno, lakše je uživati u nečemu takvom.
Iako imamo samo jedan grad u igri, tu postoje mala naselja koje možete posetiti, a ta naselja su deo tradicije Japana. U igri je ubačen Shirakawa-go, tradicionalno,istorijsko selo koje stvarno postoji u Japanu, koje se karakteriše po kućama sa viskim ali jako kosim krovovima od slame. I ako guglujete sliku tog sela i uporedite sa igrom, razliku ćete teško primetiti. Tu su i Machiya, tradicionalne drvene kuće koji sigurno svi znaju kako izledaju, samo nisu znali za ovo ime, koje igrač može kupiti u nekim znamenitim delovima mape kao njihovu bazu.
Pored toga, u i oko Tokyo Citya ćete nailaziti na sve šta bi mogli da zamislite ili ste negde videli da ima u ovom gradu. Preko penthousa, tržnih centara, lokalima brze hrane, restorana, preko industrijskog dela grada sa tonom kontejnera razbacanim na ovom prostoru, preko napuštenih skladišta koji služe kao drift treninzi. Bukvalno na svakom delu mape moćićete da vidite nešto šta će vas oduševiti, ili još bolje, zaintrigirati da istražite još više.
Pomenuo sam kuće koje možete kupovati koje će biti mesto gde možete odmoriti, videti auto, odlučiti šta ćete sledeće odraditi, ali pre svega, služiti kao starting point svaki sledeći put kada učitate igru. Pored tih kućica, imate i Akiya, iliti The Estate, to će vam biti glavna baza u ovoj igri, koja je smeštena na severozapadu mape, na napuštenoj planinskoj dolini, nekada nečijem posedu. I to je ključna stvar, jer vam ova lokacija daje neverovatno puno prostora. Sigurno se pitate za šta, pa jedna velika novina je to što na svom posedu možete praviti apsolutno šta želite. Mali grad? Nema problema. Staza nalik onima iz Hot Wheels, sa ludorijama i svim i svačim? Naravno da može! Staza u šumi a da sa strane vrebaju dinosaurusi dok neki lete iznad vas, da da i to možete napraviti. Što se ovog dela tiče, granica je vaša mašta, i naravno strpljenje, jer je izuzetno sporo raditi sve ovo na kontroleru. Verujem da je na PC-u, mislim sa mišem i tastaturom mnogo lakše i lepše praviti šta god vam padne na pamet.
Pored toga, novina u igri su Touge trke, popularne, ilegalne planinske trke u Japanu. Duel dva automobila niz planinu uskim, strmim uličicama koje su pre svega, maksimalno krivudave, gde ćete više vremena paziti da ne padnete u provaliju nego koliko brzo idete. Mada kombinacija kontrole i brzine je ključni faktor ovde, i naravno auto koji može dobro ući u krivinu, hitro izaći iz nje, bez gubitka na brzinu. Ovo je aktivnost koja se meni ubedljivo najviše svidela, i krivo mi je što nema više ovakvih trka, jer je svaka spektakl na svoj način.
Sve ostale trke su tradicionalne za svaku Forza Horizon igru, ali ovde je fokus posebno stavljen i na Drift aktivnosti. Samo lično mišljenje, Forza Horizon 6 bi bila sjajna igra i bez ovih trka, jer meni lično nisu prijale, i svaka mi je bila izuzetno teška za preći. Jer se većina svode na skill poene na kraju završene aktivnosti. To su jedine aktivnosti u kojima nisam imao tri zvezdice, već češće dve, a nekada i jednu.
Stvar o kojoj u ovoj recenziji nisam do sada pričao je kontrolisanje vozila, osećaj u toku vožnje. I ne znam šta da kažem sem da je Playground Games usavršio svoju formulu mnogo ranije pre izlaska Forza Horizon 6, i da je mehanika u ovoj igri samo evolucija već onoga šta smo do sada videli. Osećaj vožnje je fantastičan, kontrola vozila je apsolutno tačna u milimetar u odnosu na ono šta želite da uradite. Naravno sve u zavisnosti koji auto vozite i za šta je sposoban. Za neke tipove vozila će vam biti potrebno vreme da se priviknete kako funkcionišu, jer svaki auto je zver za sebe. Mada posle par desetina sati, prilagođavanje vam neće biti potrebno, jer ćete znati kako svaki auto diše i za šta je sposoban na stazi na koju se nalazi, ili još bolje, za koji tip staze je namenjen.
I kada smo već kod toga, u igri naravno imamo i tuning vozila. I ovo nije obavezna stvar za igrače i verujem da se većina neće zamarati sa tim. Ali ako igru želite da igrate na većim težinama, pogotovo trke koje dolaze kasnije, tuning je po mom mišljenju obavezan. Jer iz svakog vozila se može izvući više nego što može da uradi po defaultu, a ta razlika može biti prelomna u nekim trenucima na većim težinama.
Još jedna “novina” iliti feature koji pravi povratak u ovom nastavku su promena godišnjih doba u igri. Kao i u četvorci (ako se dobro sećam) godišnja doba će se menjati na nedeljnom nivou nakon izlaska, što znači da ćete imati po sedam dana kako bi uživali u jesenu, zimi u Japanu, proleću kada cvetaju japanske trešnje ili leti, kada vetar pri velikim brzinama je i više nego dobro došao. U ovo periodu pred izlazak i pripremi za recenziju, imali smo dva godišnja doba, proleće i leto. I jedva sam čekao da igram Forza Horizon 6 dok latice japanskih trešnji padaju na ulicama dok ih vi dižete brzinom vaših automobila u vazduh i pravite vrtlog latica iza sebe, samo na moju štetu, taj period se završio dan nakon što smo dobili review kod. I mislim da će proleće u ovoj igri biti šta je jesen bila u Forza Horizon 4, još jedan mali spektakl. Još jedna zanimljiva stvar vezano za godišnja doba je što ćemo sa svakim sledećim imati specijalne događaje i trke u Forza Horizon 6 svetu koje ćemo moći da završavamo.
I sve to ne bi bilo tako dobro kao što jeste, da optimizacija nije na nivou. Verovali ili ne, 50 sati u ovoj igri sam isključivo proveo igrajući na ASUS ROG Ally X PC Handheldu. I sada, većina bi pomislila, uh kako si mogao to sebi da uradiš? I pomislio sam to pre nego što sam preuzeo obavezu pisanja ove recenzije, jer je malo falilo da odbijem ovu sjajnu priliku zbog toga. Ali na moje iznenađenje, igra je savršeno optimizovana. Celu igru sam prešao na High detaljima u 720p rezoluciji sa RT Reflections na Low. Razlog toga je što RT Reflections na Low daje dubini slici i detalje koji jednostavno nisu tu kada se uključi Screenspace Reflections na High. I na moje iznenađenje, igra je radila prelepo. U gradu najmanji broj sličica po sekundi je bio 39, a dobar deo vremena preko 40, što je na 120Hz ekranu sjajno. I umalo da zaboravim, na punjaču u 30w modu sa CPU Boost on, jer sam mogao da primetim da igra voli i CPU Boost On a i da iscedi svaki atom snage ovog handhelda.
Van grada, FPS je išao i do 70, ali često bio na oko 55 frejmova po sekundi. Po defaultu, podešavanja su Default High, i sa tim postavkama, igra radi još bolje. Oko 50 frejmova u gradu, stalno iznad 60 van grada, ali mi je falila ta „dubina“ koju pružaju RT refleksije u apsolutno svakoj sceni. Tako da, svako ko ima sličan handheld PC, topla preporuka da igrate na njemu, ili makar, da vam to bude sekundarni izbor ako imate Xbox Seires X, jer je ovo Xbox Play Anywhere podržan naslov.
Igru sam probao i na Extreme+RT podešavanjima, i radi iznenađujuće dobro, makar van grada. Na nekih 25 frejmova, da to je neigrivo ali je bilo lepo videti šta je igra sposobna da pruži PC igračima sa vizualne strane. I naravno, to je prelep prizor u aposlutno svakoj sceni. Ali ni u jednom trenutku nisam bio nezadovoljan prikazom slike na High + RT Reflections Low kombinaciji. Jer igra oduzima dah čak i na tim podešavanjima u svakoj sceni.
Ono šta je specifično kod ovog naslova, makar kada sam ja u pitanju je to što ni u jednom trenutku mi nije bilo teško ili naporno da nastavim da igram, čak iako sam imao rok zbog ove recenzije. Igra me je jednostavno vukla da je igram koliko god sam mogao, a kada to nisam radio, onda sam razmišljao o njoj i želeo da je igram. Jer taj osećaj kada ulazite u krivinu pri brzini od 300 na sat dok vam prizor ulepšava vrh planine Fuji u pozadini, ili dok jurite niz brdo i sva stabla oko vas lete dok pokušate da oborite još jedan rekord spusta, ili dok pažljivo ulazite u krivine dok vozite Touge trke dok se mesec polako diže na horizontu, su jednostavno, neponovljivi.
Zahvaljujemo se Xbox Game Studios na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Forza Horizon 6
I sa ovim, došli smo do zaključka ove naše recenzije Forza Horizon 6 igre. Ne znam da li je potrebno da se donese neki specijalan zaključak, jer Forza Horizon 6 je ubedljivo najbolja arkadna vožnja koja se do sada pojavila na tržištu, i verujem da će tako ostati do sedmice. Uspela je ono šta već godinama radi sa svakim sledećim naslovom, a to je da još jedom oduzme dah sjajnim Showcase trkama, da nas natera da stanemo i divimo se prelepom virtualnom svetu uvek kada imamo prilike, i da nas natera da se ubacimo u focus mode i da ne primetimo ništa šta se dešava oko nas satima dok faktički živimo u ovoj prelepoj rekreaciji Japana. Svako ko ima Gamepass pretplatu, mora probati igru, a oni koji nemaju, moraju je imati u svojoj kolekciji, jer Playground Games je još jednom sa Forza Horizon 6 naslovom potvrdio zašto važe za najbolji dev tim kada su u pitanju vožnje ovog tipa. Čisto savršenstvo.
