Soulslike igre više nisu novina u industriji. Sve više studija pokušavaju da naprave verziju svojih akcionih avantura koje su nemilosrdne prema igračima u svakom pogledu. Neke sa više, neke sa manje uspeha. Ovih dana smo imali prilike da igramo novu akcionu avanturu Stray Blade, koja nam dolazi iz omalenog studija Point Blank Games.
Ovih dana, imali smo prilike da odigramo prvi deo ovog jako zanimljivog naslova. Prvi act koji je trajao skoro deset sati od ukupno četiri koliko će ih biti u punoj igri. Odmah na početku smo videli da se radi o masivnoj igri sa pregršt sadžaja u kojem će igrači moći uživati u finalnom izlasku igre. Sigurno se svi pitate, šta je Stray Blade?
Akciona avantura smeštena u tajnovitom ostrvu Acrea, koji je do ne tako davno bio skriven od svih ljudi na svetu. Slučajnim sticajem okolnosti, glavni protagonista uništava barijeru koja je krila ovaj svet od očiju civilizacije i on postaje vidljiv i dostupan aposlutno svima. Kako su ljudi po prirodi alavi, razne frakcije su pokušale da osvoje ovaj svet, koji je do skoro bio totalno izolovan od civilizacije. Gde ljudi kroče, nastane haos, tako da je Acrea postalo bojište svih onih koji su hteli da zavladaju njome, dok su bića koja su naseljavala ovo ostrvo, nemilosrdno pokušavala da se odbrane i zaštite sve šta su izgradili do sada.
Uvod u samu priču je bila dovoljna da me zaintrigira da krenem dalje. Cartoonish grafika, prijatna za oko, koja u nekim trenucima odlično prikazuje sve lepote Acrea sveta su me samo terala da što više istražujem ovaj svet. Na početku igra je pokazala šta nudi, kakva je mehanika krasi i šta igrač može očekivati od nje. Kao u svakoj soulslike avanturi, neprijatelji u ovoj igri su brutalni, i na početku vas mogu ubiti iz nekoliko udaraca. Upravo zbog toga, svaka igra ovog tipa se mora pohvaliti mehanikom, koja mora biti zategnuta, tečna i zanimljiva za igrača, da kažemo, fer, bez da vas igra „prodaje“ već da tačno znate gde grešite i kako možete ispraviti te greške u nastavku prelaza.
Jak, slab napad, dodge mehanika kao i parry mehanika, sve je tu. Na vama je da se priviknete na sve šta vam igra pruža i ne dozvolite da vas išta zaustavi u vašoj glavnoj misiji, rešavanju Acrea misterije. U svakom okršaju na kojim naiđete, imatećete taj osećaj težine oružja i lika koga kontrolišete, nećete se osetiti kao da ste floaty iliti da ne možete da kontrolišete vaše protivnike, bolje rečeno, igra jeste fer. Tajming kod parry napada je stvar koja se razlikuje od neprijatelja do neprijatelja, i na vama je da naučite tajming kod svakog od njih.
Postoji i sjajni sistem progresije, koji je na početku vezan za leveling vašeg lika, ali kasnije se ukršta sa nadogradnjom iliti progresijom oružja koje možete napraviti sirovinama i planovima koje budete nalazili. Nakon što nadogradite osnovnu statistiku koja je isključivo vezana za vašeg lika, za nastavak napredovanja morate da masterujete oružja koja budete pravili u toku vaše avanture. Masterovanjem određenih oružja će vam davati bonuse koje možete nadograđivati, jači napad sa svim oružjem, veći health, veća količina healing ajtema koje možete nosisti sa sobom.
Nakon samog početka, upoznaćete i vašeg vernog pratioca, mističnog malog vuka pod imenom Boji (nije Boki, na žalost). On će vam pomagati kako u bitkama tako i u sakupljanju sirovina na nivoima. Boji će imati poseban skill tree koji možete nadograđivati i zajednička sinergija je jako bitna za napredak kroz igru.
Ceo svet je neverovatno lepo odrađen. Svaka regija je povezana na razne načine, prečicama, mostovima i tako dalje. Na početku, nećete moći pristupiti svim delovima regija, ali kasnije kako budete otključavali nove mogućnosti istraživanje će biti lakše i fluidnije. Ono šta sam mogao da vidim iz prvog acta je da je igra stvaro ogromna, u svakom smislu. U igri postoje dve mape, stara mapa koja vam opisuje regije i nova koju praktično vi stvarate istraživanjem. Jako zanimljiv sistem navigacije, u kombinaciji sa poprilično interesantnim kompasom koji će vam biti pri ruci nakon samog početka. Imao sam instrukcije da igram do prvog Bossa, koliko je ograničen preview kod koji smo dobili od 505 Games, ali u trenucima sam posumnjao da sam slučajno odlutako u drugim regijama, od količine sadržaja koja je u igri.
Već sam rekao da na Acrei su sada ljudi, koji se bore za prevlast, koji su napravili kampove kako bi lakše koordinisali osvajanju ostrva i regija. Zanimljivo je kada porazite kamp u kojem su ljudi, nakon sejva taj deo mape će okupirati bića iz divljine. Neće se respawnovati ljudi kao u nekim igrama, što je isto, jako zanimljivo i lepo rešenje populacije mape nakon čišćenja neprijatelja. Kako napredujete kroz priču i otkrivate druge regije, regije će biti ispunjenije jačim neprijateljima. Sve u svrsi što većeg izazova.
Samo u prvom actu sam našao skoro deset oružja, svaka animacija kod oružja je drugačija, svaka zahteva drugačiji pristup neprijateljima i svako od njih ima druge bonuse koje možete iskoristiti protiv neprijatelja. Neko će više nanosisti štetu stamini neprijatelja, kako bi ih staggerovali i zadali final blow, nalik u Sekiru, dok će druga oružja biti bolja za skidanje HP bara.
Kako ne bih išao previše u širinu ovog naslova, nakon samo prvog Acta, ovde ću zavšriti naš previev, sa rečima da je Stray Blade igra koja definitivno zaslužuje pažnju svih soulslike fanova i fanova akcionih avantura. Na početku, kao svaka igra tog tipa, može delovati nepristupačno, ali kako napredujete kroz nju, biće bolja i bolja, sve dok apslutno svaki apsekt ne klikne i sve postane fluidno i lepo, pogotovo sa traversal mehanikama koje otključavate kasnije.
Moram da napomenem da sam igrao preview build u kojem su bili odrđeeni bagovi, bagovi koji neće biti prisutni u finalnoj verziji igre po komunikaciji sa razvojnim timom, tako da pored ogromnog sveta, sasvim okej mehanikom, možete očekivati i poprilično ispeglanu igru
Stray Blade izlazi 20. aprila na Steamu, Xbox konzolama i PlayStation konzolama. Obratite pažnju na ovu igru, sasvim je moguće da ovo bude sledeći hit iz senke, iako iza njega stoji jako mali tim.
