” KEŠ JE KRALJ… kada svaki metak ima cenu, a partija šaha na tri fronta postane najzarazniji shooter godine…“
Veoma često lansiranje pucačina iz prvog lica u early access fazu dolazi sa dosta drame, nervoze i nezadovoljstva. Često su igre u veoma grubom obliku, idejno i tehnički neispolirane. Igranje istih veoma često znači trpljenje svakojakih jank nusproizvoda, ali hej – to je rani pristup, rekli bi mnogi. „Mi ti dajemo da pristupiš ranoj verziji igre, a zauzvrat nam daješ feedback i olakšavaš dalji razvoj kako bismo dostigli što bolji rezultat sa 1.0 izlaskom igre.“ Zvuči sjajno, zar ne? Malo se tu uprlja voda kada ubacimo novac u jednačinu, pa developeri traže da platite kako bi vam uopšte dozvolili da testirate nezavršeni proizvod. E, to već u nekom normalnom svetu zdrave logike zvuči suludo. Ulažete u nešto sa nadom da će vaš ulog na kraju uroditi plodom i da ćete zauzvrat, jednog lepog dana, dobiti kompletni proizvod u čijem ste kreiranju i sami na neki način učestvovali. Ipak, hiljade gejmera svakodnevno prihvata ovaj deal, a i ja sam često jedan od njih. Ponekad, kada vidite neki proizvod, ne vidite samo ono što je trenutno ispred vas, nego vidite igru koja bi ona jednog dana potencijalno mogla postati. Upravo tako su hiljade igrača pristupile najnovijem fenomenu – igri WarDogs.
HAOS NA TRI FRONTA
WarDogs je najnoviji projekat studija BULKHEAD i, iako se odavno mogao naslutiti njegov potencijal, on je u svom early access periodu premašio naša, pa čak i očekivanja samog BULKHEAD-a. U moru naslova koji se drže već dobro oprobane binarne formule „jedan tim protiv drugog“, klasičnog battle royale recepta ili najnovije extraction opsesije, WarDogs pokušava nešto što je istovremeno old-school, ali i znatno ambicioznije: masivni sukob sto igrača raspoređenih u tri frakcije, gde se svaka greška skupo plaća (doslovno), a svaki uspeh meri u čvrstoj valuti (opet doslovno – razumećete uskoro zašto).
Opisan u jednoj rečenici, WarDogs je pucačina iz prvog lica sa tri fronta, sto igrača i ekonomijom kao srži gejmpleja. Osnovni koncept postavlja tri tima – crveni, plavi i zeleni – na ogromno, fluidno ratište na kojem tradicionalne linije fronta ne postoje, ili su bar izuzetno dinamične. U većini pucačina imate bar neku predstavu iz kog pravca neprijatelj dolazi; u WarDogs ubačena dinamika vas baca u totalnu nepredvidivost. Napad na neprijateljsko uporište, bazu ili FOB lako se može pretvoriti u zamku ako treća ekipa odluči da vas udari sa boka dok trošite municiju i resurse na primarnu metu. Ovakav raspored snaga zahteva konstantnu komunikaciju unutar tima i skvadova.
Pucačina je sporija, staloženija, sa pravom težinom, a time-to-kill (TTK) je potpuno nemilosrdan. Doduše, nije baš toliko brutalan kao u nekim one-shot, one-kill simulacijama. Po samom priznanju developera, WarDogs jeste inspirisan Battlefieldom, Armom i sličnom ekipom, ali pokušava da pronađe zlatnu sredinu i tanku liniju balansa između pristupačne arkade i nemilosrdne simulacije. Zato vam TTK, iako je prilično surov, u mnogim situacijama ipak pruža dovoljno prostora da se taktički povučete, pobegnete ili izvedete alternativni manevar ukoliko je prvobitni plan osujećen protivničkom paljbom.
KEŠ JE KRALJ
Ekonomija jeste srž gejmpleja u WarDogs-u, i to je ono što ga suštinski i najjasnije odvaja od ostalih igara. Umesto pasivnog zarađivanja poena ili zaključavanja opreme iza besmislenog višenedeljnog grajnda (doduše, ima i ovde pomalo toga), svaki koristan timski potez odmah se nagrađuje dobrim, starim kešom. Gotovo sve što radite, a što bar malo doprinosi boljem pozicioniranju vašeg tima na ratištu, donosi vam dolare u igri. Osvajanje strateških tačaka, neutralisanje neprijatelja, logistika, oživljavanje i lečenje, spotovanje, gradnja baza, transport – sve to direktno diktira vašu buduću borbenu gotovost zahvaljujući zarađenom novcu. Novac služi za kupovinu boljeg naoružanja, opreme i taktičke podrške na terenu, što stvara konstantnu tenziju. Da li rizikovati stečeni kapital za bolji loadout odmah, ili ga sačuvati za koordinisani kontranapad sa celom ekipom? Ovaj sistem pretvara obične okršaje u partiju šaha sa izuzetno visokim ulozima.
Tako, recimo, ukoliko ste jednostavan igrač kao ja, i cilj vam je samo uskakanje u partiju, pucanje na protivnike i zauzimanje zastava – možete igrati kao i svaki drugi šuter. Osećaj napucavanja je izuzetno zadovoljavajući, ali ovaj stil zahteva veliku dozu opreza. Ako nekoliko puta zaredom budete eliminisani odmah po ulasku u borbu, a svaki bolji loadout košta, recimo, pet do deset hiljada dolara – izvedite računicu sami. Vrlo brzo ostajete „švorc“, bez ičega efektivnog za sledeći juriš. Naravno, igra je mislila i na ove situacije: uvek imate mogućnost da uzmete besplatan osnovni paket – jednostavnu pušku, šaku municije i to je to. Često je to sasvim dovoljno da ponovo stanete na noge.
Slično kao u Armi, možete odigrati celu partiju a da teoretski ne vidite nijednog protivničkog igrača, a da pritom zaradite gomilu para i praktično se obogatite (bar po standardima ove igre). Možete, na primer, kupiti samo dvogled, smestiti se na strateški povoljnu poziciju i samo markirati protivnike. Svaki spot vam donosi novac u džep, a ako saigrač eliminiše tog neprijatelja, nagrada je još veća. Možete se posvetiti i čistom transportu saigrača od baze do linije fronta – gde ne samo da ste sistemski nagrađeni za vožnju, već postoji i mehanika „napojnice“ gde vam putnici mogu ubaciti koji dinar u kasicu za dobro odrađen posao. Možete raditi samo logistiku ili podizati utvrđenja ako je to više vaš stil. Praktično možete ignorisati neprijatelje i ne kupiti nijednu pušku tokom cele partije. Zvuči prilično neobično za pucačinu iz prvog lica, zar ne? Ipak, ovo funkcioniše besprekorno i znatno jača timski duh. Najjači timovi su upravo oni koji imaju raznovrsnu kombinaciju svih ovih uloga – gde svako radi ono što voli, a sinergija donosi konačnu pobedu.
POBEDNIČKI POENI
Na kraju, pobednika partije ipak odlučuju poeni. Svaka od tri frakcije bori se za dominaciju nad ključnim sektorima. Što više strateških čvorišta vaš tim drži pod kontrolom, to brže raste vaš bodovni saldo. Na mapi je jasno prikazano ko kontroliše koju zonu, dok u donjem levom uglu vidite prisustvo ljudstva svake frakcije na tom delu terena. Tim koji ima većinu ubira poene na zajedničkom meraču, a ko prvi stigne do 100 poena – pobeđuje. Pobednik dobija i veoma primamljiv novčani bonus, pa se i te kako isplati ostati fokusiran do samog kraja. Same partije znaju da budu prilično dugačke, a njihovo trajanje direktno zavisi od dinamike sukoba, pa se pojedini mečevi mogu meriti i satima.
Oružja se otključavaju srazmerno vašem nivo player profila. Iako u igri formalno postoje uloge poput bolničara (medic), inženjera (engineer) i snajperiste (recon), igra vam ništa ne nameće kruto. U zavisnosti od toga šta radite na terenu, tako bivate i nagrađeni kroz specifična stabla veština. Možete slobodno miksovati opremu: poneti pribor za lečenje saigrača, ali i dvogled za izviđanje. Oživljavanjem saboraca razvijate medicinsko stablo i otključavate napredniji medicinski pribor; osmatranjem kroz dvogled unapređujete izviđačke veštine i dobijate bolju recon opremu. Kada otključate opcije, niste zaključani u krut kalup – birate tačno one delove opreme koji najviše prijaju vašem ličnom stilu igre.
Na tehničkom planu, WarDogs je fenomenalan. Otvoreno je testiran na širokom spektru konfiguracija i nisam čuo da se iko od mojih saigrača žalio na performanse. Kako sam učestvovao još u ranoj alfa fazi i ispratio projekat do early access izlaska, uvek je bilo očigledno da je primarni cilj balans: igra izgleda sasvim solidno i pristojno, ali bez pretenzija da bude generacijski estetski showcase. Umesto toga, fokus je stavljen na stabilan rad na gotovo svakom iole modernom računaru, bez potrebe da igrači razbijaju glavu kako da izvuku dodatni frejm da bi igra uopšte bila igriva. Stabilnih 60 sličica u sekundi je minimum koji BULKHEAD prihvata kao standard, što je apsolutno pravi pristup za kompetitivnu pucačinu.
“DAD SHOOTER” SA JASNOM VIZIJOM
BULKHEAD od samog početka neguje direktan, no-bullshit pristup razvoju i komunikaciji sa zajednicom. Ponekad je to možda i previše sirovo, uz blagu dozu „transfera blama“, ali u globalu deluje neverovatno osvežavajuće. Uvek otvoreno i transparentno iznose stanje stvari, bez pokušaja da se problemi uvijaju u lepe oblande (sugarcoating). Sopstvene greške priznaju bez okolišanja, a o planovima govore direktno. Zaista prija videti ovakav odnos, i zajednica očigledno odlično reaguje na to, naročito kada se uporedi sa sterilnim korporativnim floskulama tipičnih AAA izdavača.
BULKHEAD vodi projekat čvrstom rukom, a sama igra ima izuzetno jasan identitet. Nijednog trenutka nisam imao utisak da developeri lutaju ili da ne znaju šta žele da naprave; naprotiv, retko se viđa ovako čvrsto utemeljena vizija. Uz to, studio primenjuje politiku nulte tolerancije prema igračima koji zloupotrebljavaju novčane i XP propuste, kao i prema čiterima koji predstavljaju hroničnu boljku modernih PC pucačina.
Posebno treba istaći njihov stav prema monetizaciji: jasno je stavljeno do znanja da u igri nema mesta za pay-to-win mehanike. Planirano je da WarDogs ostane u early access fazi između jedne i dve godine, što ostavlja sasvim dovoljno prostora da se kroz organske povratne informacije zajednice ispeglaju balans, mape, mrežni kod (netcode) i svi oni sitni detalji koji prosečan šuter pretvaraju u vrhunski.
WarDogs trenutno dominira Steam listama sa impresivnim brojem aktivnih igrača i ogromnim angažovanjem zajednice. Ovo je još jedan sjajan predstavnik takozvanog „dad shooter“ žanra – ovde nema suludih proklizavanja, skakanja po zidovima i blesavih, drečavih skinova. Sa kristalno jasnom vizijom i prvom sezonom koja je već pred vratima sa novim sadržajem, WarDogs je jedna od najlakših early access preporuka koje sam ikada dao. Eto šta se dobije kada imate jasan cilj i pošten odnos prema gejmerima. Naravno, WarDogs nije za svakoga, ali je i pored toga savršeno jasno šta ova igra jeste, šta nije i šta želi da postane.
Uskočite u WarDogs early access i uverite se sami zašto je igra trenutno toliko popularna. Igrači na konzolama moraće da se strpe još malo, ali dobra vest je da je rad na verzijama za konzole već u toku, sa planiranim izlaskom tokom 2028. godine.
