Shadow of the Orient – Recenzija – Flashback 90ih sa odlično i zategnutom mehanikom

U svetu video igara, retke su one koje uspevaju da prebace duh zlatnog doba 2D platformera, vraćajući nas nazad u vreme kada je svaka pobeda bila zaslužena, a svaka smrt jedna bolna lekcija. Shadow of the Orient, koji nam dolazi iz studija Spacelab Games, upravo je takva igra. Ovaj naslov nosi u sebi duh klasičnih platformera, okupira vas izazovom i pruža vam zadovoljstvo istraživanja, brutalne borbe i otkrivanja skrivenih tajni na svakom koraku.

Iako radnja u Shadow of the Orient nije preterano zamršena, njena jednostavnost je upravo ono što je čini efikasnom. Ulogu glavnog junaka preuzimate kao Xiaolang, majstorski vladar borilačkih veština čija je misija da spasi decu iz ruku zlog Senk Clan-a (Shadow Klana) koji se pojavljuje nakon dugog perioda mira. Premda se priča razvija kroz kratke tekstualne sekvence i ambientalne tragove – umesto dugih cutscena – upravo ta minimalistička naracija ostavlja dovoljno prostora vašoj mašti. Atmosfera antičkog Istoka, prikazana kroz snežne pejzaže, gustu bambusovu šumu i misteriozne hramove, doprinosi autentičnom ugođaju, podsjećajući vas na klasike poput Ninja Gaiden-a i Shinobi-ja. Priča vam, nema potrebe da se komplikujete, daje jasan cilj i motivaciju da se upustite u sve izazove koji vas očekuju kroz nivoe.

Prva stvar koja mi se jako svidela je vizuelni stil igre. Shadow of the Orient je pravi omaž retro igrama. Igra koristi detaljno osmišljen pixel art koji podseća na klasične 8-bit i 16-bit naslove. Svaki nivo odiše živopisnošću: snežni pejzaži, mračni hramovi, i gusti bambusovi šumovi su prikazani kroz bogate boje i pažnju na detalje. Dinamično osvetljenje i glatke animacije čine da se svet čini živim i autentičnim, dok se svaki pokret Xiaolanga odbija u skladu sa stilom koji odiše nostalgijom.

Jedna od najboljih stvari u Shadow of the Orient jesu kontrole. Vodeći Xiaolanga, videćete ustvari koliko su kontrole responzivne, u aposlutno svakom trenutku. Klasični dvostruki skok, mogućnost da se faktički “zalepite” za zid kako bi izveli wall jump omogućavaju vam da savladate platforming sekvence koje su odlično dizajnirane i poprilično zahtevne kada je u pitanju koordinacija vaših prstića. Igra možda na početku ume da bude malo teška, ali kada savladate osnovne pokrete, svaki skok, svaka promena pravca deluju fluidno i prirodno. Ovaj osećaj preciznosti je jako bitna stvar, pogotovo kad se nalazite na delikatnim platformama ili u situacijama kada vas čeka komplikovana sekvenca zamki ispred vas.

Borbeni sistem u igri je super odrađen i poprilično lepo prenosi osećaj old school 2d avantura. Xiaolang se oslanja na svoje “vatrene pesnice” i precizne udarce mačem, stvarajući brutalne kombinacije koje se lako povezuju sa ritmom borbe. Svaki protivnik, od samuraja do otrovnih zmija, ima svoju health bar i napade koje možete poprilično lako naučiti i counterovati. Ono što vas dodatno tera na akciju jeste činjenica da ne možete osloniti isključivo na osnovne napade: koriste se sekundarno oružje poput noževa koje možete bacati i vatrenih projektila, što vam omogućava da se nosite sa neprijateljima na daljinu kada je to potrebno. Svaki uspešno izveden udarac i poražen neprijatelj ispuniće vas zadovoljstvom, a najintenzivniji trenutci dolaze upravo u susretima sa bossovima. Boss borbe su dizajnirane da testiraju vaše reflekse, preciznost i sposobnost da pravovremeno reagujete na napade, a nakon svake pobede ćete imati taj rewarding osećaj, što jeste sjajna stvar.

Svaki nivo krije najmanje tri zadatka – decu koja su oteta i zaključana u kavezima, često sakrivene iza tajnih zidova ili u skrivenim prostorijama. Ovakav pristup tera vas istražujete svaki ugao nivoa, jer nikada ne znate gde se krije sledeća nadogradnja ili vredan predmet, ili možda health ukoliko ste upravo završili tešku borbu. Baš zbog toga što su ta mesta poprilično dobro sakrivena, daju dodatni potsticaj igračima da istražuju, da pokušaju da urade ili prođu kroz svaki zid, jer ko zna kakvo izenađenje vas čeka u tajnim prostorijama.

U igri ćete prikupljati dragocene gemove i novčiće koji se kasnije koriste za kupovinu novih sposobnosti i oružja. Ipak, upgrade sistem je ponekad neizbalansiran – cene unapređenja su visoke, a opcije za poboljšanje su nekada poprilično retka pojava, pa često dolazi do frustracije kada se približavate završnom bossu, a nemate dovoljno apgrejdova ili dovoljno healtha sa vama.

Shadow of the Orient dizajn nivoa je za svaku pohvalu, jer nivoi u njemu nisu ograničeni samo horizontalnim kretanjem. Dizajn nivoa uključuje vertikalnu eksploraciju, što znači da morate da se penjete, spuštate i istražujete složene strukture. Takav pristup stvara osećaj dubine i daje nivoima dodatnu dimenziju. Sa svakim novim nivoom, nailazite na sve kompleksnije konstrukcije, od uskih hodnika u hramovima do otvorenih prostora sa višestrukim platformama. Skriveni prolazi i tajne sobe su svuda – ponekad ćete otkriti čitave mini-dungeone koji nude dodatne izazove, a nagrada za uspešno savladavanje je u vidu dodatnih upgrade-a ili retkih predmeta.