Jezivo je… koliko je ofrlje napravljena.
Prošle godine (2024), na Steam-u se pojavila igra Bodycam – ultra realističan first person shooter. Koristeći realistično osvetljenje i predivnu grafiku, igra je izgledala skoro kao da gledamo stvaran snimak neke pucnjave. Od tada, imali smo nekoliko igara koje su pokušale da na ovaj fazon naprave svoj shooter i Chasmal Fear je jedna takva igra. Osim što lepo izgleda, Chasmal Fear je… pa… ne, to je to, Chasmal Fear samo lepo izgleda.
Radnja igre se odvija u napuštenoj podvodnoj stanici koja se nalazi unutar ogromne okeanske litice. Ova stanica, poznata kao Magnus Facility, bila je deo tajnog istraživačkog kompleksa koji je iznenada izgubio kontakt sa spoljnim svetom.Kroz igru, igrači otkrivaju da je stanica bila domaćin eksperimentalnih istraživanja koja su pošle po zlu, rezultirajući stvaranjem mutiranih stvorenja koje sada nastanjuju napuštene hodnike.
Igrači istražuju mračnu i zagonetnu atmosferu stanice, otkrivajući tragove kroz e-mailove, audio i video zapise, kao i druge interaktivne elemente koji pomažu u razumevanju šta se tačno dogodilo. Svaka odluka koju igrač donese može uticati na dalji tok igre, bilo da se odluči za direktnu konfrontaciju sa stvorenjima ili za stealth pristup.
Would you kindly play Chasmal Fear?
Kada smo videli trailer za Chasmal Fear, odmah smo dobili Bioshock vajbove. First Person shooter gde prolazite kroz podvodni grad preplavljen poludelim splicer… mislim, mutantima. Naravno da smo bili za. Vi igrate kao marinac specijalista koji je poslat u ovaj podvodni grad da otkrije šta se tačno desilo jer su izgubili kontakt.
Međutim, Rapture ovo nije. Chasmal Fear je zapravo vrlo ograničena igra kada je gledamo kao shooter. Imamo samo tri oružja, energija se mora lečiti na specijalnim stanicama, i čak moramo da sačuvamo igru na specifičnim mestima. Pomalo old school, ali definitivno ne najsjajnije dizajnirano kao u nekim starijim, dosta uspešnijim igrama.
Ali, dobro, imamo prelepu Bodycam perspektivu, imamo jezivu atmosferu i podseća nas na jednu od naših omiljenih igara. Nismo mnogo očekivali ali igra nas je razočarala u skoro svakom pogledu. U najboljem slučaju mehanike u Chasmal Fear su prihvatljive, a u najgorem, apsolutno neigrive.
Chasmal Fear kombinuje elemente FPS akcije i survival horora. Resursi su ograničeni, sa retkim municijama i opremom, što tera igrače da pažljivo planiraju svoje poteze. Odlučivanje između borbe i izbegavanja neprijatelja postaje ključno za preživljavanje. Problem je u tome što ni jedna od ovih mehanika ne radi kako je , verovatno razvojni tim zamislio.
Jump-scares, krute komande i nevidljivi neprijatelji
Da vas ne lažemo, prvi sat u Chasmal Fear je bio prilično zabavan. Svidela nam se atmosfera, manjak muzike i, naravno grafika. Međutim, kako smo se probijali kroz ovaj podvodni grad, počeli smo da vidimo pukotine (no pun intended). Igra se u početku previše oslanjala na Jump Scare taktiku, bacajući nagle zvukove i neprijatelje na nas. Rekli bi da nas je ovo podsećalo na F.E.A.R. ali ovo se promenilo kada smo naleteli na prvog neprijatelja.
Neprijatelji izgledaju jezivo, ali opet, to je sve od pohvala koje imamo. Prvo imaju ogroman hitbox, kada vas napadnu, mogu vas dotaći čak i ako se odaljite, a bogme rade i dosta štete na vaš health. Srećom većina neprijatelja umre od 3 metka tako da i nije toliko strašno. Ono što je strašno, je kada vas napadne nekoliko njih (što se često dešava).
Na kraju jednog poglavlja, ima sekcija gde treba da preživite dok ne stigne metro. Za to vreme neprijatelji se stvaraju svuda oko vas i baš ovde smo uvideli koliko su ovakve bitke loše. Zlikovci se mogu stvoriti bilo gde, čak i iza i ispred vas. Mogu da vam blokiraju prolaz da prođete jer opet imaju prevelike hit-boxove. Najgore od svega je bilo kada se stvore spitteri (pljuvači), oni vas napadaju iz daljine i gotovo je nemoguće izbeći njihove napade, čak i kada trčite. Ah da, i pokušajte da vam ne nestane municije tokom okršaja, jer dok punite oružje, jedva da možete da se pomerate.
Sve u svemu, kada sve ovo pomešamo, dobijemo vrlo nezabavne situacije u igri, koje postanu još gore kad stignete u drugu sekciju gde je municija i energija ograničena ali se neprijatelji i dalje stvaraju. Mada, čak bi i sve ovo oprostili da igra nije toliko prepravljena buggovima.
Tokom ove recenzije igra se zapucala nekoliko puta, framerate je umeo da znatno opadne, ali najgore od svega su bili nevidljivi neprijatelji i to pljuvači. Da, nekada bi se stvorili i napadali vas i nije bilo načina da ih se rešimo (čak i da pucamo na mesto gde se nalaze). Malo je reći da smo se iznervirali u ovim delovima.
Ali ta atmosfera…
Želimo opet da ponovimo koliko nam se sviđa atmosfera u Chasmal Fear. Stvarno je dobro iskustvo kada iz Bodycam perspektive gledamo podvodni grad u rasulu. Manjak muzike i jeziva atmosfera stvarno doprinose ovom iskustvu. Svidele su nam se i neke lokacije iz igre, kao što je grad u drugom delu. Kada se samo probijate kroz sekcije, i sređujete neprijatelje jednog po jednog, stvarno se vidi potencijal ove igre.
Nažalost sve padne u vodu kada malo dublje zađete (opet, no pun intended) i kada vidite koliko su loše sklepane ostale gameplay mehanike. Upravo se zbog toga pitam, da li je ovo bio preveliki zalogaj za razvojni tim od svega dva čoveka, dva brata koji čine MysticDev? Sigurno jeste, ali sa druge strane, na bagovima se uči, zar ne?
Chasmal Fear (PC)
Chasmal Fear je lepa i atmosferična igra koja, nažalost, uopšte nije zabavna za igranje. Pucanje, neprijatelji, sačuvavanje na određenim mestima, ograničena energija, kao i buggovi su samo učinile da Chasmal Fear bude jedno vrlo frustrirajuće iskustvo. Iako je cena i više nego prihvatljiva, prava je šteta, jer smatramo da se ispod svih tih loših mehanika krije potencijal za jedno jezivo i zabavno iskustvo. Nadamo se da će ljudi iz MystiveDev studija uraditi sve u njihovoj moći da ispeglaju gameplay, ma koliko to može da se uradi u narednim mesecima.
-
Gameplay
-
Grafika
-
Audio
-
Priča
