Stalno se vodi polemika oko toga koliko je grafika bitna za uronjavanje u neki VR naslov. Ne mogu da osporim činjenicu da je to jako bitno, jer što je više lifelike to ćete više osećati kao da pripadate tom nekom svetu. Sa druge strane, tu i tamo postoje naslovi koji efikasno uvlače igrače u taj njihov čaroban ili nekada uvrnut svet bez shiny i prelepe grafike, već sa drugim metodama, kao što su priča, atmosfera u nekim trenucima i gameplay. Sve te stvari vas toliko obuzmu u VR-u da stvarno zaboravite da ste u nekoj izmišljenoj realnosti nego osetite strah, tenziju, akciju, i neke dublje emocije.
Kada je najavljen By Grit Alone naslov, bio sam skeptičan, jer baš ta grafika je izgledala kao kod VR naslova koji je izašao pre nekoliko godina. Jednostavno nisam pokušao da dublje zaronim u naslov preko trailera i razumem art style koji su developeri forsirali, kao ni u kom pravcu ide priča. Video sam da se radi o horor igri u kojoj jednostavne boje dominiraju, i ne mogu da kažem da me je privuklo. Moraću da priznam da sam malo licemeran, jer recimo Vendetta Forever isto ima jako jednostavnu grafiku sa paletom od par boja i nije mi smetalo, ali netšo sa stilom mi je bilo, odbojno na početku. I tako je bilo sve do pre nekoliko dana kada sam dobio rani pristup igri pre samog izlaska radi ovog reviewa.
By Grit Alone je single player horor naslov koji se dešava u svemirskom Bermudskom Trouglu, koji je natrpan napuštenim, okupiranim svemirskim brodovima od strane vanzemaljaca. Vi se budite na jednom od njih i vaš put je da pronađete izlaz iz ovog dela svemira. Svaki brod na kome ćete biti je poprilično jedinstven, od izgleda prostorija, preko neprijatelja i naravno priče. Oh da, priča. Na igri je radilo par osoba, veterana VR industrije kada su u pitanju horor igre. Tu je Antony Johnson koji je radio na Dead Space i Resident Evil 8 naslovu kao i Emma Beeby, spisateljica epizoda u Doctor Who serijalu, kao i Judge Dredd filmu i Roki (ne Silvester Stalone Roki već o sa dve tačke iznad, finsko ime 😊 ). Njihov zadatak je bio poprilično jednostavan, da naprave što uvrnutiju priču, bolje rečeno priče, koje će se povezivati u jedan veliki svemisrki smisao, koji će oboriti igrače sa nogu, i oh boy, ne da su uspeli u tome.
U igri ćete posetiti pet ili šest svemirskih brodova koji su napušteni u svemiru i okupirane od strane jezive, strašne vanzemaljske vrste koja uništava sav život koji se nađe ispred njih. Svaki od tih brodova će imati svoju priču. Na početku ćete pratiti logove poslednje preživele članice posade i pratiti njenu avanturu u pokušaju da pobegne sa broda. Otkrivaćete tajne tih brodova i šta se sve dešavalo na njima pre napada vanzemaljske vrste. Bićete svedoci toliko uvrnutih tvistova i dešavanja da je to neverovatno. Na trenucima ćete moći puštati i hologramske zapise koje će prikazivati šta se dešavalo neposredno pre tragedije.
Glasovna gluma jednostavno kida i u ovim trenucima igra dosta podseća na Dead Space pa čak i neke Alien filmove a mene lično i na Event Horizon, kultni spejs horor is devedesetih. Moram da priznam da je ova komponenta igre toliko dobro odrađena da niko neće biti ravnodušan kada bude slušao šta se dešavalo. U kombinaciji sa onim šta će se dešavati u igri, tumaranjem po mračnim hodnicima, jeziva muzika koja dopire sa svih strana, zvukovi paukolikih vanzemaljaca koji vam se prikradaju sa svih strana, igra će biti jako, jako napeto jezivo iskustvo za sve igrače. Mada, tu se ta uvrnutost ne završava. Kao što sam rekao, svi ljudi koji su naseljavali ove brodove su bili uvrnuti na svoj način, i njihov način življenja, verovanja i svega ostaloh na brodu će vas oduševiti. Ne zbog toga što je sve bilo divno bajno i sjajno, već zato što je svako od njih bio po malo lud na svoj način, uvrnut, psihopata ili sociopata. Mada moram priznati, divno je bilo istraživati njihove priče, motivaciju praveći određeno društvo na ovim brodovima i naravno ponovo doživljavati njihov sunovrat.
Najbolja stvar od svega je to što, kada napustite jedan i dođete do drugog broda, ceo setttings se nekako menja. Prvo od izgleda tih brodova, celokupnog ambijenta, onda od priča koje pratite. Iako je svaka priča svoja zasebna celina, na kraju se sve stapa u jednoj. Dok ćete na nekim brodovima pratiti logove preživelih, na drugima će vam društvo praviti poremećeni AI koji je, da kažem jedini preživeli na tom mestu. Mada ni AI neće biti uvek od pomoći kao što se moglo pretpostaviti.
Sada se moram dotaknuti gameplaya. Na početku dobijate jednu modabilnu pušku, koja služi kao shotgun kada pucate jednom rukom ili malo jači long gun kada držite dvema rukama. Pored toga, tu su takozvani šaržeri koji će se sami dopunjavati na vašem pojasu ,mad manual reload je obavezan. Zanimjivo je da ovi šaržeri u obliku kuglica imaju dve funkcije, da budu municija vašoj pušci i da služe kao granate. Mada, pošto se cela igra dešava u okruženju čija je gravitacija malo sjebana, bacanje tih bombica će biti izazov u nekim trenucima. Pogotovo u napetim trenucima. Zanimljivo je da od početka do kraja, ovo će vam biti jedino oružje, tj jedina oružja. Dobijaćete u određenim trenucima nešto nalik štitovima kako bi prešli određeni segment nivoa, ali ništa šta ćete zadržati na duge staze u toku prelaska.
Mislio sam da će mi ovo biti problem, ali borba je toliko haotična, napeta i jeziva da i da imate više od jednog oružja, menadžovanje istih bi bio itekako veliki problem. Ovako ta nedostatak velikog broja oružja, se nadoknađuje atmosferom, brzom akcijom i borbom za preživljavanje. O da, ova igra je teška, možda jedna od najtežih igara koje sam igrao u VR-u. Stalno ćete ginuti i učitavati sa poslednjeg checkpointa, mada oni su česti tako da to neće biti problem. U trenucima morate da pazite na apsolutno svaki aspekt nivoa ukoliko želite da preživite.
Kao što sam rekao, u igri su glavni neprijatelji ti maleni vanzemaljci. Njihova raznolikost nije toliko velika, ali ako ćete ih zamrzeti na početku, verujte mi da ćete ih mrzeti do samog kraja. Ne zato što su isti od početka do kraja, već zato što uvek ali uvek nađu načina da se prikradu vama iza leđa i napadnu vas, dok samo nekoliko njihovih napada vas može dovesti do ponovnog učitavanja nivoa. Mada, to nije jedina opasnost u ovoj igri, već i svemirski brodovi sami po sebi iliti njihov AI. U trenucima ćete morati da se borite ili bolje rečeno, nadmudrujete AI nekog broda kako bi došli do svog cilja. Šunjanje, planiranje, obmana, sve je deo toga i u kombinaciji sa vanzemaljcima koji su uvek tu, pravi se poporiličan haos u toku igranja, situacija koja može lako da bude overwhelming.
Health vam se ne regeneriše, već morate da nađete posebne stanice koje će vam napuniti health kada je to potrebno, ali njih možete iskoristiti samo jednom, tako da morate uvek biti pažljivi i da znate šta radite, gde možete rizikovati, gde požuriti a gde ćete morati biti izuzetno pažljivi u toku prelaska. Na svakom koraku će se dešavati nešto, nikada nećete biti sigurni šta vas čeka iza nekog ugla. U kombinaciji sa mračnom atmosferom, i taminim bojama koje su u igri, sa malenim svetlom koje je zakačeno na vaš shotgun, celokupno iskustvo jednostavno neće biti prijatno za svakoga.
Mada, moram se ponovo vratiti na priču jer je to prosto savršenstvo, možda i najbolje priče u VR-u do sada. Sećam se da sam pričao o tome kako storytelling u VR-u jednostavno nedostaje u igrama iz prvog lica, da kažem akcionim igrama, i rezervisan je za neke druge žanrove. Dakle dobijete ili ovo iz ovog žanra ili ono iz drugog. Ok tu su izuzeci kao skorašlji Batman i Metro, ali ponovo, By Grit Alone je pokazatelj da sa dobrom pričom, jednostavnim prikazom sa neverovatnom atmosferom i odličjnom glasovnom glumom, je sve moguće. Neverovatno je koliko su te priče uvrnute, čak su me par delova podsetili i na Bioshock i System Shock. Bolje rečeno, By Grit Alone, što se tiče pripovedanja i akcije je mešavina svih navedenih igara, i to je ono šta je čini posebnom u VR-u. Čak i paleta boja dosta podseća na System Shock, što je naravno, samo za pohvalu, nikako loša stvar.
By Grit Alone je pokazatelj, za mene ali i za sve ostale, da ne treba da ocenjujemo knjigu po koricama, već da moramo da zaronimo malo dublje ispod te nekada ne tako lepe površine da bi doživeli jedinstveno iskustvo. Retko koja igra me je vukla da nastavljam da je igram samo zato da bih video šta se desilo sa stanovnicima, u ovom slučaju, svakog sledećeg broda. Igra je solidno dugačka i jednostavno je must have štivo za sve VR igrače, sem naravno, ako se plašite mraka i jezivih vanzemaljaca sa uvrnutim dešavanjima na svakom koraku.
