Puyo Puyo Tetris 2S – Switch 2 Recenzija – S stoji za sjajni Doubles Mod!

Kad su objavili da izlazi Puyo Puyo Tetris 2S zajedno sa Nintendo Switch 2, 5. juna ove godine, iskreno sam osetio onaj, evo još jednog re-release, osećaj. To je bio neki prvi utisak, jer sve što sam želeo da znam bilo je, da li ima velike razlike u odnosu na dvojku koja je izašla pre par godina u koju sam dosta igrao na Xboxu. I moram priznati, posle provedenih par sati igranja, taj osećaj klackalica ima li previše sličnosti, nema li mi se još nije smirio. SEGA je uzela sve što je dobro iz originalnog Puyo Puyo Tetris 2 i prenela to na novi hardver, dodavši to famozno Doubles co‑op iskustvo, a sve u cilju da vam kaže “hej, pa Switch 2 verzija je odlična i to je dovoljan razlog da kupiš!”. Mada ruku na srce, ovo i još par stvari možda i jesu dovoljni da ovo bude novo, Switch 2 iskustvo, iako se mehanika vrti oko istih stvari, jer Tetris je Tetris, a Puyo Puyo je Puyo Puyo, a Puyo Puyo Tetris je… shvatate već.

Da krenemo od osnova. Puyo Puyo Tetris je kombinacija dveju igara. Klasičnog tetrisa gde je potrebno da ređate razne oblike kako bi uništavali redove na ekranu… što mislim da i zidovi znaju da se igraju, ne znam šta se trudim uopšte. I druga polovina ove igre je Puyo Puyo, to je faktični verzija tetrisa koja je bila ekstra popularna, i dalje jeste, u Japanu, a sada i širom sveta. Tu se pravila razlikuju, jer dobijate po dve povezane ćelije, ako mogu da ih tako nazovem, koje morate da spustite do dna. Pošto one dolaze u raznim bojama, ne u oblicima kao u Tetrisu, potrebno je da vežete 4 iste boje kako bi se uništio taj deo. Sada sve je to bajno i sjajno kada igrate sami, ali kada igrate online ili protiv nekog pored vas, imate još par stvari na koje morate da obratite pažnju. Vidite, nije poenta kao u tetrisu samo da rušite redove i tako sakupljate poene. Već da uništite protivnika! A to radite tako što vežete nekoliko redova ili veći klaster boja (za Puyo Puyo) i kada to učinite, protivničku tablu će ispuniti ili slatke cakane lobanjice u Puyo Puyo ili “tvrdi” redovi u tetrisu. Tako da je ovde u versus modu poenta da planirate unapred, da znate kako da postavite tablu kako bi uništili recimo 4 reda istovremeno ili 2-3 klastera boja. Tada ustvari idete ka pobedi, verujte mi, probao sam da igram kao good boy iz 80ih da rušim samo redove i bukvalno su me uništavali za par desetina sekundi, čak ni minut!

Ali sve ono šta ste već voleli: Fusion, Swap, Adventure mode, Skill Battle system sa 40 likova (da, Sonic je povratnik u timu), haotične i preteške online partije i lokalno igranje protiv dva tri ili četiri igrača. To sve je tu, ništa nije menjano, dirano, ispravljano ili ne daj bože popravljano, i radi sjajno na novom hardveru. Ali ako ovo već imate na Switchu, na prvi pogled, ovo jeste bukvalno ista igra sa boljom grafikom, boljim performansama, i, glavna novina Puyo Tetris Doubles. Mod za dva igrača gde svako odbije po jedan joycon i morate da se borite ko će gde stavljati blokove. U trenutku kada sam igrao, rekao bih da je savršen haos, kada više od jedne osobe pokušava da ubaci blok na isto mesto, to je kao jedan drug koji ti uzima zadnje parče pice dok si mnogo gladan, a ti mu kažeš “nema be! (oprostite na niški), totalni haos, kompletno ludilo. To stvarno menja dinamiku igre jer to više nije ni klasični co‑op, ni klasični versus, već nešto između, što me je nateralo da komuniciram, planiram, i ponekad se smejem jer sam totalno slučajno (ma da…) preoteo mesto drugome i zbunio sve oko sebe. Okej nisam to samo ja radio, i devojka se par puta uhvatila za glavu od mojih tupavih odluka ili za stomak zbog nekih situacija koje su se desile na tabli.

Osim toga, Switch 2 koristi opciju GameShare, znači možete da delite partiju na bilo kom svom Switch uređaju. Probali smo i može se ovako igrati Puyo Puyo Tetris 2S na Switch 1 konzoli, što je super stvar! Plus tu su sada slatke “Joy‑Con 2 mouse kontrole”. Nije baš prirodno i uvek intuitivno (pogotovo jer hard-drop zahteva malo prakse dok se prstići ne dogovore), ali je tu, i pokazuje da su hteli da iskoriste novu tehnologiju. To ne menja bitno igru, ali ti daje osećaj da je igra rađena uz Switch 2, a ne da je stara verzija samo portovana na novu konzolu. Mada, mouse kontrole su super ukoliko napravite primirje kada igrate doubles i odlučite recimo nekom igraču ko nikada nije igrao tetris (ako postoje) ili puyo puyo (to sigurno postoji) da radite navigaciju, učite ih, pričate im gde treba da padne sledeći blok i tako to. Tako da, ustvari doubles može da bude edukativan deo igre koji ne mora da uništava odnose, već da ih ojača! Kada bi sve bilo divno…

Što se tiče priče u ovoj igri, ako mi verujete postoji i to u Adventure modu. U njemu likovi blebeću gluposti, govore glupave rečenice, a atmosfera je preslatka. Što je verovatno bio i cilj svega ovoga. Ni ovde nema drame, nema epike, ali ne treba ni tražiti. Kad spustite konzolu na krevet i kažete: „Ajde samo da prođem onaj nivo“, ostanete satima. Lagana muzikica, pixel anime animacije i gomila mozganja, što bi se reklo, totalni zen.

Što se tiče onlinea, solidno je. Ne kažem da nema ulti‑lagova, ali većina mečeva ide glatko. Čini mi se da je zajednica manja nego što je bila 2021, ali swing factor je i dalje tu: pronađeš nekog ludaka na mreži i posle 30 sekundi dođeš do zaključka: ko ima bolji refleks, taj i pobeđuje. Što se u mom slučaju skoro uvek obistinilo, bolje rečeno, uvek je protivnik pobeđivao. Da, stvarno, ni jednu partiju nisam pobedio koju sam igrao, ali okej, ima vremena da naučim.

A sad ono što me je stvarno oduševilo je taj „Doubles“ mod je toliko smešan kad igrate sa nekim uživo. Ponekad se stvarno posvađate i dernjate jedan na drugog ko će da postavi negde blok, ponekad se smejete jer ste porušili sve njegove lance. To je taj tip drugarstva kroz igre i mržnju/ljubav, kako god pogledate, u kome pola vaših poteza završi na njegovom delu table i obrnuto. Ne znam da li su to hteli razviti kao online mod, ali ovo uživo je blizu Overcooked haosa, samo zeleniji i fleksibilniji.

Da zaključimo, Puyo Puyo Tetris 2S je diskutabilna kupovina za igrače. Ako ste imali Switch verziju i ne zanima vas mouse kontrole, novi mod, lepši fps i bolja grafika nema velike svrhe ponovo ga uzimati. Mada realno, dosta toga onda gubite zar ne. Ali, ako ste tu po prvi put, ili želite da igrate s nekim uživo ili da iskoristite Switch 2 opcije, ovo jeste sjajan paket: sve originalno + moderan prikaz + izmisljen Doubles kao dodatak. I po ceni od oko 40$ (i čak niža cena u Evropi oko 35£), što je totalno okej, ako hoćeš da pokriješ vreme pre nego se skinu Mario Kart World, Sonic x Shadow Generations ili možda Hitman: World of Assassination.. Jednostavno, osnovni gameplay se ne razlikuje previše, ali sve šta dobijate uz ovaj paket se isplati da vam ovo bude go-to igra na Switch 2.

Mada ono šta jeste glavno kod svega ovoga je to da vas igra uhvati i ne pušta. Kao što sam jednom upalio igru čisto da vidim kakva je i završio posle tri sata igranja. Radi ovo što radi, i radi to dobro. Nema ovde ničega groundbreaking niti nešto što će promeniti industriju, ali je lepa potvrda da neko i dalje ume da napravi dobru, šarenu zabavu bez velikog budžeta i epskih priča.