Dark Quest 4 – Recenzija – HeroQuest na vašem ekranu

Jeste li ikada poželeli da vaše omiljene društvene igre budu adaptirane u video igre? Šta ako vam kažem da je Dark Quest 4 upravo ono što tražite, posebno ako ste ljubitelji HeroQuest društvene igre po kojoj je i zasnovan.

Ja baš i nisam imala iskustva s HeroQuestom, kao ni s prethodnim Dark Quest naslovima, i njima ne mogu da sudim i u početku mi je bilo dosta čudno da se naviknem na ovaj tabletop dungeon crawler stil. Ali moram priznati da su, na samom početku, art style i atmosfera uradili odličan posao i učinili iskustvo prilično prijatnim i nekako beginner friendly. Podseća me na dark fantasy priče iz tinejdžerskih dana, posebno jer vam se priča servira pomoću stranica stare sveske i naliv pera kojim je ispisana – mračni čarobnjak šalje, svoju marionetu, Gulaka, u dolinu Ćelave planine gde on eksperimentiše mračnom magijom i koristi je na nedužnim seljanima. Sudbina ovih seljana i carstva zavisi od heroja kojima je uručen poziv u pomoć.

Heroji, okupljeni oko logorske vatre, čekaju u kampu da ih pošaljete u misiju i korak bliže pobedi nad mračnim čarobnjakom. Svaka misija zahteva 3 heroja. Imate ih ukupno 10 (2 ćete otključati kasnije kroz misije) i svaki od njih ima posebno napade koje koristite kroz karte pomoću karata. Na početku su to default karte, a kasnije ih možete kupiti u kampu. Karte su naravno povezane i sa posebnim karakteristika svakog heroja – neki su bolji kada se radi o magic damage-u, drugi kada je to physical damage; onda imamo naravno i resistance tipove za defence likove ali su tu i statistike poput Sanity, Save vs Death i Save vs Traps.

Mislim, imena su prilično jasna – Sanity predstavlja vaše šanse da uspešno prođete Sanity test (ako padnete, vaš heroj napada svog saborca), Save vs Death vaše šanse da preživite iako biste se u suprotnom zakleli da ste gotovi, a Save vs Traps šanse da izbegnete zamke. Što veći broj, to bolje šanse imate. I jako, jako je važno da ih imate u vidu i da pažljivo birate heroje koje šaljete u boj jer ćete u suprotnom baš zaglaviti.. Ja stvarno ne znam koliko sam puta morala da pređem pojedine misije iznova i iznova jer sam zanemarila brojke i htela da forsiram heroje koji su mi se estetski najviše dopali. Ne budite ja!

No, da se vratim na karte. Iako su početne karte prilično basic, rade svoj posao kako treba, a nove karte koje budete kupili omogućiće i bolje, zabavnije poteze. Karte nisu limitirane samo na napade, mogu to biti i napici koji će vam pomoći kada ste u škripcu s HP-om, kada ste malo greedy pa želite više od jednog poteza uzastopno ili kada želite da povećate svoje brojke. Pored napitaka, imate i rune koje možete dodeliti svakom heroju. One su vam kao upgrade. Izbor karata nije nešto prevelik, ali u neku ruku, mislim da ih ima dovoljno i ne daju vam onaj overwhelming osećaj da ne znate gde ćete pre od svega što vam se nudi. Karte mogu biti aktivne i pasivne, neke možete koristiti opet i opet dok druge možete samo jednom. I da, kada jednom dodelite kartu nekom heroju, ona će pripadati samo njemu dok je stavite u slot nekog drugog heroja, tako da je uvek moguće praviti razne kombinacije špila svakog heroja, osim ako se ne radi o kartama koje su specijalizovane baš za te heroje. Sve kupujete novčićima koje nađete tokom misije i koji odlaze u vašu malu vrećicu. Sami ih morate brojati i, iako prilično bezazlena mehanika, baš nekad ume da ubije vreme.

Verujte, igra možda deluje jednostavno ali nekad se baš treba pomučiti i razmišljati unapred. Jer ako iskoristim svoju štit kartu sada, šta ću ako mi više zatreba za boss fight?! Ipak, ako sada umrem, neću ni stići do boss fight-a.. Odgovor možda deluje očigledno, ali u praksi baš i nije sve tako. Ali, i da izgubite, najgore što će se desiti je da će vaš heroj u sledeću misiju ići s pola HP-a. Možda sad mislite “Hej, pa to i nije toliko loše”, ali.. Osećaj kada vidite da vam je pola heroja na samrti i nije baš ono što želite u trenutku kada treba da spasite kraljevstvo. Rešenje je, doduše, kranje prosto – ostavite ih na miru da se odmore i svi heroji biće kao novi. Ako nisu umorni od silnih misija, imaće čak i višak HP-a. Nije sve tako crno, a čak je i genijalno, jer vas igra prirodno motiviše da probate različite kombinacije heroja i da se okušate s nekim koji vam možda nije zapao za oko.

Same mape su različite, svaka je za sebe i pre svake misije imate kratak opis koji vam daje ideju koje heroje da pošaljete. Sobe tamnice otkrivate postepeno, otvaranjem vrata. Dok ne otvorite vrata nemate predstave šta vas tačno čeka iza njih pa nekad to ume da bude mini jumpscare jer šta ako vas iza njih sačeka 10 skeletona ili ne znam ni ja koliko kokošaka.. A možda i neki ogromni trol? I ne dajte da vas izgled neprijatelja zavara, čak i kokoške umeju da budu smrtonosne, a skeletoni imaju par trikova u svom rukavu. Igra se trudi i da kroz nivoe ubaci neke nove mehanike poput skrivenih zamki, poluga koje morate naći da biste mogli da otvorite vrata, portala. Dakle, trudi se da ne postane monotona.

I rekla bih da joj to u neku ruku uspeva ali isto tako nije baš ni da nije monotona. Pomeranje likova ume da bude baš naporno, recimo. Iako ima par olakšica, nije bilo velike razlike i oduzimalo je previše vremena, nekad je čak bilo i malo clunky. Zato bih nekad izbegavala da odem do sanduka s novčićima jer mi se nije činilo kao worth odluka. Ono što se meni nije previše dopalo, a nije realna mana igre, jeste turn-based combat. Jednostavno nekad nisam fan ovakvog stila u video igrama i nisam čak sigurna kada mi odgovara, a kada mi ne odgovara. U ovom slučaju mislim da samo nije bio moj vibe i to je to, ali ne mogu reći ni da uopšte nisam uživala, čak je u par navrata borba bila pomalo intenzivna. Čudno je to..

Pozitivna stvar je što vam igra ne nudi samo main campaign već i multiplayer co-op mode gde možete pozvati prijatelji da igraju s vama kao i Creator mode gde postaje bukvalno Bog tamnice i pravite svoj lavirint soba i zamki i neprijatelja, ma, svega. Najbolje je što to posle možete da testirate i igrate kao kada biste igrali main misije.