Kada se priča o VR-u, jako često ljudi pričaju o njegovim manama, pre nego prednostima. Da li je grafika na nivou, da li se mute drveća u pozadini, kako izgleda tekstura toga i toga i koliki je stepen vidljivosti u njemu. I da, potpuno razume, sve te stvari su bitne, ali po mom skromnom mišljenju, najbitnija stvar je iskustvo. Iskustvo koje razvojni tim ili game dizajner uspe da efektivno prenese iz igre na igrača. Pričam o iskustvu u kome biste se totalno izgubili i zaboravili na pravu stvarnost. Za dosta naslova, da bi ostvarili tako nešto, grafika jeste bitna, ali za neke igre, nije bitna grafika, pikseli, niti nivo detalja, već genijalna ideja i naravno savršena realizacija.
Razvojni tim Meatspace interactive u potpunosti razume to, i upravo nam oni donose jedno od najboljih VR iskustva ikada igru Vendetta Forever.
Vendetta Forever je strateška, taktička, ultra brza imersivna pucačina iz prvog lica. Ovde nemate priče, već 60 scenarija, tj nivoa koje ćete prelaziti. Svaki nivo je detaljno odrađen da bi izoštrio vaša čula i naterao vas kako da razmišljate taktički, tako da budete što brži. Ovo je brza i akrobatska igra, i ne, ne mislim akrobatska zbog toga šta se dešava u njoj, već to što ćete vi nakon završetka igre postati iskusni akrobata zbog svih poteza i pokreta koje ćete praviti igrajući ovaj naslov. Posle prvog igranja, boleli su me svi mišići na telu, a često sam se našao na podu moje sobe pokušavajući da sve napade mojih neprijatelja u tom trenutku.
Cela postavka igre izgleda poprilično jednostavno. Pre početka svakog nivoa imate određeni cilj, da li da porazite sve neprijatelje, spasite taoca ili jednostavno dođete do izlaza. Pored toga, piše vam i koliko je neprijatelja na nivou. I kada startujete nivo, kreće totalno imerzivno iskustvo!
Nivo skoro uvek počinjete sa jednim oružjem, često sa ograničenom municijom. Možda to ne mora biti pravo oružje, već olovka, flaša u ruci, možda neko sečivo ili drugi objekat. Kada pogledate oko sebe, možete videti postavku neprijatelja, koji su u tom trenutku totalno nesvesni vas, ali čim zadate prvi udarac, oni će se kao osice okomiti na vas. Ovde dolazimo do ključne mehanike. Vi u osnovi ne možete da se krećete, analog na kontroleru služi samo kako bi se okrenuli i pozicionirali u, moram priznati, jako retkim trenucima. Krećete se tako što nakon uništavanja jednog neprijatelja kliknete da preuzmete njegovo oružje. U tom trenutku, zauzimate njegovu poslednju poziciju. Trenuci poražavanja neprijatelja isto uključuju slow motion efekat. Ukoliko ste precizni i zadajete im headshotove, toliko će se vreme često usporavati, a na vama je da pronađete palo ili ispušteno oružje na nivou kako bi se teleportovali do njega i uništili sledećeg ili sve ostale neprijatelje.
Dakle, premisa je poprilično jednostavna i naizgled laka, i igra jeste prilagođena za sve tipove igrače, ali najveća fora je uraditi sve šta se zahteva od vas što fluidnije i gracioznije, jer svaki nivo vam dodeljuje poene kao i ocenu za njegov prelazak. Tada kreće pravi haos i savršena zabava. Tada kreće i pomeranje vašeg celokupnog tela kako bi završili nivo što pre.
Kao što sam rekao, šezdeset nivoa i da to zvuči puno, ali uzmite u obzir da jedan nivo traje od 5 do 40 sekundi. Ruku na srce, kada zađete duboko u igru će vam trebati čak minut ili minut ipo, što u ovom trenutku deluje kao kratko zar ne? Meč u multiplayer igrama traje pa 5 do 15 minuta zar ne. Kada igrate Vendetta Forever, sve se u njoj dešava toliko brzo, i čula su vam toliko napregnuta u svakom trenutku da imate osećaj da pet sekundi traje kao pola minuta, nekada ceo minut. Igra je zahtevna, fizički i mentalno, ali ne kao nešto što bi vas mentalno umorilo, već kao nešto što bi vam izoštrilo čula u svakom mogućem pogledu.
Pored svega toga, igra kreće polako, sa eto recimo pet neprijatelja na prvom nivou i samo dve ili tri prostorije. Kako odmičete u njoj, tako će nivoi postajati veći kao i broj neprijatelja na njima. Vi realno možete skoro svaki nivo da pređete iz prvog puta, ali vas igra jednostavno tera, vuče da ponovite nivo, jer ste u prvom prelasku videli postavku neprijatelja, videli njhove putanje kretanja i sigurni ste da ćete moći bolje da odradite misiju u sledećem pokušaju. U tom trenutku kreće imerzija, nebitno koliko puta ponovite, želećete da igrate još, još i još! Sve dok ne dostignete maksimalan nivo pažnje, fokusa, refleksa i dok ne dobijete upalu mišića.
Pomenuo sam da u igri nema kretanja preko analoga, već da je tu teleportacija od jednog do drugog oružja i da analog služi za repozicioniranje. Da, to je za amatere, bez uvrede svima! Igra vas tera da se fizički okrećete i pomerate u prostoru u kojem koristite VR, da čučite, ležite, ustajete, navalite se preko nečega, čak skočite, padate na pod. A to ne može da bude nikako loša stvar, za nas gejmere, svaka fizička aktivnost je preko potrebna, a Vendetta Forever je u bukvalnom smislu, savršeni fitnes program za svaki mišić na telu. Ovo je prva igra u kojoj sam se osetio kao Neo iz Matriksa koliko je zahtevna po pitanju pokretanja tela.
Kada smo kod Matriksa, nivoi su genijalno odrađeni, i ima omaža najpopularnijim akcinonim klasicima, kao što je eto recimo Matriks. Nivo krećet iz hola, inspiracija iz dela filma kada Neo i Trinity napadaju FBI zgradu. Dobijate dva uzija identična kao u filmovima, i gomilu neprijatelja oko vas, pozicioniranih pored, iza stubova, na kraju sobe, specijalci koji dolaze iz liftova. Cela scena traje recimo 30tak sekundi, ali je toliko inspirativno i fantastično odrađeno da se stvarno osećate kao da ste glavni protagonista najboljeg akcionog filma koji je ikada snimljen.
A u tome ova igra bliljira, u akciji i dinamici koju pruža igračima. Iako je grafika poprilično jednostavna, nekada jednobojna ili dvobojna na nekim nivoima, dok su likovi odrađeni u par poligona. Igra pruža toliko veliko zadovoljstvo u toku igranja, i toliko vas natera da se izgubite u njoj, da ćete ceniti taj minimalistički pristup za koji se odlučio glavni dizajner igre. Ova igra je dokaz da ne morate imati prenapucanu grafiku kako bi vas igra uvukla u njen svet, već samo sjajnu ideju, perfektnu realizaciju i fluidnu i responzivnu mehaniku.
Nivo koji je mene najviše oduševio je sačinjen samo od dve boje, crne i bele. Krećete nivo sa pištoljem u ruci bez da vidite išta ispred, pored toga, naravno apsolutna tišina. Odjednom čujete kapljicu vode i kako ona padne na zemlju, eho od pada krene da prikazuje siluete neprijatelja u toj apsolutnoj tišini i mrklom mraku. Tada kreće apsolutni haos, u tom trenutku neprijatelj vidi vas, vi njega i kreće pucnjava na sve strane. Kada kapljice stanu, stane i akcija, jer niko ne zna gde je ko, svi čekaju sledeću kap, jer kada ona padne, kreću da lete meci na sve strane. Nivo je prosto genijalno napravljen i u toku tog minuta koliko on traje, konstantno sam pričao ili uf kako je dobro, ili genijalno, jer i jeste, prosto genijalno i savršen način da vas igra uvuče preko vaših čula, brzine, pažnje, ne preko šljašteće grafike. Samo dve boje su potrebne da vas igra obori s nogu, i kada je stvarno tako, znači da je razvojni tim nešto sigurno dobro odradio.
Vendetta Forever je fantastična igra, jedna od najboljih iskustava u VR-u, i to ne mislim samo na žanr pucačina, već apslutno svih mogućih žanrova. Verujem da nije za svakoga jer će od vas zahtevati dosta pokretanja i mlataranja rukama, pa čak i ja sam jednom udario u svoju policu misleći da sam polomio prste. Ali kada se naviknete na to da igra fukcioniše najbolje kada se i vi krećete sa njom, tada kreće nezaboravna zabava. Vendetta Forever je apsolutni must have za svakog vlasnika VR headseta, jer ovakvu zabavu ćete retko u kom naslovu naći.
