Ovogodišnji Gamescom sajam je bio poprilično tih uporedivši one koji su se dešavali pre covida. Okej, naravno, razumemo. Post-covid vreme je uticalo na development novih igara.
Mnogi studiji su bili u problemu adaptirajući se na novu svakodnevnicu i time nisu uspeli da izbace sve igre za koje smo se nadali da će videti svetlost dana. Pored toga, mnoge igre su bile odložene, jednom, pa drugi put, i tako u nedogled.
Sa druge strane, par jako velikih kompanija su uspele da prkose novoj realnosti i vredno radile na neke nove naslove koji bi mogli da očekujemo u narednih godinu do dve dana. Jedna takva kompanija ja THQ Nordic koja marljivo kupuje sve zapostavljene IP-eve i kreira nove naslove iz njih. Samo nekoliko dana pre Gamescoma, dobili smo zvaničnu najavu za novi remake, ovog puta Alone in the Dark igre. Naslova koji je ranih devedesetih definisao horor žanr i napravio temelje za sve šta će se dešavati u 90tim u ovom žanru.
Nego krenimo na naš pogled na Alone in the Dark igru, pogled koji nam je omogućio sam THQ Nordic na ovogodišnjem Gamesom sajmu. Na prvu ruku, bili smo dočekani malim razočarenjem, jer nismo mogli da igramo igru, već gledamo developere koji je igraju uz par pitanja koje smo mogli da postavljamo njima. Prva i bitna stavka je da ovo nije klasični remake, nego kako bi ovo nazvali reimagining jedne od najstarijih horor naslova na tržištu. Alone in the Dark je bio poznat po svojoj mračnoj, jezivoj atmosferi i izometrijskim izvođenjem. Trenucima horora koji su ledili krv u žilama svima koji su igrali ovaj naslov.
Odmah na početku smo primetili prvu novinu kod ovog naslova, a to je njeno izvođenje. Kao i sve horor igre koje su odbacile svoje izometrijsko izvođenje, to je uradio i Alone in the Dark i sada igra ima izvođenje iz trećeg lica iliti takozvano over the shoulder. Nešto slično je uradio i Resident Evil sa svojim rimejkovima dvojke i trojke u proteklih nekoliko godina. Kako su developeri rekli, odluka je pala zbog nekoliko stvari. Prva je ta što se vernije može preneti horor atmosfera na ovaj način. Dizajneri su slobodniji i sav horor koji se nalazio u originalnom delu, može ponovo biti prerađen na taj način da igrači mogu da osete da su u centru zbivanja. Druga stvar je to da se igra ne dešava samo u mračnim okruženjima, što je nekako postao sinonim za horore proteklih nekoliko godina, pa možemo slobodno reći nekoliko decenija. Razvojni tim je opravdao svoju odluku time da atmosfera ne mora da zavisi od doba dana i noći, već od samog dizajna, ambijenta, muzike i horora koji se priča u tom trenutku. Horor treba biti jednako upečatljiv kako po svetlu tako i po mraku, gde će se mrak naravno koristiti za prikazivanje dubljih strahova i strahota igračima. Treća i možda najzanimljivija novina je da ćete sada igrati sa dva glavna lika, čije se priče prepliću i menjaju u odnosu na situaciju kako naracija idea to su Edward Carnby i Emily Hartwood.
Alone in the Dark koji očekujemo sledećih godina će imati originalnu priču, sa elementima pozajmljenih iz prve tri igre koje su naravno isnspirisani Lovercraftovim delima. Pored priče u igri ćemo videti i nova čudovišta i strahote, kako smo to već mogli da pretpostavimo. Pored svega toga, igra iza sebe već ima poprilično pohvalne talente koji pomažu njenom razvijanju. Priču piše Mikael Hedberg, koji je radio na SOMA igri. Na dizajnu čudovišta radi svima poznati Guillermo Del Toro, dok muziku radi Jason Köhnen, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih kompozitora iz Doom Jazz žanra.
Sve ovo nam deluje obećavajuće, a poznavajući THQ Nordic koji se već par godina pozicionira da postane jedan od najboljih izdavača, nekako sumnjamo da igra neće biti hit. Sve u svemu, ostaje nam da vidimo kako će se naslov razvijati, a mi ćemo biti tu da ispratimo svaki njen korak sve do izlazska.
