Whisper of the House – Recenzija – Kada eldritch horror dopuzi do dekor sima

Ako ste ikada igrali bilo koji Sims samo radi proživljavanja vaše fantazije uspešnog arhitekte, onda je ovo igrica za vas. Možda ne možete da gradite kuću, ali možete da dekorišete do mile volje. Uz sve to, Whisper of the House krije mračne tajne koje vi stolicu po stolicu otkrivate. Ovo je udobna, opuštajuća igra koja već ima jednu kontroverzu iza sebe, ali svaki marketing je dobar marketing. Uostalom, dev tim GD Games je imao zanimljivu reakciju na sve to, ali o tome ćemo malo kasnije. 

Igra Whisper of the House vas stavlja u ulogu spremačice ili spremača. U ovom okultnom svetu, kao što bi trebalo i u realnom, ta uloga je na visokom nivou. Napredujete kroz rangove tajanstvene kompanije sve dok ne postignete najviši čin. Prikupljate kupone tako što dekorišete prostorije ali i tako što čistite ulice i kopate po kantama i kontejnerima. Što više istražujete grad zvan Whisper Town, to ste više nagrađeni. Te kupone koristite da kupujete kutije nameštaja kako bi otklučali sav nameštaj u igri. A ima ga pregršt! 

Te dve stvari su me zaista oduševile kod ove igre. Prvo, grad Whisper Town je vrlo prostran i zabavan za istraživanje. Preko dana kada blista pod suncem ali i preko noći kada se dešavaju neke posebne stvari. Sam grad je podeljen na blokove i u svakom ima nešto posebno. Ulicama stalno prolaze automobili, a trotoarom i trgovima pešaci. Uvek možete da stanete i sa nekim porazgovarate i svako od njih će vam reći, između ostalog, i da na grobljansku kulu ne možete da se popnete jer nije u funkciji. Što, složiće te se, zvuči veoma sumnjivo. Šta se krije na vrhu kule ćete morati sami da otkrijete, ali put dotle neće biti naporan i nikada neće biti dosadan. 

Druga stvar koja me je oduševila jeste sama količina nameštaja. Od gabaritnog, preko sitnih ukrasa pa sve do voća i povrća, zaista ima sve što možete poželeti za jednu dekor igru. Oko 2000 komada. Da, izbrojala sam. Stil čitave igre je piksel art, pa nameštaj nije isuviše detaljan, ali je prelepo dizajniran i savršeno se uklapa jedan sa drugim. U mogućnosti ste da pravite prostorije različitih stilskih pravaca, od starinskih do ultra modernih. A sav nameštaj koji ste skupili, a koji vam ne treba, pa uz njega neminovno i razno đubre, možete da bacite u kantu. 

Što se vašeg karaktera tiče, ne postoji kreator izgleda, ali birate između dva dizajna na samom početku igre. Vi ste pridošlica u grad, ali vas sugrađani brzo prihvate i cene vašu pomoć. Poslovni napredak vam otključava dodatne kuće koje možete da sredite kako želite a koje su samo vaše. Takođe dobijate i dodatne poslovne prilike okačene na oglasnoj tabli. Kako pomažete komšijama da uređuju kuće, tako otkrivate zanimljive a neretko i bizarne informacije o ljudima i uopšte o čitavoj prirodi ovog mesta. Neću zalaziti ovde u previše detalja jer ne želim da vam pokvarim iskustvo prvog igranja, ali ću samo spomenuti da ima vremepolova, apsudrnih eldritch bića kao i vanzemaljaca! 

Ta mešavina okultnog i naučne fantastike je upravo doprinela čitavoj atmosferi ove igre. U srcu svega toga je jedan muzej koji je end game misterija a koji otključavate otkrivanjem takozvanih ukletih objekata. Čitava priča igre je data mahom kroz vizualni storytelling, mada su tu i tajne poruke kao i nedeljne novine. Muzika doprinosi celokupnom užitku i ostaje u uhu satima nakon gašenja igre. Inače dizajn zvuka je odlično urađen kao i UI elementi. Ništa ne štrči, ništa nije van svog mesta. 

Najvažniji element koji još nisam spomenula, a koji čini mi se da spominjem unazad jedno 5 članaka, jesu mačke. Da. I Whisper of the House ima mačke. Ne jednu, ne dve. Ima ih mnogo. Njih nisam još izbrojala, ali čini mi se da su na svakom ćošku. Nekad muslim da guram ruku u kantu, kad ono a tamo – mačka. Ove nezavisne životinje nisu samo deo dekora, njih možete i pomaziti, a takođe igraju važnu ulogu u samoj priči. Ali nemojte nisliti da su jedine životinje, tu je i preslatka kuca Shiba Inu rase, i propratni Shiba jastučići i figurice. Tako da ima za oba polariteta po nešto. 

Sa tehničke strane igra funkcioniše bez problema. Nisam imala ni jedan jedini bag. Dev tim GD Games, koji su iz Kine, su stvarno uspeli da objave igru koja radi bez greške. Što danas nekako nije toliko u trendu, a trebalo bi da bude. Settings meni je jednostavan. Tu su sve potrebne stavke što se tiče grafike, zvuka i dugmića, a pored toga izdvajaju se dve: Reset Character i Lost Item Reset. Za prvim nisam imala potrebe, a ovo drugo mi se desilo ali nisam tada znala da postoji. Izgubila sam jednu ukrasnu mapu, pa kada sam naišla na ovo dugme pritiskala par puta ali nisam primetila da mi se mapa vratila. To jeste problematično, ali ću preživeti bez te mape. 

Ono što mi mnogo više smeta jeste ulazak u zgrade. Prohod kroz prostorije unutar zgrada nije problem, držite desni klik ako koristite miša, i posle sekund kada se napuni kružić uđete u željenu sobu. Ali za ulazak u zgrade iz nekog razloga ne morate da držite, već možete da uđete samo klikom na desni taster. To deluje kao dobro rešenje, ali ne mogu vam objasniti koliko puta mi se desilo da kliknem slučajno i da uđem u zgradu iz koje sam upravo izašla. Naporno je i smatram to dizajn greškom koja uistinu nije game breaking, ali svakako jeste nešto što treba ispraviti. 

Najveći problem ove igrice jeste ona gore spomenuta kontroverza. Naime, u demo verziju su ubacili art koji nije bio njihov, već su od nekoga uzeli i to bez dozvole. Igrači su to brzo zapazili i odmah skrenuli pažnju dev timu. Srećom, GD Games tim je vrlo otvoren za kritike, tako da su svoju grešku prihvatili. Priznali su da su pogrešili, da nisu dovoljno dobro proverili licencu za dati aset, te su se izvinili svima i ispravili grešku. Ovo mi se zaista dopalo, jer govori o određenoj zrelosti i o timu koji poštuje svoje igrače. Da, do ovoga nije ni trebalo da dođe, ali desilo se i ovo je najbolja reakcija. Tako da što se mene tiče, oprošteno im je. 

Zahvaljujemo se GD Studio na ustupljenoj igri za potrebe recenzije