Rise of Industry 2 – Recenzija – Biti kapitalista kao jedina opcija u svetu

Osamdesetih godina prošlog veka neko je svirao gitaru na MTV-u, neko nameštao mikrotalasne, prenosio frižidere i televizore u boji, a mi ćemo postati biznismeni u kapitalističkoj Americi. Nastavak istoimenog tycoon naslova preuzeo je studio SomaSim, koji je novu igru smestio u postmodernu arhitekturu osamdesetih godina 20. veka. Izgrađena na solidnoj osnovi prethodne igre, Rise of Industry 2 uvodi nove mehanike i dodatne izmene koje čine složenije ali i zabavnije biznis tycoon iskustvo.

Igru započinjete kao mali poslodavac, „klinac“ kako nas naziva Frank Wilson, naš novčani guru, željan dokazivanja i velikih para. Postoje dva moda igranja, kampanja i sandbox. Kampanje su posebni scenariji, koji nas vode kroz čitavu Ameriku. Svaki scenario nam nudi posebne investitore prilagođene toj regiji. Npr. u Teksasu ćete izvlačiti naftu, dok ćete u Arizoni praviti čipove i kompjutere za silicijumsku dolinu. Postoje određene restrikcije, kao što su šta smete da kupite od sirovina i šta ćete proizvoditi, ali sve to ne važi u sandbox modu gde imate punu slobodu da potrošačima i drugim kompanijama nudite svoje proizvode ili sirovine.

Ono što je unikatno je način na koji pravimo naše „carstvo“. Umesto pravljenja jedne „kućice“, iz koje izlazi određeni materijal, mi pravimo komplekse. Npr. napravimo metalurški kompleks. U tom kompleksu mogu da budu različite fabrike, koje mi kao CEO/izvršni direktor postavljamo. Od fabrike nerđajućeg čelika do aluminijuma. Zatim nam je potrebno mesto gde ćemo da skladištiti materijale koje proizvedemo, ali i sirove materijale koje unosimo u kompleks tj. fabriku. Treba nam prevoz tj. način na koji ćemo mi sve te materijale prevoziti od metalurškog kompleksa do mesta za prodaju. Isto tako treba nam voda i struja. Njih, kao i svaki drugi resurs, možemo praviti na više načina. Možemo iznajmljivati od grada, praviti naše elektrane itd.

Resursi potrebni za proizvodnju npr. čelika su ugalj i gvozdena ruda. Jedan od načina kako da pokrenemo proizvodnju čelika je da kupimo ova dva sirova resursa, prevezemo ih u naš metalurški kompleks i tamo napravimo čelik. Drugi način je da sami kupimo zemlju na kojoj se nalaze ova dva sirova materijala i napravimo rudnike gvožđa i uglja, gde je svaki rudnik svoj kompleks. U kompleksu rudnika nam treba mesto gde ćemo smestimo materijal koji iskopamo, način da ga prevezemo itd. Zatim, iskopane rude prevezemo u metalurški kompleks gde one bude obrađene. Obrađeni čelik možemo da prodamo ili da od njega napravimo neku drugu robu, recimo delove za auto. Na sve ovo dodajmo da svakom kompleksu treba struja i voda, koji ponovo mogu na različite načine da napajaju kompleks. Čekajte, imamo još jednu novu mehaniku.

Od koga prodajemo ili kupujemo sirovine tj. gotove delove? To je još jedna nova mehanika novog naslova. Poznanstva između našeg lika i drugih izvršnih direktora igraju presudnu ulogu u prodaji. Ipak, za uspeh biznisa bitno je poznavati prave ljude. Igrač će moći da sklapa različite ugovore sa različitim kompanijama tj. izvršnim direktorima i dobar procenat prodaje odnosno kupovine zavisi od toga u kakvim ste odnosima sa tim ljudima. Tako da, pripremite se da iskeširate koji ručak ili golf meč. 

Ovo deluje jako kompleksno, i jeste, ali je igra prilagođena novim igračima ovog žanra. U kampanji svaki scenario donosi različitu problematiku. Nekad su to sindikati, nekad ekološki aktivisti koji hoće da spreče razvitak vašeg carstva. Tako da vas igra neće bombardovati sa svakim problemom i svakim načinom proizvodnje tj. obrade sirovina.  

Osamdesete se osećaju u svakom kliku. Od zvuka, koji različiti dugmići interfejsa ispuštaju, do izgleda građevina, pa i sam interfejs koji odiše disko erom. Dugme za 3x brže prolaženje vremena, kada stisnete, čuje se kao da ste premotali kasetu. Grafički stil je simpatičan i nemam dovoljno reči da pohvalim vizuale. Simpatičan Frank Wilson me je iznenadio. Ne mogu da se setim kada sam video živog glumca da me vodi kroz kampanju. Takođe, moram da spomenem humor koji, barem meni, i te kako prija.

Igri fali malo poboljšanja što se tiče kvaliteta života. Kada padne snežni pokrivač ceo ekran se zabeli i ne možete da vidite bele linije koje služe kao granice pri izgradnji. Ako kliknete na aerodrom, luku ili obližnji grad, kamera vam se odmah prebaci na to mesto, a ne postoji način da tako brzo vratite istu na neki od kompleksa, tako da morate da se gegate po mapi. Pravljenje kolovoza po brdima je bol u glavi, a ume da bude i po ravnome. Još jedna mala primedba je da, za igru koja se diči realizmom, fali ilegalnih supstanci i mutnih ljudi.

Svakako, Rise of Industry 2 je odličan tycoon koji će vam oduzeti dosta sati na kvalitetnom upravljanju velikog kapitala, posebno ako ste ljubitelj otrcanog humora Franka Wilsona.