Death end re;Quest: Code Z – Recenzija – Čudna, uvrnuta, zbunjujuća i solidna… roguelite igra

Iskren da budem, pre igranja Death end re;Quest: Code Z, nisam čuo za igru, a onda sam malo istražio, video o čemu se radi i znao sam da će ovo biti nešto posebno, ne obavezno dobro, ali sa druge strane, čudno iskustvo. Nisam očekivao koliko će me ova igra uvući i zbuniti u isto vreme. Ako ste ikada igrali neku igru iz JRPG žanra, znate da tu ima svega, od ogromnih priča sa milion likova, preko sistema borbe koji ponekad ume da te iznervira, do narativa koji te često tera da zastaneš i razmisliš. Code Z nije izuzetak, ali na svoj, neobičan način.

Igra nastavlja priču iz prethodnih delova Death end re;Quest serijala, ali donosi i dosta novih stvari. Dovoljno da novi igrač može da se upusti u ovu avanturu. Glavni lik, Sayaka Hiwatari, i njena misija u ovom svetu koji je kao da je napravljen od digitalnih fragmenata stvarnosti, me je podsetila na one klasične anime junakinje koje i kad su u problemu, nikada im se ne gasi ta vatra u očima. Ovaj svet je mračan, ponekad depresivan, ali uvek vizuelno impresivan, na isključivo svoj način. I da, to nije običan svet, ovde su se stvarnost i virtuelni svet nekako pomešali, i tvoja misija je da raspetljaš šta je stvarno, a šta nije. Priča mi je, iskreno, bio miks zadovoljstva i frustracije. Likovi su uglavnom dobro osmišljeni i sa svojim dubinama i kompleksnošću, ali ponekad se osećao onaj JRPG kliše gde dijalozi znaju da budu malo previše veštački, ne znam da li me razumete ili jednostavno zbrkani. Ipak, priča oko razotkrivanja misterije ovog sveta, gde se realno i virtuelno prepliću drži pažnju. Ima dosta preokreta i neočekivanih momenata, što se meni iskreno svidelo, jednostavno, nikada nije dosadno. Naravno, neću da otkrivam previše, ali očekujte mračne teme i unutrašnje i spoljašnje sukobe jedne ličnosti, ili više, i naravno tu onu klasičnu borbu između nade i propasti.

Jedna od stvari koja mi se svidela i donekle me zaintrigirala je roguelike sistem “Strain Area” dungeona. Svaki put kad ulaziš u njih, oni se menjaju, što daje osećaj nepredvidivosti. Nisam ljubitelj kada se jedan te isti dungeon toliko ponavlja, ali ovde je to poprilično dobro odrađeno. I ne samo to, neprijatelji su isto tako menjaju, svaki put, drugi neprijatelji, random postavljeni, na drugim mestima i tako u nedogled. Nije ti dosadno jer nikad ne znaš šta će se pojaviti iza sledećeg ugla. Borbe su, kao što sam već spomenuo, taktičke. Turn-based sistem je klasičan, ali postoji jedan twist, a to je “Vanquish Style”. To je ustvari mehanika koja ti omogućava da kažeš “Hej, sad ću da se opasno potrudim da preživim ovaj turn”, i to može da ti spasi život u ključnim momentima. U osnovi, dobijate drugu formu gde vam se povećava jačina napada i otpornost na udarce. Moram priznati, bio sam nekoliko puta na sekundu od bacanja kontrolera jer sam zaboravio da iskoristim ovu ili onu, znate onu drugu opciju, pa me je protivnik bukvalno zdrobio.

Ali sa druge strane, ova igra nagrađuje smrt, u bukvalnom smislu te reči. Pošto je priča odrađena u stilu vizualne novele, morate da umrete u igri kako bi otključali druge delove ove nerazjašnjene priče na početku. Svaki put kada te ubije neko, dobijaš in game filmčić koji opisuje užasne poslednje trenutke tvog lika i naravno, daje malo više insajta za celu ovu priču. Deluje stvarno super kul i jeste super kul, ali sa druge strane, malo je čudno što igra nagrađuje smrt, zar ne?

Mada ne samo to, nego kada otključate svaki taj “after death” cinematic ili deo vizualne novele, tada isto dobijaš upgrade poene za tvog lika. Totalno suludo, zar ne?! Čovek se onda pita, zašto da budem dobar u igri kada mogu da umirem i da nabudžim lika do maksimuma tako? Pa okej, nije sve u smrti, jer u ovoj igri morate ustvari da napredujete da bi je prešli, a to radite tako što ste, pa uspešni u borbi, a ne neuspešni. Nespojive stvari su uspeli da ukombinuju u zanimljiv način progresije, koji će, verujem dosta igrača zbuniti.

Kada smo kod borbi, one su vizuelno veoma atraktivne. Animacije su detaljne, efekti su kul odrađeni i uživaš u svakom potezu. Ja sam sucker za ovakvu izvedbu igara pa možda nisam baš toliko objektivan, ali sa druge strane, stvarno sve izgleda slatko. Ipak, ima i trenutaka kada su scene malo više eksplicitne, i ne ne mislim takve, pobogu. Da ne ulazim u detalje, ali reći ću da nije igra za one sa slabim stomakom ili one koji preferiraju manje intenzivne prikaze. Mislim da je developeri ovim hteli da prenesu ozbiljnost i mračnu atmosferu, ali verujem da će nekima biti malčice previše sve ovo. Nije to igra koja se igra dok ručate, to je sigurno. Mislim, sve to ide u celu postavku ovog naslova, mračne teme, duboki psihološki elementi, smrt na sve strane, ali.. pa dobro realno kada razmislim, ovo je japanski naslov through and through

Sistem nadogradnje i prilagođavanja likova i opreme je prilično složen. Iskreno, na početku me je zbunio, kao i većina ove igre, jer nije baš najbolje i najjednostavnije objašnjen, ali nakon par sati sam nekako pohvatao sve bitne stvari. Možeš dosta da eksperimentišeš sa skillovima i opremom, što daje igri dodatnu dubinu. Nije klasičan grind, ali zahteva planiranje i razumevanje kako želiš da razviješ likove. To je plus za mene, jer volim da imam kontrolu nad igrom, ili bolje rečeno, da napravim stil igranja naslova onako kako meni odgovara. Jedna stvar koja mi je stvarno zasmetala jeste što igra može ponekad da se oseti kao da ponavlja iste šablone. To je problem koji se često viđa kod JRPG igara koje imaju dugačke kampanje, i Code Z nije izuzetak. Iako roguelike elementi unose raznovrsnost, imam utisak da neke borbe i lokacije nisu do kraja ispeglane i da bi mogle biti malo kreativnije.

Iako je Death end re;Quest: Code Z  teška igra, nije totalno frustrirajuća. Više je u pitanju izazov koji te tera da razmišljaš, planiraš i prilagođavaš se situacijama. Za razliku od nekih JRPG naslova gde možeš samo da spamuješ dugmad, ovde moraš imati malo mozga, i to mi se jako svidelo. Ima tih trenutaka kada hoćeš da baciš kontroler kroz prozor, ali to je deo šarma.

Death end re;Quest: Code Z nije igra koja će se svima dopasti. Ako tražiš brzu akciju i kratka zadovoljstva, možda ti se neće svideti. Ali ako voliš duboke priče, mračnu atmosferu, i sistem koji zahteva od tebe da se stvarno uključiš i uložiš trud, ovaj naslov će ti pružiti dosta sati zabave. Iako nije savršen, ima toliko toga što vredi otkriti, a taj miks VR sveta, digitalnih iluzija i ljudskih emocija čini ga posebnim.