The Shore – Recenzija –   Mesto gde se racionalni svet susreće sa kosmičkom ravnodušnošću i gde istina dovodi do ludila. 

  ,,Najstarija i najsnažnija ljudska emocija je strah, a najstariji i najsnažniji strah je strah od nepoznatog.” 

U svom životu igrala sam mnogo različitih horor igara, međutim, nekoga koga muči talasofobija ništa ne uplaši kao igra poput ove. Ako u to ubacimo i bića iz Lavkravtofih dela, definitivno imamo recept za noćnu moru. 

Bazirana na delima H.P. Lavkrafta, The Shore vas nikako ne drži za ruku dok vas bez ikakvog objašnjenja baca na nepoznato ostrvo, gde kao ribolovac po imenu Andrew krećete u potragu za svojom ćerkom Ellie. Ova igra je walking sim koji je fokusiran na narativ i poneku zagonetku na koju ćete usput naleteti. 

Vizuelno, igra je prava poslastica za ljubitelje Lavkrafta. Ostrvo je tmurno i lišeno boja, prepuno mrtvih ajkula, razbacanih stvari, skeleta i uništenih brodova, ali soundtrack stvara takvu atmosferu da u isto vreme deluje i jezivo i, na neki način, poetično. Igra je podeljena na nekoliko delova. Na samom početku imate priliku da saznate malo više o samom mestu i raznim moreplovcima koji su tu dospeli kroz pisma koja ćete pronaći u bocama koje su razbacane po obali.

Pisma su vrlo zanimljivo napisana, te vas morbidnim, misteroznim tonom samo pripremaju na sve ono što vam sledi. Takođe ćete primetiti i razne statue koje se dizajnom uklapaju u lavkraftovski stil, crteže koji prikazuju čudnu anatomiju raznih čudovišta i objekte koji su tu kako bi vam malo više objasnili u kakvoj ste se situaciji zapravo našli i kako bi vas polako uveli u ovaj svet gde su nauka i čula premali da obuhvate pravu prirodu stvarnosti. Što duže budete igrali, to će vas igra vući dalje te ćete imati priliku da budete svedok raznim dešavanjima koje će se dopasti ljubiteljima kosmičkog horora, pogotovo jer je dizajn bića iz mitova izuzetan. 

U jednom trenutku ćete biti primorani da navučete ronilačko odelo i zaronite duboko pod vodu, a u drugom ćete se naći u nekom sasvim nepoznatom univerzumu od kojih su neki vizuelno prelepi, a drugi deluju užasno klaustrofobično, uspevajući u onome što je poenta čitave igre, a to je da učine da se osetite tako sitno i nebitno naspram bića sa kojima ćete se susresti. 

Gameplay je vrlo jednostavan, osim delova gde ćete morati da bežite i nađete način da se izborite sa čudovištima. Na početku, vaš zadatak je da istražujete i upoznate se sa ostrvom. Postoje itemi koje možete pokupiti i koji će vam biti od koristi kako biste otvorili neki prolaz ili odradili neku zagonetku, pisma koje sakupljate kako biste stvorili širu sliku o tome šta se dešava, itemi koje možete sakupiti samo kako biste osvojili neki trofej i itemi koje će Andrew samo pokupiti, reći nešto o njima i ostaviti. U svakom trenutku možete pogledati svoj inventory i videti šta ste tokom igre pronašli i zadržali, a ono što je meni bilo zanimljivo jeste da svaki bitan item iznad sebe, pre nego što ga pokupite, ima Cthulhu ikonicu. 

Igra je linearna i teško da ćete imati priliku da se izgubite, osim kada dođe do chase sekvenci, gde igra od vas zahteva da putem artefakta koji dobijate i bežite od čudovišta i usporite ih na neko vreme dok ne nađete prolaz dalje. Nekada će se desiti da vas neprijatelj zgrabi i u tom slučaju imate opciju da ih izudarate ne biste li se izvukli i nastavili da bežite od većeg problema koji će vam često biti za petama. Takođe, naićićete na par zagonetki koje su prilično jednostavne.

Nekada ćete morati da pronađete određeni item koji ide na određeno mesto, da složite kocke kako biste otvorili novi prolaz ili da isti otvorite putem svog artefakta na neki poseban način. Zagonetke i nemaju baš jasna uputstva, te se može desiti da, ma koliko jednostavne, ipak provedete malo duže vremena na nekoj kako biste pronašli određeni predmet koji vam je u datom trenutku potreban ili da poginete par puta pokušavajući da pronađete pravilan put dok vas jure čudovišta. 

Vizelno igra zaista izgleda prelepo, pogotovo u nekim delovima gde dizajn nivoa zaista dolazi do izražaja, a upotpunjuje ga odličan soundtrack. Već na samom početku ćete imati priliku da čujete promenu u soundtracku čim dođete do nekih bitnijih, jezivijih delova na ostrvu, a kasnije ćete imati i priliku da čujete koliko epski, uz određene scene, može zvučati. Voice acting je…okej. Andrew govori tihim, hrapavim glasom koji odaje godine, međutim kod ostalih likova se ne može reći da je baš ispunilo očekivanja.