Svi smo navikli da u vozačkim igrama imamo jedan cilj, da budemo najbrži. Ceo koncept se oslanja na to, držati gas do daske, proći krivine što brže možete i doći do cilja.
Nebitno da li vozite fiću ili formulu, sve se svodi na isto. Što i nije loše, ali naravno, sve vozačke igre se razilkuju po tipu – simulacije, arkade, dečije (Mario Kart? Ok šalim se) i tako dalje. Retko kada smo morali da biramo put po pristupačnosti, ne po tome koji je najkraći do cilja. Overpass je pre par godina pokušao to da promeni, poprilično zanimljivom mehanikom, gejmpleju i svemu ostalom. Kao što i samo ime igre kaže, potrebno je da pređete preko svega i svačega, kako bi došli do cilja. I da, i u ovoj igri ima modova koji su bili dođite od tačke A do tačke B, ali više se svodilo na ono, većini nezanimljiv deo gameplaya, a to je preći sve prepreke, naći najpristupačniju putanju i doći do cilja.
Sve se zasnivalo na fizici, umeću igrača da iskontroliše vozilo i pronalasku pravog puta do odredišta. To je ono šta je stvarno razlikovalo ovaj naslov i ostalih, a Overpass 2 pokušava da popravi sve mane koje su postojale u kecu, i donese toj maloj niši igrača koje vole ovakve igre, nešto totalno drugačije, interesantnije od svega do sada.
Da li je uspela? Pa delimično. Pošto keca nisam igrao, ovo je bilo moje prvo iskustvo sa ovom igrom i moram priznati da na početku je bilo super frustrirajuće. Da, znao sam šta treba da očekujem, ali nisam znao da je ova igra tolika simulacija offroad vozila. Nebitno koliko da sam bio pažljiv, pratio šta se dešava na stazi, oko staze, dešavalo se bezbroj puta da se jednostavno prevrnem, okrenem, izađem sa staze, dok me AI protivnici jednostavno zaobiđu kao da su oduvek igrali ovu igru. Da koliko je to glupo rečeno, naravno da su napravljeni da znaju sve o njoj dok ja ne znam ništa. Koliko god da sam svakoj stazi drugačije prilazio, pokušavajući da shvatim šta ona ustvari pruža, toliko mi nije uspevalo. Najviše zbog toga što sam forsirao igranje kao kod drugih vozačkih igara, a to je ono što sam pomenuo u početku, kao da vozim trke, a ne neki drugi sub-žanr vozačkih igara.
Filozofija je na papiru poprilično jednostavna. Svako vozilo ima određen tip vuče, prednji zadnji, gas i kočnicu, a na vama je da izbalansirate sve to. Znate kako kažu, ne možeš dati gas ukoliko ti vozilo prislanja samo jednom tačkom na podlogu, jer pa svašta može da se desi. To u drugim igrama jednstavno nije bilo toliko od ključnog značaja, ali ovde, pa sve se vrti oko toga. Ako kliknete malo više gasa, dok niste pripijeni za neku podlogu, kamen, stenu, prepreku, vrlo verovatno će se vaš pokušaj neslavno završiti, a to znači i mali nivo frustracije jer ćete biti u fazonu, pa kako, zašto! Eto zato, ne igrate igru kako ona treba da se igra, već kako vi mislite da možete jer eto, vidite automobil, imate poznate kontrole i to je to. Balansiranje gasa, kočnica i pozicioniranje je apsolutno sve u ovoj igri. Jer cilj jeste završiti stazu za što kraće vreme, ali „završiti“ je ključna reč, jer ako niste obazrivi koliko treba da budete, jednostavno ćete pre ići na Quit Game nego na nastavak karijere.
Glavni fokus Overpass 2 je karijera, gde ćete učestvovati u raznim trkama i izazovima kako biste zaradili kredite za kupovinu novih vozila, istraživanje i nadogradnju boljih delova, upravljanje timom zapošljavanjem boljeg osoblja i pridržavanje ciljeve koje je postavio vaš sponzor. Sve je to poznata filozofija u većini trkačkih igara, ali potrebno je znati šta treba poboljšati sve se vrti oko toga kako da se uspešno prevaziđe nagibe, preko učenja staza i izazova koje se nalaze u igri. Jednostavnim provođenjem vremena u surovim realnostima svoje karijere na otvorenom, počećete da razumete kako se najbolje pripremiti. Teško je, nemojte me pogrešno shvatiti, ali postoji zadovoljstvo u tim postepenim poboljšanjima.
Ono šta se meni najviše svidelo u igri je upravo taj realistični osećaj u toku bilo koje aktivnosti. U igri postoji Tutorial, koji je jednostavno obavezan za sve igrače, nebitno da li imate iskustva u simulacijama, arkadama, jer ova igra je totalno nešto drugačije. Dobra stvar je to što je on jako dobar u ovoj igri i objasniće vam sve pojedinosti koje su bitne kako bi savladali prve prepreke, kako bi bili pripremljeni za brutalnost koja vas čeka u igri kako budete provodili vreme uz nju. Tutorial vas ne pretrpava stvarima koje morate odmah da naučite, već osnove, koje se upotpunjuju u toku igranja, ili dodatnih tutoriala.
Koliko god vam vremena trebalo da se prilagodite igri, tu je i Skill Tree koji vam može dosta pomoći u napredovanju. Vremenom, kako budete igrali razne staze i izazove, znaćete šta je potrebno nadograditi, unapediti, što bi vam olakšao prelazak igre. Da, i za ovo je potrebna pažnja, jer jednostavno ne možete samo kliktati, već nadograđivati ono šta vam je od velikog značaja trenutno, za izazove koji su ispred vas, a tek onda ostale kada dođete do „problema“ u toku karijere.
U igri postoje trideset vozila najpopularnijih proizvođača, koji su raspoređeni u tri kategorije: UTV, ATV i Rock Bouncer. Sa te tri kategorije vozila ćete moći da se takmičite u pet tipova trka: off road sprint, off road circuit, hill climb, obstacle course, i kružne trke. Da iako ovde ima već tri od pet moda koji su poznati većini igrača, verujte mi da je ovo totalno drugačije od bilo čega šta bi ste igrali do sada. Pored svega toga, postoje četiri okoliša u kojima ćete igrati, pustinje, šume, planine i naravno kružne staze. Sve izgledaju fenomenalno i u kombinaciji sa odličnim zvukom motora, ovo stvarno može toliko duboko da svas uvuče u ovu nišu da je to nešto neverovatno.
