The Sinking City je je prvi put izašla 2019. od strane tima po nazivu Frogwares. Ovaj horror survival iz perspektive trećeg lica, zajedno sa svojim developerima, prošao je kroz prilično turbulentan period, ipak, 2021. dobili smo remasterizovanu verziju, 2024. Frogwares je postao i izdavač sopstvene igre na svim platformama, a ove godine nam se smeši i njen drugi deo.
Kao ljubitelj Lavkrafta i neko ko je odrastao uz Call of Cthulhu: Dark Corners of The Earth, naravno da mi je The Sinking City momentalno privukla pažnju. Činilo se kao genijalna ideja, budući da je nudila otvoren svet, a vi ste bili u ulozi detektiva koji je zaista morao da prikuplja sve moguće tragove kako bi odgonetnuo gde sledeće treba da ode, sa kim da razgovara i slično. Delovalo je kao da vas igra uopšte ne drži za ruku, što je bilo pravo osveženje. I sama njena atmosfera, kao i likovi imali su neki svoj šarm koji ih je činio posebnim. Ipak, combat nije bio toliko sjajan, ali biste uz sve ostale dobre osobine ove igre ponekad na to i ,,zaboravili”.
The Sinking City 2, iako deli isti univerzum, nudi potpuno novu priču kao i novog protagonistu (iako deluju pomalo slično). Ovde uskačete u ulogu čoveka po imenu Calvin Rafferty. Calvin je avanturista koji se interesuje za okultizam. Na samom startu možemo videti da se sastaje sa ženom po imenu Faye i sve deluje bajno dok joj Calvin, delujući kao da će je zaprositi, ne ponudi knjigu uz rečenicu: ,,Želiš li da prizoveš boga sa mnom?” Naravno, budući da je igra inspirisana Lavkraftovim delima, misli se na neko biće iz istih. U tom trenutku, Calvin upada u noćnu moru gde ga zombificirani ljudi odvlače sa sobom od Faye. Ta noćna mora kratko traje i Calvin se ponovo budi u svom stanu, ali ovde vidimo da Faye nepomično leži u njihovom krevetu.
Tokom njegovog monologa i malo istraživanja po stanu, možemo saznati šta se desilo sa Faye, kao i da jedino što Calvin želi jeste da je povrati nazad, ali za to mu je potreban ritual ,,The Call‘ koji će mu pomoći da se duša vrati u svoje telo. Od tog momenta, vaša misija postaje da pronađete određenu knijgu u biblioteci jednog univerziteta, međutim to će biti mnogo teže nego što vam se čini .
Gameplay u ovoj igri deluje pomalo drugačije nego u prvom delu i zapravo je sjajan. Combat ne deluje toliko ,,clunky”, lik se kreće vrlo fluidno i, iako i ova igra ima svoju detektivsku stranu, ipak nije kompletno fokusirana na nju. Da, i ovde možete pronaći razne tragove, spajati ih sa drugim tragovima kako biste dobili jednu celinu, međutim papiri koje ćete pronaći u igri, jasno imaju naglašene rečenice koje bi trebalo da vam budu od pomoći. A zagonetke imaju taj Resident Evil stil.
Na samom startu imate svoj pištolj, a municiju baš i nećete uspeti da nađete u svakom trenutku i zato je bitno paziti na skoro svaki metak. Neprijatelji obično imaju vidljivu slabu tačku u koju možete pucati kako biste ih lakše ubili, ali nekada možete iskoristiti nešto u vašem okruženju, poput eksplozivnog bureta kako biste se rešili više njih. Uz to, neprijatelje možete udarati, ukoliko nemate municije, a imate opciju i da zgazite ili njih ili pijavice koje ulaze u njih te oni deluju tako zombificirano. U igri postoje određene kutije, koje uz poseban item možete otvoriti.
Prva kutija koju sam pronašla, ponudila mi je poboljšanje za moj pištolj. Budući da i u ovoj igri imamo užasnu poplavu, vaše prevozno sredstvo i ovoga puta biće čamac. Mapa deluje prilično prostrano, lako je snaći se na njoj i većina mesta koja ste posetili su vam obeležena. Osim mape imate svoj Inventory, Crafting, Investigation i Talents deo. Demo mi je dozvolio da pravim municiju i health iteme, a Talents, koji deluje kao da nudi skillove, ćemo istražiti kasnije. Još jedna gameplay mehanika jeste ,,safe room” koji ćete prepoznati po plavom znaku na vratima. Ovde se Calvin gotovo teleportuje na sigurno mesto gde možete ili ostaviti određene iteme ili snimiti igru.
Budući da je igra smeštena u Arkhamu negde krajem 1920., atmosfera je prava poslastica. Ovde se spajaju kosmički horor, noar estetika, ali i body horor, pogotovo kada vidite šta se dešava neprijatelju u prvoj sceni ili upoznate prvog NPC-a. Isprva deluje toliko tiho i mirno dok kišom okupanim ulicama plovite svojim čamcem gde vam s vremena na vreme pažnju privuče prigušeno svetlo neonskih reklama, ali sve se to ubrzo menja kada malo dublje krenete da istražujete. Tada vam svaki šum postaje bitan. A kada u potpunom mraku odjednom čujete kliktanje novog neprijatelja, u isto vreme ćete se i oduševiti i umreti od straha.
The Sinking City 2 je bez ikakve sumnje igra kojoj vredi posvetiti pažnju, jer deluje kao da je uspela da unapredi gotovo svaki segment u kojem je njen prethodnik pokazivao slabosti. Od istraživanja i borbe, pa sve do opšte atmosfere i prezentacije, sve ostavlja utisak samouverenijeg i znatno ambicioznijeg projekta. Povrh toga, demo me je potpuno osvojio svojim horor elementima, retko koja igra uspe da stvori toliko konstantan osećaj nelagode i neizvesnosti, zbog čega jedva čekam da vidim šta puna verzija krije.
Ono što me je posebno iznenadilo jeste činjenica da priča već na samom početku uspeva da probudi emocije, budući da je hemija između Calvina i Faye prirodna i dovoljno uverljiva da vas odmah zainteresuje za njihovu sudbinu. Ako ostatak igre uspe da održi kvalitet koji demo nagoveštava, The Sinking City 2 bi mogao da bude ne samo dostojan naslednik originala, već i jedno od najprijatnijih iznenađenja među horor naslovima u skorije vreme.
