Vizuelne novele kao tip igara nikako nisu moj „cup of tea“ što bi rekli. Uvek mi je bilo i više nego dosadno da sedim, previše čitam o nekim dramama, jer većina VN igara nam dolazi iz Japana ili se radi o Japanskim stvarima. Daleko od toga da generalno ne volim Japanske igre, ali VN mi jednostavno ne leže, ali kombinacija VN sa nečim drugim kao ideja deluje poprilično intrigantno. A pošto naš autor Jonas koji je zadužen za ovaj tip igara nije imao previše slobodnog vremena zbog obimnog Gamescom izveštaja, rekoh sebi, hajde ja da probam, možda mi se i svidi. Mislim, na prvi pogled kada sam video da možemo raditi recenziju za Qliphah in Providence’s Shadow, svideo mi se art, svidelo mi se to što se ovde ne radi o suvoparnoj VN igri već je ukombinovano sa real time taktičkim borbama i pre svega, svidelo mi se englesko ime. Qliphah se ustvari čita Kalifa, kao Mila jelte, sa tihim H na kraju. Nego, da krenemo o opisu dok ne odemo u druge teme totalno spontano.
Priča u Qliphah in Providence’s Shadow smeštena je u Tokyo 2030 godine, koji najmanje izgleda na Tokyo kako smo navikli da ga gledamo. Nakon događaja poznatog kao „Collapse“, sama stvarnost počinje da se raspada, granica između našeg sveta i nečega mnogo bizarnijeg skoro pa da ne postoji, a gradom lutaju groteskna bića poznata kao Aberrations. I moram da priznam da mi se priča već na početku jako svidela. Okej, svidela je možda prejaka reč, ali me jeste zaintrigirala. Nije u pitanju samo klasičan postapokaliptični svet u kojem je civilizacija nestala, već mesto gde se zakoni stvarnosti menjaju pred vašim očima. UnitePlus i Arc System Works su svet sigurno osmislili pod velikim uticajem japanskog urbanog horora i anime/manga estetike, što se posebno vidi kroz spoj policijske istrage, natprirodnih fenomena, mutacija i prilično mračnih ljudskih sudbina.
Na početku preuzimate ulogu mlade detektivke Rena Hizuki, koja radi za Metropolitan Police Department, Public Safety Bureau, Foreign Affairs Section 5, 2nd Anomaly Investigation Unit. Dap… to je celo ime njene divizije. Ona u sebi ima Stigmu, misteriozni znak koji se širi njenim telom, ali joj istovremeno daje sposobnost da vidi delove sopstvene budućnosti. Pored toga ima mač koji nije obično sečivo, već predmet povezan sa mnogo većom misterijom sveta u kojem se nalazi. Njena sposobnost da predvidi budućnost predstavlja jedan od zanimljivijih elemenata njenog karaktera i nešto što će imati veliki uticaj na gameplay, jer Rena faktički može da vidi ono što dolazi, ali ne mora nužno da ima mogućnost da to promeni.
Već na početku susrećete se sa jednim izgubljenim dečkom, pod imenom Soma Hoshigami. Dostavljač hrane koji samo pokušava da preživi u ovoj užasnoj verziji Tokyo grada koji mu je već oduzeo porodicu. Ono čega nije svestan jeste da on nije običan čovek, već je zaražen virusom koji pretvara ljude u čudovišta. Ali on ne napreduje kod njega, već mu isto daje određene sposobnosti koje će mu biti dosta od koristi u toku vašeg igranja sa ovim duom. Rena mora da ga privede jer je on faktički „izgubljena imovina“ u ovom svetu. Mora da ga kataloguje, i pokuša da spasi, ali od tog trenutka njihova dinamika kreće da bude mnogo zanimljivija nego što na početku igrač to može da pretpostavi. Već sam rekao da su oni faktički duo likova sa kojima igrate u ovoj igri.
Njih dvoje se tako, iz potpuno različitih razloga, uvlače u istragu koja je mnogo veća od samog Somine transformacije. U središtu njenog detektivskog slučaja nalazi se Tiny True, misteriozna i veoma opasna droga koja se širi ulicama Tokija, ali i Stigmas, neobični telesni simboli koji se pojavljuju kod mladih i postepeno menjaju njihova tela. Kako istraga napreduje, postaje jasno da iza svega ne stoje samo nasumične mutacije i posledice Collapsea. Ono što mi je posebno zanimljivo kod koncepta jeste ideja da Collapse nije samo katastrofa koja je uništila Tokio, već događaj koji je promenio samu prirodu sveta. Prema objašnjenju direktora igre Satoshija Hirayaea, u ovom svetu neki ljudi mogu da steknu gotovo božanske moći, dok oni koji nemaju taj potencijal završavaju kao Aberrations, groteskna bića koja više nisu ljudi. To priči daje dodatni sloj kompleksnosti, jer se iza klasične misterije o tome „šta se dogodilo sa svetom“ krije i pitanje šta se ustvari dešava sa ljudima koji su u stanju da prevaziđu granice običnog čoveka.
I sada, Shinbou no Kurifa (japansko ime, kraće i lakše za pisanje), ima dva sloja gameplaya, pored te kompleksne postavke za pričom. Jedan deo je Visual Novel fazon kao što sam već rekao. U njemu vi faktički saznajete i otkrivate šta se dešava u svetu. Imaćete mapu Tokya gde ćete moći da istražujete šta se dešava na određenim mestima. Ali ovde nema renderovanih 3D okruženja kada je u pitanju deo sa pričom, već samo tekst, pozadine i naravno oblačići sa likovima ko šta govori. Za one koji naravno nikada nisu igrali VA igre. I sada stvar je u tome što svaka akcija, svaki slučaj vam oduzima jedan dan, a uvek ćete imati odbrojavanje do sledećeg Collapsea, bolje rečeno, još jednog talasa ove katastrofe koja će još više uništiti svet. I sada, što se tiče priče, nije kao da se ovde nešto previše dešava, to je njen način da se ona razvija, ali sa strane druge medalje gamepalya, igra postaje teža i kompleksnija. Nego, dok ne pređemo na drugu dimenziju gameplaya u ovoj igri, samo da pomenem još par stvari vezane za samu priču i napredak.
Nakon svakog dana, odrađenih misija, glavnih i sporednih, dobijaćete veći lore, dopise o tome šta se dešava u svetu i faktički ovo će biti glavni način kako ćete saznati više stvari o ovom stvarno zanimljivom svetu. Pored toga, dobijaćete Research Points koji će vam služiti za razvijanje likova. I pre nego što krenem sa tim delom, samo moram da iznesem mišljenje vezano za to kako se priča razvija. Iako je sve ovo lepo spakovano i moram da kažem, nije komplikovano jer sam očekivao nešto baš katastrofa dosadno, jako je zanimljivo i cela ta progresija sa pričom se lepo razvija. Mada, žao mi je što nema nekih dodatnih načina da se istražuje svet u kojem se nalazite. Jer Rena kao detektiv faktički ne radi nikakav detektivski posao, već se sve svodi na dijaloge i čitanje lore stvari koje dobijate, pronalazite, otključavate. Mislim da je ovo propuštena prilika, ali sa druge strane, kao što rekoh, sve je pitko, ne tako komplikovano i lako za svariti.
E sada, druga strana igre koja je meni dosta zanimljivija i… pa mogu slobodno reći, dosta dosta komplikovanija nego deo koji sam mislio da će biti komplikovan i konfuzan. A to je ustvari činjenica da ovo nije samo VN igra, već da je i borbeni RPG sa flashy, stylish i cool borbama u sebi. UnitePLus se baš potrudio da spoji dva sveta koji do sada nisu bila spojena i moram da pričam da je ovaj deo dosta intrigantniji od same priče. UnitePlus i Arc System Works naglašavaju da je ovo igra u žanru Timeline Turn-based RPG, bolje rečeno subžanr nečega već poznatog. I sada, sigurno se pitate, šta je tu drugačije nego što smo već videli u igrama koje imaju neku vrstu borbene mehanike.
Jednostavno rečeno, sve što se tiče kako se borba odvija. Kada sam video Timeline, pomislio sam, okej, ovo je potezna igra koja ustvari ima Timeline negde na ekranu koji vi gledate da bi znali kada vi igrate, i naravno sa nekim mogućnostima likova, možete da preskočite neprijatelja kako bi vi zadali udarac. I nije čudno što sam pomislio to jer se taj pojam uvek vezivao na tako nešto, i to mi je bilo kul. Kada ono, ovo je nešto totalno drugačije.
U osnovi, u toku borbe se borite sa najviše do tri neprijatelja istovremeno. Imate skillove koji treba da koristite, koji su markirani različitim bojama, makar oni primarni. Plavo, crveno i žuto. I sada, svako će pomisliti, okej, imam tri „osnovna poteza“ block, i dodge (samo u levu ili desnu stranu da se razumemo) šta tu može da bude komplikovano. Pa stvar je u tome što ovde nije cilj da klikćete dugmiće i stackujete napada do besvesti i gledate animacije kako Rena i Soma prave sjajne pokrete na ekranu koji su inače, jako lepo odrađeni, ovde pre svega mislim na vizualnu prezentaciju. Fora je u tome što treba da pratite šta radi vaš neprijatelj, čudovište ispred vas. On isto može da napada, isto različitim napadima koji su ekvivalenti onim bojama napada koji vi imate. I sada, fora je da kliknete napad iste boje u određenom trenutku kako bi napravili Counter, jer se cela borba zasniva na tome faktički. Counter i onda kombinaciju udaraca kako bi porazili nepraijtelja. A pored toga, imate i specijalne moći koji vam pojačavaju snagu udaraca. I sada, posle prvog countera ne znači da je to kraj jedne borbe, i da možete sada da sasujete kombo poteza i čekate da neprijatelj padne. Morate da pratite taj timeline na sredini ekrana. Jedan je vaš, jedan je od neprijatelja. I u osnovi, vi morate da gledate šta će neprijatelj uraditi i tako rasporediti svoje napade. Beli napadi mogu samo da se dodgeuju ili blokiraju, znači tada ne možete uraditi counter, tako da morate stvarno da budete aktivni u svakom trenutku u toku borbe.
Da ne bih pravio tutorial o celoj mehanici, mogu samo da kažem da kako budete napredovali, ona će posajati komplikovanija. A da se vratim na Research Poene koje imate, njima otključavate druge pasivne i aktivne skillove. Efekat pasivnih skillova je uvek aktivan, što se podrazumeva, a aktivni skilovi su ustvari vrsta napada i sve ostalo šta možete vi klikom koristiti u toku borbe.
Fora kod borbene mehanike je u tome što deluje jednostavno, i tutorial na početku dobro objašnjava osnove, ali kada uzmete da igrate i pratite šta se dešava na ekranu, jako lako možete da se zbunite jer imate previše stvari o kojima treba da razmišljate i koje morate da planirate. Pogotovo kasnije u toku igranja. Za neke neprijatelje, pošto ćete koristiti i Somu i Renu, nekada za counter je potrebno da istovremeno uradite isti napad sa oba lika. A kasnije je to rešeno tako što jednog lika tj njihove napade, kontrolišete na D-Padu, a drugog, na face buttons (BAYX na Switch 2). I ponovo, taj timeline koji imate vam ne služi samo da ga pratite i jednostavno klikćete napade, već ako naučite šablon jednog neprijatelja, onda možete „predvideti“ baš kao Rena, šta će on sledeće uraditi, i isplanirati niz poteza unapred kako bi zadali što veći damage. A kada borba postane isuviše hectic, brza i teška da ispratite sve, možete i usporiti vreme i videti ustvari šta se dešava. Ako ste nešto pogrešili u vezi sa inputom svih skillova koje želite da iskoristite, možete resetovati ceo niz, i onda krenuti ispočetka sa planiranjem udaraca.
I moram da priznam da je ovo možda i najjedinstvenija mehanika koju sam ikada video u nekom RPG naslovu. I pored svega, vizualno je jako lepa i atraktivna. Problem je samo što je nekada previše zahtevna, pogotovo za igrače koji nisu navikli na brze akcije. Okej, ovo možda nije brza akcija, ali u trenucima stvarno deluje tako, jer vas tera da razmišljate, budete strateg, čak se i pozicionirate iako možete da se krećete samo u dva pravca. A najbolje od svega je to što uopšte nisam bio upoznat sa igrom i pojma nisam imao šta da očekujem, tako da me je cela mehanika jako lepo iznenadila.
Ali sada stvari koje mi se eto malčice nisu svidele. Jedna je ono šta sam već pomenuo, a to je da nema baš detektivskog posla u ovoj igri, sem naravno da morate da čitate. Nemate dedukciju, traženje tragova, rešavanje misterija i tako to. Jer se misterija sama odvija dok ste vi u ovom svetu. Druga stvar je što se tiče borbe. Ne znam da li je do mene, ili možda igra nije dobro „kalibrisana“, ali kada nastane haos na ekranu, sa recimo tri teška neprijatelja i Renom i Somom, kao da se timelines i potezi koje vi unesete ne syncuju. Mada, pre bih verovao da ja nešto ne radim nego da nešto nije dobro isplanirano sa igrom, jer se vidi da se razvojni tim baš potrudio da ovo bude nešto novo, kul i zanimljivo, što itekako jeste.
Ono šta se vidi jeste da je ovo igra sa malim budžetom, koji je pametno iskorišćen da prezentuje ono šta je razvojni tim zamislio. Upravo zbog toga nema previše kompleksnih okruženja, nema story misija gde možete da se šetate i istražujete, već jedini 3D deo su naravno borbe. Pored toga, likovi su odlično nacrtani, pa i modelovani. Imate dve verzije njih, u VN delovima gde su jelte nacrtani, i to odlično i drugi gde su odrađeni u 3D okruženju, u toku borbama kao što sam već par puta napomenuo. Moram da kažem da su modeli i animacije, muzika i efekti stvarno kul sklopjleni u ovaj zanimljivi proizvod.
Zahvaljujemo se Arc System Works na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Qliphah in Providence’s Shadow (Nintendo Switch 2)
S obzirom da je ovo prva VN igra koju sam igrao, najviše zbog toga što je ukombinovana sa nekim nesvakidašnjem, borbenom mehanikom koja je baš baš skroz kul i nova fora, moram da priznam da mi se igra svidela. Krivo mi je što ustvari nemate pravog detektivskog posla u ovoj igri i makar malo istraživanja Rekavši to, Qliphah in Providence’s Shadow će ipak ostati jedna velika niša, na koju vredi obratiti pažnju. Jer ako ste fan kul priča sa japanskim ludilom i veoma stilske i vizualno lepe borbe, morate overiti ovo.
