Svi mi igre za mobilne telefone definišemo kao „igrice“. Kada u glavi zamislimo neku igru na mobilnom prvo šta nam pada na pamet je Angry Birds, Cut the Rope, Subwa Surfer i tako ti naslovi. Veoma retko se setimo Monument Valley igara i tako nekih „kompleksnijih“ naslova koje su našle svoj dom na mobilnim uređajima. Ali u proteklih par godina, mobilni uređaji su postali mnogo više od telefona, i dobili smo neke sjajne igre, kao što su Genshin Impact, Wuthering Waves, skorašnji NTE, Once Human i tako dalje. I sve te igre sjajno prolaze na telefonima, ali do sada nismo imali neku hardcore multiplayer pucačinu. Okej, tu je naravno Call of Duty, ali to je iskreno zezancija. Klasični CoD Gameplay loop, malo prostiji nego na konzolama i PC-u.
A onda je došao Ubisoft, koji je već imao neke sjajne malene mobilne igre iz Rayman i Assassin’s Creed franšize, ali nije se upustio da prenese njihove najveće multiplayer igre na mobilne, sve do ove godine, bolje rečeno, do prošlog meseca. Onda, u kratkom vremenskom roku su izašle dve igre, to su The Division Resurgence, o kojoj ćemo pričati u drugom tekstu, i Rainbow Six Mobile, naslov kojem ćemo uraditi jednu lepu disekciju u ovom tekstu, da vidimo šta sve krije u sebi.
Rainbow Six Mobile je mobilni port Rainbow Six Siege igre, Ubisoftovog najpopularnijeg multiplayer naslova. Rainbow Six Siege je poznat po hardkor pristupu i jako ozbiljnim mečevima, po tome što je pre svega potrebna dobra koordinacija na mapama, sa timom i igračima pored vas i naravno, da osluškujete svaki korak, svaki šum na mapi i posmatrate svaki piksel. Kada je najavljen Rainbow Six Mobile, bio sam malo skeptičan, jer kako će prevesti sve to na mobilni uređaj, jer touch kontorle, mali ekran i sve to šta krasi igranje na mobilnom uređaju. Ali posle nekih 100 mečeva, mogu slobodno da kažem da je Rainbow Six Mobile možda najbolja kompetitivna igra koja je trenutno na mobilnom tržištu
Ubisoft ne samo da je preneo suštinu ovog naslova na malene mobilne uređaje, nego je načinio sve da osnovna mehanika i gameplay loop ostanu nepromenjeni, što jeste za svaku pohvalu. Generalno gledano jeste za pohvalu, ali isto tako, ako hoćemo da budemo realni, ovo je jako spora, taktična, metodična igra koja jednostavno neće biti za svakoga na mobilnim uređajima, kao što i nije za svakoga na PC-u. Nego krenimo od osnova, i pokušaćemo da formiramo ovu recenziju kao kada bi ovo želeli da zaigraju novi, mobilni igrači.
Dakle, Rainbow Six Mobile je taktička pucačina iz prvog lica, u kojoj preuzimate ulogu napadača ili branioca na mapi. Svaka mapa je zatvorenog tipa, gde odbrambeni tim pokušava da odbrani postavljene bombe dok napadački treba da nađe načina kako da probije odbranu i onesposobi te bombe. Svaki tim se sastoji od pet članova, i svaka strana u Rainbow Six Mobile, može birati jednog od 27 operatera, koji su podeljeni u 14 napadačkih i13 defanzivnih. Tu su i dve default klase, Recruit, jedan u naparačkom i jedan u odbrambenom timu. Svaki od tih operatera ima zaseban toolset koji može da koristi, i po njemu se i odvajaju od ostalih. Imamo breachere, operateri kojima je zadatak da probiju odbranu raznim alatima, support, koji gleda kako da onesposobi odbranu, intel gatherer, operateri kojima je zadatak da saznaju na kojoj se nalazi protivnički tim, anchor, oni koji su zaduženi da drže svoju poziciju i odbrane je i tako dalje.
Broj partija je definisan u odnosu na mod koji igrate. Ranked se obično igra u tri dobijene runde. Klasični mod, koji nije ranked, je u dve dobijene. A tu je i Arcade Mode koji je u fazonu Team Deathmatcha, odličan način da se naviknete na mape, mehanike pucanja i naravno operatere. U igri je trenutno zastupljen i 3v3 mod, i Ubisoft često ubacuje neke ne tako standardne modove, čisto da bi se razbila monotonija kod igrača koji još uvek nisu navikli na klasičan 5v5 mod sa do 2 ili 3 dobijenih rundi.
Bomb mod se sastoji od dve faze. Prva je sakupljanje intela ili priprema odbrane, sve u zavisnosti koju stranu igrate. U tom pre-match delu, ako ste napadač, dronovima morate istražiti mapu i pronaći bombu, videti raspored neprijatelja kao i koje operatere koriste. U odnosu na te informacije bi vaša taktika za upad u objekat trebalo da zavisi. Odbrambeni tim mora da napravi što bolju odbranu, namesti zamke, ojača zidove i rasporedi se tako da iznenadi napadački tim. Pored toga, odbrambeni tim u toku partije ima i kamere kojima može da vidi poziciju napadačkog tima, kamere koje je moguće uništiti ako ste napadač.
Posle toga kreće glavna poslastica, a to je gameplay. Svaka mapa je dizajnirana na taj način da ima nekoliko nivoa, dva ili tri sprata na kojima možete igrati. Najčešće podrum, prizemlje i drugi sprat. Vertikalnost je jako bitna u ovoj igri, jer šetanje po mapi i pokušaji napada odbrambenog tima odozgo, preko mekih podova je jedna od ključnih taktika koje mogu iznenaditi odbranu. Isto tako, sve to mogu koristiti i članovi odbrambenog tima. Upravo zbog toga, ovo nije igra gde možete da samo uđete u objekat, idete napred i pucate. Bitno je da uvek znate gde se nalazite, šta je ispod a šta iznad vas, kao i sa strane, naravno. Jer nikada ne znate kada će neki metak pokušati da vas ulovi, da li iz poda ili sa plafona.
Iskusni igrači će koristiti apsolutno sve fore i fazone koje mogu da se iskoriste u igri, ali najviše tu vertikalnost, jer je to taktika koju je najteže masterovati, ali isto tako, najteže odbraniti se ukoliko neko igra na taj način. Upravo zbog toga, jako je bitno da vremenom naučite mape i znate šta sve možete da uradite na njima. I da, umalo da zaboravim, najviše zvuk. Zvuk je možda i najbitnija stvar u ovoj igri. A on je toliko dobro odrađen da samo osluškavanjem dešavanja na mapi, možete saznati gde se ko nalazi, a ako ste u poziciji, možete i skinuti nekoga koje iza zida pored vas ako ga čujete, ispod ili iznad vas.
Pored toga, pomenuo sam meke podove, meke zidove i tako to. Destruktivnost je glavna odlika Rainbow Six Siege naslova, a tako i Rainbow Six Mobile igre. Na mapi postoje dosta mekih zidova, koji se mogu uništiti, ali isto tako i onih tvrdih koji su jednostavno uvek tu i služe kao zaklon. To isto važi i za podove, ali kako bi se održala konstrukcija, kostur mape, podovi ne mogu da se totalno unište, već njihovim oštećenjem možete videti ispod ili iznad vas, ali ne propasti jer je ipak konstrukcija u njima koja onemogućava tako nešto.
Taktika probijanja zidova je ključni faktor uspeha u ovoj igri, nebitno da li ste napadač ili odbrambeni tim. Upravo zbog toga, kombinacija dobrog intela i pravovremenog pucanja kroz zid može da izgleda za nove igrače kao cheat, ali to nije ništa više nego slanažljivost protivničkog tima na mapi kako bi vas istrebili.
Upravo zbog svega ovoga, igra vam dozvoljava da igrate na sve moguće načine koje želite. Možete da se šunjate i prilazite sa leđa napadačkom timu kada su već u objektu, da držite jednu poziciju, kampujete i čekate iza ugla kako bi neko provirio glavom i vi ga skinuli. Trčite i pravite buku kako bi zbunili napadače ili odbrambeni tim. Ali uvek je bitno da makar znate šta radite i koji vam je cilj na mapi.
Rainbow Six igre, u ovom slučaju Mobile, koji je potrt Siegea, ima tu kompleksnu, zahtevnu mehaniku koja se odlično prenosi na mobilne uređaje, ali isto tako, koje za casual igrače može da bude previše, baš zbog toga što, pa velika većina, nije navikla na ovakav tip dinamike u nekoj mobilnoj igri.
Osećaj napucavanja je isto odlično prenesen iz Rainbow Six Siege igre. Ali moram da priznam, ipak malo više oprašta kada je u pitanju recoil sa većinom oružja. I dalje postoji, ali je sličniji konzolnoj verziji igre nego PC-u. Daleko od toga da ne postoji, ali je lakše kontrolisati ga. Pored toga, ovo je igra gde je svaki metak bitan. Nije naslov gde možete samo da držite pucanje i molite se da ćete pogotiti nekoga. Više je naslov gde jedan metak može odlučiti celu partiju, naravno nakon dobrog nišanjenja i pravovremenog ispaljivanja. I sada, tu leži i ključna razlika u odnosu na ono kako vi želite da igrate ovaj naslov.
Postoje dve kontrolne šeme u igri, jedna je Touch kontrolama, dok je druga kontrolerom. Moram priznati da sam ja sve vreme igrao na Android Handheld uređaju, to jest, AYN Odin 2 Portal konzolom. Sa kontorlerom u rukama, iskustvo je jako blizu onoga šta igra nudi na PlayStation 5 i Xbox Series konzolama. I svi možete da zamislite kakve su onda kontrole i kontrolisanje recoila, napucavanje i sve to. Za svaku akciju je potrebno da kliknete neko dugme, ovo je jako bitna stvar i sa razlogom pominjem.
Druga kontrolna šema je touch, kao što već rekoh. I sada, ako igrate touch kontrolama, možete izabrati da imate autofire, što znači da je potrebno samo da nanišanite nekoga kako bi krenuli da pucate po njemu. I ovo može da bude poprilično overpowered stvar ukoliko neko zna kako da koristi touch za nišanjenje i kretanje. Bolje rečeno, toliko je overpowered da uvek igra ima bolji refleks od igrača protiv koga igrate na taj način. Rekoh da ja nisam igrao sa ovom šemom kontrola, ali jesam protiv, i video sam kako instant mogu da umrem ako neko pređe nišanom preko mene. Dobra stvar za korisnike kontrolera, kod touch kontorla je to da je samo kretanje i nišanjenje dosta nezgodnije nego na analozima. Tako da oni sa kontrolerom su u prednosti kada je u pitanju pozicioniranje, kretanje i osnovno nišanjenje. A pucanje, pa zavisi od toga koliko su vam dobri refleksi.
Pošto je ovo mobilna igra, postoje i razni načini progresije. Nedeljno možete zaraditi 7500 Renown poena, koji će služiti za otključavanje operatera. Pored toga, možete zaraditi isto toliko ili nešto više preko challenges, što bi bilo negde oko 15.000 renown poena. I sada, to jeste mali problem jer cena operatera košta 30.000 renown poena, i ima samo par njih koje možete otključati sa 15.000. To znači da morate igrati oko dve nedelje kako bi otključali jednog operatera od 30.000 renown poena. Ili jednostavno da platite premium currency i otključate ga odmah.
Dobra stvar je što se svi attachmenti za oružja koje mogu koristiti operateri, otključavaju prirodnim putem, tj igranjem tim operaterom. Levelovanjem ćete dobivati razne attachmente i dodatke koje možete instalirati na vaše oružje. A pošto nema ovde OP operatera što bi rekli, čak i to što vas igra forsira nekim delom, da kupite operatere ukoliko želite da igrate sa svima, nema pay to win monetizacije, što jeste za pohvalu. Bitno je da nađete jednog ili dva operatera koji će vam leći kada je u pitanju alat koji imaju, oružja i način igranja i to će biti dovoljno igranje Rainbow Six Mobile igre. Jer, ovde nije poenta imati sve operatere, već se izveštiti sa onima koji vama leže kako bi bili najbolji sa njima.
Još jedna lepa stvar je progresija u Ranked mečevima. Ovde ne dobijate poene kao što je (nekada bilo, valjda) u Rainbow Six Siege. Već se broje dve stvari, a to su pobede i vaš učinak u igri. U osnovi, pobede vas vode ka većem rangu, dok vas poeni od učinka štite da ne izgubite te pobede koje ste mukotrpno ostvarili. Recimo imate tri pobede, a potrebno je četiri kako bi napredovali kroz rank, a imate 3 štita od poena od vašeg učinka, ako izgubite, izgubićete „štit“ od poena od učinka, a ne broj pobeda koji vam je potreban. Tek kada budete izgubili nekoliko partija za redom kako bi vam se štitovi „ispraznili“, ćete krenuti da gubite poene, tj štitove bitne za napredak kroz rank. Jako lepa progresija, i moram da priznam da ovako nije na PC-u, makar nije bilo prošle godine kada sam poslednji put igrao. Ako grešim, izvinite.
A sada grafika. Grafički igra izlgleda stvarno odlično na mobilnim uređajima. I najbolje od svega je što ima čak i mod za 120 frejmova po sekundi, što daleko unapređuje iskustvo igranja. Pored toga sve izgleda čisto i jasno, nema problema sa vizuelnom prezentacijom i da jednostavno na mapi nešto nije vidljivo ili prepoznatljivo. Pored toga, postoji FOV toggle, nešto šta ni neke PC igre nemaju, i to jeste za svaku pohvalu. Čak su i touch kontrole raspoređene tako da uvek daju dosta prostora da vidite šta se dešava, iako su vam prsti na ekranu.
Da dodam još jednu stvar, verujem da će mnogi novi igrači uploviti u ovaj naslov bez nekog predznanja o tome šta je ustvari ovaj naslov, i to je skroz okej. Samo je bitno naglastiti da je ovde learning curve jako visok, i da traži od igrača da investiraju svoje vreme kako bi razumeli sve mehanike. Mada matchmaking je poprilično okej, tako da na početku, sve dok ne naučite kako da igrate Rainbow Six Mobile, dobićate igrače koji isto toliko neće znati kao i vi. Ja sam imao problem da sam ušao u igru sa velikim predznanjem, pa mi je smetala mala pogubljenost igrača jer nisu znali šta rade, ali i to je okej, jer ne ulaze svi u ovaj naslov sa informacijama i znanjem koje sam ja imao. Tako da, ako krećete da igrate, budite strpljivi, a igra će to višestruko vremenom nagraditi.
Rainbow Six Mobile (Android)
Rainbo Six Mobile je možda najispolranija i najkompetitivna igra trenutno na mobilnim uređajima, i Ubisoft je uradio fantastičan posao tranzicije sa konzola i PC-a na mobilne uređaje. Iskreno, mislio sam da će to biti nemoguća misija, ali mi je jako drago što su me ubedili u suprotno. Rainbow Six Mobile ima sve ono šta starija braća sa konzole i PC-a imaju, taj neopisivi adrenalin u toku partija, fokus kao ni jedna druga igra i naravno savršen vertikalni gameplay koji traži od vas maksimalni fokus ali naravno i veliku pažnju svega šta vidite i čujete. Ako mene pitate, trenutno nemate bolje multiplayer iskustvo na mobilnom, iako će vam trebati malo vremena da se priviknete mehanikama kojima ova igra zrači.
