I Am Future – Recenzija – Uspešna cozy avantura sa zabavnom mehanikom

I Am Future je peta igra indie studija Mandragora. U ovo ostvarenje se uliva decenija iskustva, a koliko zadovoljava svoj žanr i da li je vredna vašeg vremena saznaćete u ostatku teksta. Postoji nekoliko stvari koje su me šarmirale u ovoj igri, ali par puta sam bila i razočarana. 

Pre toga, rekla bih par reči o samom gejmpleju. Ova igra se reklamira kao cozy survival avantura, i po svemu sudeći ona to zaista i jeste. Na početku birate karaktera, a taj karakter treba da bude i odmoran i uhranjen, odnosno treba da održavate health i da održavate nivo gladi. To su dve stavke o kojima treba voditi računa. Ako održavate glad na visokom nivou možete da nosite više kabastih resursa, ali ako vam glad spadne ispod nule počinjete da gubite health. Health obnavljate hranom i spavanjem, međutim ako vam je glad ispod određene brojke ne možete da spavate. Kada potpuno izgubite health, onesvestićete se i probuditi posle 2 sata, a posledica je da gubite jedan od resursa koji imate kod sebe. Sve u svemu, posledice nisu previše stroge jer je ovo ipak cozy igra ali mogu biti naporne posebno ako igrate na najmanje cozy varijanti. 

Naime, postoje 3 cozy nivoa. Prvi je za one koji više vole survival elemente i brže gubite health i glad, dok je treći nivo za one koji uopšte ne žele da se bakću sa survival elementima već samo da uživaju o ostalim mehanikama igre. Ja sam odabrala srednju opciju tako da sam imala po malo od oba sveta što je igru činilo opuštajućom ali sa malo tenzije jer sam morala da spremam hranu i pronalazim recepte. Nakon dovoljno napretka više nisam ni morala da spavam, što je za mene bio veliki plus a zbog čega saznaćete malo kasnije.

Jako zanimljiv deo mehanike ove igre jeste to što maltene sve postane mini game, od korišćenja alata, preko razgovora sa drugim karakterima, do otkrivanja recepata i rešavanja važnih misterija u igri koje dalje pomeraju priču. Svaka alatka se koristi na drugačiji način. Meni nikada nije postalo to naporno, osim one proklete bušilice, ali sve u svemu brzo se naviknete na svaki alat i kada ih unapredite korišćenje postaje znatno lakše. Kada je reč o upoznavanju karaktera, u početku možete samo da pričate sa njima, ali kasnije otključavate mogućnost da im date poklone i da igrate igre sa njima. Na primer, jedan od njih će od vas tražiti da isečete kiseli kratavac. Ovo sve vam pomaže da se još više sprijateljite sa njima.

Glavna stvar, kao kod svih survival igara, je naravno izgradnja objekata. Prikupljate resurse tako što koristite alate i zatim od tih resursa private kompleksnije resurse da biste izgradili ili unapredili objekte. Ti objekti vam dalje omogućavaju da stvarate nove resurse i tako sve dok ne izgradite i unapredite sve što možete. U isto vreme vi unapređujete i svog karaktera kao i alate koje korististe, pa tako određene stvari postanu lakše. Mnoge resurse morate i da kupite iz aparata ili kod prodavaca tako da će bam trebati i novac koji dobijate tako što farmujete crypto valutu. Pošto je igra smeštena u daleku budućnost i vi ste jedini živi čovek, ovo ima velikog narativnog smisla. 

Da, spomenula sam druge karaktere. Ne, oni nisu ljudi. Pa, tehnički nisu. Jer su u stvari objekti kojima je usađena ljudska duša. Prvo upoznajete veoma pričljiv frižider koji vam daje prve naznake o tome ko ste vi jer se vaš karakter probudio iz hibernacije bez sećanja. Neću spominjati ostale karaktere da ne pokvarim užitak, ali je svaki zanimljiv na svoj način i svaki vam otkriva nešto novo o vašem karakteru. Tu su i brojni prodavci koje upoznajete kada idete na ekspedicije po gradu. Odnosno, niste vi ti koji idete na ekspedicije, već vaš dron. U početku imate pristup samo malom delu grada, ali vremenom možete da otključate okolne delove i tako napredujete po mapi. Ovo je jedan od najzanimljivijih delova igre jer je raznovrsan. Nailazite na resurse, zanimljive karaktere kao i na važne lokacije koje otključavaju priču. 

U igri na žalost postoje tehnički problemi. Konkretno kada je reč o vašim robotima pomoćnicima. Njihov ai nije baš najbolje napravljen pa će da se zaglavljuju i retko kad će u stvari raditi ono što treba da rade. Ideja je da možete da podesite svakog od njih da radi različite zadatke, ali problem nastane kada ne mogu da nađu šta da rade pa samo stoje i ne rade ništa. A dešava se i da se zaglave u zidu ili u nekoj drugoj koliziji pa morate da nađete način da ih odatle izbavite. Ovo je velika šteta jer kada rade kako treba znatno olakšavaju igru, a kada ne rade onda postane malo naporno jer morate sve sami. Ne znam da li devovi rade na tome da ovo isprave, ali nadam se da je tako jer sve ostalo radi kako treba. Nisam imala drugih problema sa igrom osim ovog. 

Pa, nisam imala problema kada je reč o bagovima. Ali igra nije bez svojih mana i zbog tih mana sada kada sam je prešla nemam nameru da joj se vraćam. Počeću od jedne sitnice koja mi se nije svidela, a to je spavanje. Naime, ne preskačete noć u jednom cugu već se vreme ubrzava i morate da čekate da vam se napuni health pa sami da se probudite. Nije mi jasna ova odluka. Zar ne bi bilo lakše samo da se preskoči san i ustane odmoran kao u mnogim sličnim igrama? Druga stvar koja me je razočarala jeste sama priča. Ovo je velika šteta jer je priča zanimljiva i jasno mi je šta se dešava, ali je predstavljena na jedan navrat-nanos način i nekako je zbrzana. Volela bih da je priči dato još prostora da diše i da saznajemo njene delove i na neki drugi način osim isključivo preko razgovora sa ostalim karakterima. Mogli su da ubace neke audio snimke ili još tekstualnih isečaka koji nam pomažu možda i sami da zaključimo šta se dešava pre nego što nam je izričito rečeno. Igra ne traje kratko, da se razumemo. Meni je trebalo 30 sati da dođem do kraja, ali sam toliko uživala u mehanici da sam mogla još da igram. Naravno, ja mogu i sada da nastavim, ali sam otključala sve što sam imala da otključam pa nemam baš povoda da se vratim igri.