Na prošlogodišnjem Gamescomu sam imao prilike da probam Turok Origins, demo koji se tada fokusirao na coop igru. Zanimljiva stvar jeste da sam u timu igrao sa Johnom iz Digital Foundrya, tako da je cela sesija bila posebno zanimljiva. Tada sam video da to što je Turok Origins, pored mogućnosti igranja solo, ustvari super igra i u coop izvedbi. Ove godine sam ponovo imao prilike da igram Turok Origins, ali ovaj put sam, demo koji je namenjen isključivo solo iskustvu. I moram da priznam, kako vreme prolazi, i koliko god igru igrao sa svakim sledećim Gamescomom, ona izgleda zanimljivije i zanimljivije, toliko da sada već jedva čekam da je zaigram.
Prvo basic informacije ako neko nije upućen. Turok: Origins je smešten mnogo pre događaja iz originalnih igara i ovoga puta Turok nije ime jednog junaka, već naziv za ratnike koji pripadaju drevnom redu lovaca. Njihov posao je da se bore protiv Xenia, vanzemaljske reptilske pretnje koja ugrožava čovečanstvo, što znači da će se, pored dinosaurusa, na putu naći i prilično veliki broj vanzemaljaca. Ako ste se upravo zapitali zašto u Turoku postoje vanzemaljci, dobrodošli nazad u ovu franšizu. Dinosaurusi su samo početak problema. Na Gamescomu je demo odmah krenuo bez mnogo filozofiranja. Nema dugog uvoda, nema deset minuta hodanja kroz bazu i slušanja kako vam neko objašnjava istoriju sveta. Dobijete oružje, izađete u džunglu i vrlo brzo shvatite da je ono zbog čega ste došli i dalje ovde, dinosaurusi. To mi se stvarno svidelo, jer Turok: Origins od samog početka kreće da radi pa ono… za šta je igra dizajnirana. Ne pokušava da sakrije svoju glavnu ideju iza nekakve komplikovane priče. Ako ste došli da pucate na dinosauruse retro ali ipak futurističkim oružjem, igra vam to omogućava gotovo odmah.
I pucanje je verovatno najbolji deo celog iskustva. Oružje ima dovoljno dobar osećaj težine, dosta se razlikuju odužja koja budete nosili, mada ja sam imao prilike da probam samo jednu “klasu” ako bih tako mogao da je nazovem. Posebno mi je bilo zanimljivo to kada vas nekoliko dinosaurusa napadne iz različitih pravaca, pa morate da menjate oružje i brzo reagujete na situaciju. Nije to revolucionarna pucačina, niti pokušava da bude, ali upravo u toj jednostavnosti postoji taj kul retro osećaj koji fali današnjim igrama. Poprilično straight forward iskustvo koje odlično funkcioniše. Ovoga puta, međutim, niste ograničeni samo na pogled iz prvog lica. Turok: Origins može da se igra i kao klasični FPS, ali u svakom trenutku možete preći u pogled iz trećeg lica. Kamera tada može da se postavi preko levog ili desnog ramena, a zanimljivo je što se određene animacije razlikuju u zavisnosti od perspektive. Na primer, kada iz sprinta pritisnete čučanj, u prvom licu ćete izvesti klizanje, dok ćete u trećem licu napraviti kolut napred. To možda zvuči kao sitnica, ali pokazuje da Saber nije samo ubacio treće lice kao dodatak, već je vodio računa o tome kako se igra ponaša iz obe perspektive.
Meni je treće lice bilo posebno zanimljivo zbog samog dizajna dinosaurusa. Turok je oduvek bio igra u kojoj želite da vidite ono što lovite, a kada ispred vas stoji ogroman reptil koji pokušava da vas pojede, treće lice daje borbama malo drugačiji osećaj. Istovremeno, prvi pogled je odličan kada želite preciznije da gađate. Lepo je što igra ne tera igrača da bira jednu perspektivu pre početka kampanje, već možete da ih menjate u zavisnosti od situacije. Još jedna velika promena jeste sistem klasa koji sam pomenuo. Pre svake misije birate jednog od Turok ratnika, a onda i stil igre koji želite da koristite. Tri osnovne klase su Raven, Cougar i Bison (ako ih se dobro sećam), a one su zasnovane na različitim životinjskim duhovima i imaju drugačiju ulogu u borbi. Raven je više orijentisan na daljinu i preciznost, Cougar je agresivniji i namenjen borbi iz blizine, dok je Bison svojevrsni tenk koji može da primi više udaraca i bude na prvoj liniji.
Raven mi je tokom demo verzije bio možda i najzanimljiviji, jer eto, jedina klasa sa kojom sam igrao! Ali i osoba iz development tima mi je rekla da jeste ustvari najzanimljiviji i nekako najpoznatiji osećaj za sve nove igrače. Luk i strela mogu zvučati pomalo čudno kada pored sebe imate futurističke puške i plazma oružje, ali upravo ta kombinacija tradicionalnog Turok identiteta i naučne fantastike dobro funkcioniše. Ako volite da budete precizni, luk i strela mogu baš da nanesu veliku štetu neprijateljima, a posebne sposobnosti dodatno menjaju način borbe. Ono što je jako bitno i zanimljivo jeste da vas igra tera da se konstantno pomerate, pozicionirate, jurite za healthom i municijom koja ispada iz neprijatelja i koja je ustvari deo prirode u ovoj igri. Tako da je dinamika nešto jako pohvalno kod Turok: Originsa, jer su je stvarno odradili fantastično.
A sada stvar koja sigurno i dalje muči fanove. Saber insistira na tome da je solo iskustvo potpuno legitimna opcija, ali igra je očigledno projektovana sa idejom da tri igrača zajedno koriste različite sposobnosti. U multiplayeru to ima smisla. Jedan igrač može da drži neprijatelje pod kontrolom, drugi da ih napada sa distance, dok treći može da uskoči kada stvari postanu haotične. Kada ste sami, sve te uloge morate da pokrijete sopstvenim izborom klase. I to možda zvuči kao problem, ali baš zbog toga mislim da je ovaj demo bio fokusiran na Single Player iskustvo, da pokaže igračima koliko igra ustvari dobro funkcioniše i kada igrate sami, i moram da priznam da su odradili pravu stvar što su nam dopustili da ovako igramo. Jer stvarno super funkcioniše.
U toku ovog demoa koji sam odigrao sam se na kraju borio protiv ogromnog Triceratopsa, i ta borba je imao gotovo Monster Hunter osećaj. Morate da pratite njegovo kretanje, izbegavate nalete i birate pravi trenutak za napad. Nije dovoljno samo stajati na mestu i držati okidač. Kada ogromna životinja krene direktno prema vama, morate da se pomerite, a zatim iskoristite otvor koji vam se pojavi. Takve borbe su upravo ono što želim da vidim više u finalnoj verziji, a verujem da će ih voleti i ostali igrači. Obični neprijatelji mogu da budu zabavni, ali ako će kampanja trajati više sati, igra mora povremeno da promeni ritam. Veliki dinosaurusi, različiti bossovi i situacije u kojima se morate prilagoditi neprijatelju mogu da spreče da se sve pretvori u beskonačno pucanje na talase istih protivnika. Zanimljiv je i način na koji se u džungli dolazi do resursa. Mislim da sam to pomenuo ali hajde još jednom. Umesto da samo nalazite kutije sa municijom i health pickupove razbacane po mapi, određene resurse dobijate interakcijom sa biljkama. To je sitan detalj, ali veoma lepo funkcioniše u kontekstu sveta. Ako ste već u džungli koja je puna čudnih biljaka, ima više smisla da upravo iz nje dobijate ono što vam je potrebno za preživljavanje.
I posle ovogodišnjeg Gamescoma, moram da napomenem da Turok: Origins izgleda poprilično dobro, i kao što već rekoh, sa svakim sledećim igranjem zanimljivije i zanimljivije. Znam da Saber Interactive nema baš dobar track record jer je izbacio Painkiller koji se fokusirao isključivo na coop igranje, kako bi ga promenio kasnije, ali ovo stvarno deluje dobro i u solo igranju. Dobra stvar je što su malo pomerili igru i trenutni datum izlaska je proleće 2027. godine. Taman imaju dovoljno vremena da iskristališu svaku svoju zamisao i načine igru još zabavnijom, ako je to moguće. Turok: Origins je konstruisan kao naslov koji treba da se svidi starim fanovima, kao što sam ja, ali i novim igračima, i mislim da ovom vizijom koju prebacuju u igru rade baš to, što je za svaku pohvalu.
