Na ovogodišnjem Gamescomu, i to prvog dana, imali smo prilike da probamo Alien Isolation 2. Nastavak sada već kultne igre koju je, pa teško nadmašiti kada je u pitanju sam strah i jeza koja jedna igra može stvoriti kod igrača. I upravo zbog toga je pitanje bilo, okej kako će Creative Assembly uraditi nastavak, kada je prvi deo bio skoro perfektan u svakom pogledu, a zahvaljujući modovima i VR-u, postao jedan od nezaobilaznih horror naslova na tržištu. Mada, iskreno nisam sumnjao da će Creative Assembly napraviti ponovo nešto što će nas naterati da se plašimo da uhvatimo kontroler u ruke i krenemo sa ovom igrom. Imali smo prilike da igramo jedan od verovatno uvodnih nivoa na Gamescomu, koji je, za razliku od originala, urađen dosta drugačije, sa elementima koji nisu postojali u prvom delu, pa krenimo!
Ovog puta ne vraćamo se u Sevastopol i ne igramo kao Amanda Ripley. Nova protagonistkinja je Blake, zaposlena u Weyland-Yutaniju, a priča nas vodi na udaljenu kolonijalnu planetu Kurosaki. Na samom početku nalazimo se na površini planete, zajedno sa ostatkom istraživačkog tima, dok se oko nas sprema ozbiljna oluja. I to je prilično velika razlika od originala. Umesto da odmah budemo zatvoreni u metalnom lavirintu svemirske stanice, prvi koraci nastavka odvijaju se napolju, u šumi koju zasipaju kiša i vetar, dok munje udaraju u okolinu. Iskreno, očekivao sam da će otvoren prostor automatski značiti da će deo atmosfere nestati. Kako napraviti klaustrofobičan horor kada oko vas postoji ogroman prostor? Kako da se osećate zarobljeno ako možete da vidite nebo iznad sebe? Mada, Creative Assembly je našao genijalno rešenje i.u ovoj igri ne mora prostor da bude mali da biste se osećali zarobljeno.
Oluja praktično postaje nova vrsta zida. Kiša smanjuje vidljivost, vetar utiče na ono što čujete, munje osvetljavaju šumu u nepravilnim intervalima, a kretanje kroz blatnjav teren i rovove nije ni približno bezbrižno koliko bi čovek očekivao od otvorenog prostora. U jednom trenutku drveće oko vas počinje da gori nakon udara munje, dok vi pokušavate da pronađete put dalje. Ništa vas još ne napada, ali već osećate da nešto nije kako treba. I upravo je to jedna od stvari koje mi se najviše dopadaju kod ovog pristupa. Alien: Isolation je uvek najbolje funkcionisao onda kada vam nije direktno govorio da treba da se plašite. Original vas je naučio da običan zvuk iz ventilacije može da znači smrt, ali je istovremeno napravio dovoljno neizvesnosti da nikada niste bili sigurni da li ono što čujete ustvari znači nešto ili ste samo postali paranoični. Nastavak očigledno želi da isti princip prebaci i napolje.
Nakon početne sekcije na površini, prolog nas vodi ka olupini broda, a zatim u poznatiji tip prostora i poznati strahovi, metalne hodnike, mračne prostorije i napuštene objekte. Tu se Alien: Isolation 2 praktično vraća korenima. I ono što je posebno zanimljivo jeste da je jedan deo demo verzije smešten upravo u olupinu povezanu sa Sevastopolom, odnosno da igra namerno koristi poznate elemente kako bi vam pokazala da ste i dalje u istom horor univerzumu. U tom trenutku ponovo shvatate koliko je genijalna bila osnovna ideja prvog dela. Imate motion tracker, imate ograničene resurse, možete da se šunjate, sklanjate od neprijatelja, pravite buku kako biste ih odvukli na drugu stranu i pokušavate da procenite da li je put ispred vas bezbedan. Ali problem je u tome što više nikada ne možete da budete sigurni da je neprijatelj tamo gde ste ga poslednji put čuli.
Čuli smo da je Creative Assembly, dodatno radio na ponašanju Xenomorpha. Cilj nije da Alien samo ima više animacija ili da se tu i tamo šeta po mapi. Ideja je da on bolje reaguje na ono što radite i da menja taktiku ako koristite iste načine da mu skrenete pažnju i pobegnete od njega. To je, naravno, jedna od stvari koju je najteže proceniti u kratkom demou. Možete videti da se Alien kreće dobro. Možete videti da reaguje na buku, svetlo i vaše prisustvo. Mada za neko dublje ponašanje i reagovanje na stvari koje vi činice i na vaše prisustvo u igri, ipak moramo da sačekamo punu verziju igre. Mada verujem da ovo neće biti problem, bolje rečeno, potpuno verujem u Creative Assembly i načinu kako će stvoriti ovaj AI za Alien Isolation 2. Mada po svemu šta sam video bilo je dovoljno da me ponovo vrati u onu neprijatnu mentalnu situaciju iz prvog dela. Čujete zvuk. Pogledate motion tracker. Ništa. Pogledate ponovo. I dalje ništa. Nastavite da hodate. Čujete nešto iza sebe. Okrenete se. Nema ničega. I baš tada shvatite da vam se dlanovi znoje iako se na ekranu bukvalno ništa ne događa. I moram da kažem da ni jedan minut igranja ovog demoa nije bio prijatan, baš zbog toga što nisam znao šta mogu da očekujem da će se desiti u sledećoj sekundi.
Iako je u prologu deo van broda bio, pa recimo pola vremena u odnosu na onome u zatvorenim prostorijama, moram da kažem da je Kurosaki zanimljiva promena. U Sevastopolu ste uglavnom učili raspored prostorija, ventilaciju i bezbedne zone. Verujem da će na planeti biti dosta drugačije i da ćete morati da pazite na mnogo drugih stvari. Ako je oluja dovoljno jaka, možda nećete čuti neprijatelja. Ako je magla gusta, možda ga nećete videti. Ako vas vetar ometa, određeni zvuci mogu da postanu nejasni. Ovo je bukvalno samo ono šta sam primetio iz demoa, a verujem da će biti još gomile stvari koje nisu bile prikazane u ovom demou. Ono što je jako bitno za ovu igru jeste da je kretanje takođe unapređeno. U demou sam mogao da vidim da se Blake prilično fluidno kreće kroz okolinu, može da čuči, penje se i prelazi preko prepreka bez osećaja da je vezana za unapred određene animacije. To je naročito važno napolju, gde više nemate samo hodnik i vrata ispred sebe. Teren mora da bude deo igre, a ne samo dekoracija.
Vizuelno, pošto je igra rađena u Unreal Engine 5 to razvojnom timu dozvoljava da napravi ogroman korak u odnosu na original. Alien: Isolation je i danas impresivan kada se uzme u obzir koliko je dobro ostario, ali nastavak sada može da spoji onu prepoznatljivu lo-fi estetiku sa modernim osvetljenjem, volumetrijom, vremenskim efektima i detaljnijim modelima. Ono što je posebno dobro jeste što studio ne pokušava da napravi futuristički svet koji izgleda sterilno i savršeno. Sve i dalje ima onu prljavu, industrijsku estetiku Alien univerzuma.
Iako je demo trajao poprilično kratko, ostavio je iskreno jedan od najjačih utisaka na mene, ne samo zbog toga što je ovo horror i što vam brzo uđe pod kožu, već cela prezentacija, prelazak iz zatvorenog na otvoreno, sve je odrađeno sjajno. Verujem da će Creative Assembly nastaviti, ili da već radi na razvijanju priče kako u brodovima tako i van njega, jer kako mi se za sada čini, izlazak iz metalne kutije je pravi pogodak, a možda je horror elemenat još jači u ovom slučaju nego što je bio, jer se više ne oslanja na klaustrofobičnost, već na sirov strah. Alien Isolation 2 još uvek nema datum izlaska, ali se nadam da nećemo previše dugo čekati na ovaj naslov.
