Ace Combat 8: Wings of Theve – Recenzija – Mitovi su neuništivi

Ace Combat franšiza ima posebno mesto u mom srcu. Još davnih devedesetih, kada smo sa društvom iznajmljivali PlayStation 1, uvek smo uzimali dve igre. Neki sport, bolje rečeno fudbal (ISS/PES) i Ace Combat. Sa nadom da ćemo cele noći provesti igrajući fudbal dva na dva, a realnost je bila da smo do jutra prelazili Ace Combat. Nebitno koliko puta smo ga prešli pre toga, uvek smo igrali iznova, jer je igra bila fantastična. Kako su godine prolazile, Bandai Namco je nastavljao da obogaćuje ovaj serijal raznim nastavcima i moram da priznam da je većina tih igara bila i više nego uspešna. Možda par njih je bilo super, a ne „odlično“, ali svakako se kvalitet održavao tokom ove tri decenije koliko je prošlo od izlaska prvog dela. Sada, na red je došao Ace Combat 8: Wings of Theve, i kao za svaki naslov u franšizi, očekivanja su bila ogromna, i naravno, na kraju dana opravdana.

Pa krenimo ispočetka, tj od priče. Znam da retko ko igra Ace Combat zbog same priče, ali Bandai Namco Ace se potrudio da ona bude poprilično zanimljiva, donekle uvrnuta i naravno da drži pažnju i da vas natera da se investirate u ovaj beskrajni rat u ovom univerzumu. Pre svega, Ace Combat 8: Wings of Theve dešava se deset godina nakon događaja iz Ace Combat 7, i nekih desetak pre Ace Combat 3. Republika Sotoa iznenada napada Federaciju Centralne Useje, Theve, glavni grad FCU-a ubrzo pada, i polako cela država postaje opsadnuta. Svi preživeli invazije su primorani da se povuku, a pošto tla više nema, odlučili su to da urade na nosačima aviona.

U takvim užasnim okolnostima, vojsci je potreban simbol koji bi podigao moral iscrpljenih vojnika i stanovništva, a taj simbol predstavlja legendarni as poznat kao Wings of Theve. Postoji, međutim, jedan problem, legenda je mnogo veća od čoveka koji stoji iza nje, a kada se stvari zakomplikuju, na vama je da preuzmete njegovo mesto i nastavite da održavate priču u koju svi žele da veruju. Propaganda je sve u ratu, ali sa druge strane, ovo je makar „dobra“ propaganda jer eto, FCU je ustvari dobra strana u ovom ratu. U Ace Combat 8: Wings of Theve igramo kao Rex, pilot koji se nađe u središtu događaja i postaje deo eskadrile Joker Flight. Njegov zadatak nije samo da obara neprijateljske avione i izvršava vojne operacije, već i da prihvati teret identiteta koji mu je nametnut. To je zanimljiv temelj za priču koja se bavi propagandom, ratnim herojima i načinom na koji se legende stvaraju, a onda koriste kako bi se održala nada u trenucima kada situacija deluje gotovo bezizlazno. Ono što mi se sviđa jeste što igra ne ostaje isključivo na nivou velikih vojnih operacija i generičkih razgovora o dužnosti. Pokušava da nam približi ljude koji učestvuju u sukobu, njihove strahove, međusobne odnose i razloge zbog kojih nastavljaju da se bore čak i kada je teško pronaći smisao u svemu što se dešava. A zanimljivo je to da duša originalnog „mita i legende“ Wings of Theve, nas nije napustila, već je našla svoj put u glavu i telo glavnog junaka Rexa, tj vas.

Eto, prva uvrnuta stvar. Tako da Rex tj vi, ćete poprilično čuti filozofske monologe legende u vašoj glavi, koji ustvari služi kao narator, objašnjava situaciju, upoznaje vas sa pilotima sa kojima je on ratovao, i pokušava da pomogne da shvatite da ste ipak dorasli ovom izazovu i naravno zadatku.

I moram da priznam da je ovaj vid naracije poprilično zanimljiv. Jeste čudan, ali najbitnije od svega je što vas uvuče i nekako načini da vam bude stalo do priče, da slušate svaku interakciju, svaku misao, svaki komentar mrtve legende koja obitava u vašoj glavi. Pored svega toga, veliki je plus što se ceo taj deo sa pričom, između misija, dešava iz prvog lica. Vi pratite dešavanja, nije kao da imate previše interakcije sem povremenog klika nekog dugmeta na kontroleru u stilu QTE igara, jednostavno da bi vas igra podsetila da vi učestvujete u priči. Ali ovaj način naracije vas, kao što rekoh, nekako približava svim članovima Joker eskadrile. A verujte mi, svi oni nisu rođeni da budu ratni piloti, i to ih čini stvarno zanimljivim likovima u ovoj igri. Svako ima svoju priču, svoje motive, svoje misli i ciljeve koje ćete otkrivati u toku kampanje. I moram da priznam da me je priča poprilično oduševila, pa od početka sve do kraja, sve je jako lepo skockano.

Mada, od prvog dela, najbitnija stvar u Ace Combat serijalu je, pa letenje, a tu Wings of Theve pokazuje zbog čega je ovaj serijal toliko poseban. Kontrole su dovoljno pristupačne da i oni koji nikada nisu igrali sličnu igru mogu relativno brzo da se snađu, dok iskusniji piloti imaju mogućnost da izaberu napredniji sistem upravljanja i izvuku više iz manevrisanja avionom. Dakle, dve kontrolne šeme. Razlika između ova dva pristupa nije samo kozmetička. Jednostavnije kontrole olakšavaju orijentaciju i omogućavaju vam da se više usredsredite na mete, dok naprednije zahtevaju veću preciznost i bolje razumevanje položaja aviona u prostoru. Zamislite to kao da su lakše kontrole nalik baš starim Ace Combat igrama, dok Expert kontrole su više, pa više ako vi želite malo da se investirate u igru, a bićete lepo nagrađeni zbog toga. Lično, mislim da je upravo ta pristupačnost jedna od najvećih prednosti igre, jer Ace Combat 8 ne pokušava da vas odbije komplikovanim sistemima, već vam omogućava da postepeno savladate osnove i potom počnete da izvodite sve smelije manevre. Mada, Expert kontrole, kao što rekoh vrede, najviše zbog toga što kada igrate sa tom šemom, možete da radite neke trikove u vazduhu, bolje manipulišete avionu, što može da napravi razliku u igri, pogotovo ako igrate na većoj težini ili možda Multiplayer modove.

Ali kada se jednom nađete u vazduhu, sve se svodi na kombinaciju brzine, položaja, pravovremenog izbegavanja i odabira pravog trenutka za napad. Neprijatelji vas neće samo čekati da ih naciljate, već će pokušavati da vam pobegnu, zauzmu bolju poziciju i zaspu vas projektilima. Morate stalno da pratite upozorenja, procenjujete udaljenost i odlučujete da li je pametnije da nastavite poteru ili se povučete kako biste izbegli sledeći nalet raketa. Upravo zbog toga, moram da priznam da mi se dosta sviđa to što se borbe ne svode na jednostavno lockovanje mete i pritiskanje dugmeta za ispaljivanje raketa. Naravno, to ćete raditi često, ali uspeh zavisi i od toga koliko dobro upravljate prostorom oko sebe. Ponekad morate da se okrenete i ponovo zauzmete povoljan položaj, nekada da se probijete kroz neprijateljsku formaciju, a u drugim situacijama da brzo promenite cilj jer se na bojnom polju pojavila nova pretnja. Tu su i naređenja koja možete da izdajete ostalim članovima vaše eskadrile, što dodaje mali taktički sloj borbama. Iako oni nisu zamena za vaše sposobnosti, njihovo prisustvo čini eskadrilu važnijim delom iskustva i pomaže da se ne osećate kao usamljeni pilot koji mora da obavi baš svaki posao. Pored toga, osećaj brzine je prosto fantastičan. Kada se obrušite prema protivniku, provučete kroz oblak i u poslednjem trenutku promenite pravac kako biste izbegli projektil, teško je ne osetiti ono malo adrenalina zbog kojeg se ovakve igre i igraju.

Ah oblaci i vreme, to je još jedan sloj i deo borbe. Kada vas neko juri, bolje rečeno, na repu vam je, ulaskom u oblake i naglim skretanjem možete da ga zbunite, nađete se u boljoj poziciji i to može da odluči taj deo borbe. Pored toga, ako ste u oblacima, neverovatan lep efekat kiše će biti preko celog ekrana. A ako ste previše visoko, onda će početi da se sakuplja led na avionu, što će naravno, dovesti do toga da će kontrolisanje aviona biti malo teže. Kada smo kod kontrolisanja aviona, moram da napomenem da se osećaj težine ove neverovatne mašine oseća u svakom trenutku kada ga kontrolišete. Dakle, nećete moći kao u drugim igrama da se ponašate u vazduhu kao da ste avion od papira, već za manevrisanje će vam biti potrebno da znate šta možete očekivati od mašine koju koristite. Kao i ranije, važan deo napretka je otključavanje i izbor novih aviona i opreme. Kako budete prolazili kroz kampanju, otvaraće vam se nove mogućnosti, a odabir letelice i naoružanja može značajno da utiče na način na koji pristupate pojedinim zadacima. Nije svaki avion podjednako pogodan za sve situacije, pa ćete morati da razmišljate o tome da li vam je potrebna bolja sposobnost borbe protiv drugih letelica ili efikasnije sredstvo za uništavanje ciljeva na zemlji. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih vredi eksperimentisati sa različitim konfiguracijama umesto da se slepo držite jednog omiljenog aviona.

Još jedna jako bitna stvar jeste raznovrsnost misija. Iako su vazdušne borbe osnova svega, kampanja vas ne tera da iznova radite identičnu stvar tokom cele kampanje. Imaćete zadatke koji podrazumevaju uništavanje neprijateljskih aviona, napade na ciljeve na zemlji, zaštitu savezničkih jedinica i obračune u kojima je potrebno obratiti pažnju na specifične uslove na bojnom polju tj u vazduhu. Neke misije zahtevaju da se brzo rešite najopasnijih meta, dok druge traže više strpljenja i pažljivije planiranje. Posebno se izdvajaju susreti sa ogromnim superoružjima, koji borbe pretvaraju u spektakularne okršaje sa protivnicima čije dimenzije i vatrena moć deluju potpuno suludo. To su oni trenuci kada Ace Combat prestaje da bude samo igra o borbenim avionima i pretvara se u pravi interaktivni akcioni film. I moram da priznam da tome mnogo potpomaže i sjajna muzika koja se savršeno uklapa u ono šta se dešava na ekranu, bukvalno u svakom trenutku.

Pored kampanje, Wings of Theve ima možda i najambicioznije multiplayer modove koju je serijal do sada imao. Pored klasičnog nadmetanja u vazdušnim borbama, igra ima još par sjajnih PvE modova kao i zajednički prostor u kojem se igrači okupljaju pre odlaska u sledeće mečeve. Nešto kao u poslednjem Street Fighter naslovu. Zahvaljujući Cross-playu piloti sa različitih platforma mogu da igraju zajedno, što bi trebalo da olakša pronalaženje protivnika i okupljanje prijatelja bez obzira na to gde igraju. Upravo zbog toga, multiplayer je poprilično veliki dodatak za one koji žele da nastave sa letenjem i nakon završetka kampanje. Mada, kampanja je dovoljno dobra sama po sebi da opravda interesovanje čak i ako vas multiplayer ne zanima previše, dok će oni koji vole da testiraju svoje sposobnosti protiv drugih igrača ovde pronaći dodatni razlog da se vraćaju igri. Najvažnije je što se onlajn sadržaj ne predstavlja kao zamena za ono zbog čega je Ace Combat postao poznat, već kao proširenje iskustva koje je i dalje zasnovano na uzbudljivim vazdušnim borbama. Ali sa druge strane, svi PvE modovi praktično su u neku ruku produžetak već sjajne kampanje. Tako da, ako vas ne interesuje PvP borba, PvE je, moram priznati, pravo pravcato uživanje.

Zahvaljujemo se Bandai Namco na ustupljenoj igri za potrebe recenzije