Baviti se organizovanjem događaja kao što je Urusai Con-a, u zemlji poput Srbije je veliki podvig. Pogotovo sa trenutnim društvenim i političkim problemima koja nam onemogućavaju da vodimo normalan život.
U prošlosti smo imali razna udruženja koja su promovisala japansku kulturu kroz slične događaje, i ona su radila solidan posao i širila to među gradskom publikom, na terenu i online kroz razne forume.
Ali posle dva dana provedenih na Urusai Conu, mogu slobodno da kažem da skidam kapu organizatorima, na neverovatno profesionalnoj organizaciji. I što je veliki broj ljudi došao, što iz Srbije, pa čak i iz inostranih zemalja iz okoline, pa čak i mnogo dalje.
Sava Centar je veliki zalogaj za bilo kakvu vrstu događaja, ali Urusai Con organizatori su prirasli zadatku. Da na neki način spoje sve grupacije koje mogu da budu na jednom mestu i da uživaju u ta dva dana, deluje neostvarivo, ali oni su lagano uspeli..Sa tim što su učesnici i publika festivala sastojali od raznih, ljubitelja mangi i animea, gejmera, i kosplejera.
Prisustvoali su i razni strip autori, umetnici koji rade sitne zanatlijske stvari od postera do minđuša ili pak printova vaših omiljenih likova, i sijaset drugih izlagača koji su povezani sa tematikom festivala.
Na samom ulazu u Sava Centar na video bimovima su išle najave događaja, dok su se holom šetali razni kosplejeri obučeni u svoje omiljene likove. I tik uz stepenice koji vode u gornji foaje gde se održala manifestacija, Imali smo šta i da vidimo, neverovatne skulpture od čelika i raznih drugih materijala, načinjene od strane umetnika: Marka Ivkovića alias Metalartista. One plene neverovatnim detaljima i maštovitim dizajnom, da li je to hevi metal viking koji deluje da je ispao iz Brutal Legend igre, ili besni Ork sa sekirom, i krem de la krem je bio robosaurus čiji je dizajn sklopljen od kostiju divlje svinje, i delova motorne testere i polovnih mehaničkih delova.
Čim se popnete uz stepenice dočekao nas je Artist Alley. U kojem su obitavali razni umetnici koji prave svašta. Hoćete printove sa vašim omiljenim likovima, ima ih u raznim stilovima i oblicima. Želite Totoro minđuše ili sa Muminima, ima i toga. Ili jednostavno hoćete samo majice, ili nakit i nalepnice, svega je bilo u izobilju i trebalo je dosta vremena da se nagledate i ispitate šta biste pre uzeli. Naglasio bih da je ovde bila jedna od većih gužvi jer su bili na udaru nadolazeće publike.
A kada biste odabrali levu, ili desnu stranu sale na njima su vas čekali dva štanda koji su imali sponzore Go Sushi i Korean Food Serbia. Gde ste mogli da kupite hranu ili nađete vaučere za poručivanje. Od Go Sushi stola sa leve strane, nalazio se glavni stejdž koji je bio centralna atrakcija, a sa desne je bila radionica i deo Market stage.
Upao sam na jedno zanimljivo predavanje o pravljenju kostima, strani predavač Trident. Obučen u vikinga, sa jako realističnim krznenim prslukom i šlemom sa rogovoima koji bi zastrašili i najhrabije. U tom potezu se u hodnicima nalazio deo Market stejdža, gde su se bili štandovi sa printovima iz popularnih animea i mangi. Video sam da imamo i udruženje Beyblade.rs i to me je iznenadilo jer ste mogli kod njih da se oprobate u borbi koje su bile prezabavne. Posebnu pažnju je privukao štand 3DFiik gde par momaka koristi 3d printere i pravi sve što možete da zamislite, od Artasovog mača Frostmourna, do Gatsovog mača u mini verziji koji možete izvući iz kamena ako ste dovoljno snažni. I raznih Pokemon figurica i kuglica za hvatanje istih.
Bilo je vreme da se poseti glavna bina i da se vide sudije. Iskreno, nikada nisam bio neki poklonik kospleja, ali moram da skinem kapu svim govornicima, poput Chimenye, Psyho, Katage i Nari. One su sa pasijom pričale o njihovom hobiju, koji je ujedno i posao u neku ruku, i davale uvid u razna pravila iz svetskih takmičenja o kospleju širom sveta i šta mogu takmičari da očekuju.
Nastavio sam od glavnog stejdža i u tom nizu video još zanimljivih štandova, jedan je bio i Tridentov koji je sadržao neke od njegovih kreacija i materijala. Ujedno je tu bio i štand od Katage koja je prodavala printove svojihh slika i šminku i perike iz kosima, a tik uz njih je bila i mala slatka prodavnica sa sitnim stvarima od bedževa do minđuši. Pošto je to bio najširi i najveći prostor na njemu su konstantno kružili kosplejeri i pravili razne fotke o kojima će se pričati dugo. Na spratu uz stepenice se nalazio gejming stejdž koji je organizovao IGN Adria, i nekako mi se čini da je on bio zabačen i da se baš malo ljudi penjalo gore.
Ponovo niz stepenice i tu smo bili kod Panel stejdža koji je imao razne govornike od poznate kosplejerke Yokaines. Ona je priredila, jednu fascinantnu prezentaciju i koju se nadam da je neko snimio jer daje dosta odličnih saveta kako osmisliti koreografiju, kostim i atmosferu i dati svoj lični pečat.
Održala se i radionica o studiranju i Japanu, koja je približila ljudima koji bi se okušali u tome kako je njihova svest, i etika učenja totalno drugačija od ostatka sveta.
A čak je bio i panel o pravljenju igara, gde su svi koji žele time da se bave mogu iz prve ruke da čuju kako je to trenutno najkompetitivnija industrija i gde je lakše neuspeti, nego uspeti.
I tu ponovo dolazimo do bogatih štandova Čarobne knjige, koja je pored svojih silnih mangi (komplet Oštrica Besmrtnika, Čelični Alhemičar, Tokijski Osvetnici), imala i jednu veliku premijeru u svetu. A to je nova omnibus grafička novela, Supermen: Svet, na kojoj je priču o Supermenu, koja se dešava u našoj zemlji, radio Stevan Subić. Radosno se potpisivao sa fanovima i odgovarao na njihova pitanja.
Odmah posle njih tu su bili štandovi System Comics i Lokomotive u neku ruku sada bratske firme jer se na svim strip događajima pojavljuju zajedno. Lokomotiva se tu više pobrinula ponevši Nausikaju od vetrovite doline, Bosonogog Gena i Poslednje putovanje mange, ali tu su bili i neka njihova sjajna izdanja sa zapada, poput Ričard Korbenovog Dena, Torgala i drugih autora.
System Comics je zato obezbedio svoje najsvežije izdanje Utabanom Stazom, Sare Novaković, ali našle su se i koleginice Ana i Sara Živković koje su potpisivale i crtale posvete fanovima. Kasnije je došao i Aleksa Gajić koji je potpisivao svoju “malu” crnu knjigu (Kralj Ničega) o životu gradskog umetnika Džonija Rackovića.
I tik uz njih, tiho je crtao i maštao, Tihomir Čelanović. Njegova grafička novela Bugs je putem System Comicsa dobila svoj novi život u tvrdo koričenom izdanju. Ako vam treba jedna preporuka o bubicama koje su pre svega živahne i maštovite, poput nekadašnjih basni nas uvodi u njihov svet. Bili ste u mogućnosti da nabavite i printove i čak njegove radove po pristupačnim cenama.
Takođe su bile prisutne i gošće iz Crne Gore, sestre Sara I Silva Dervanović koje se spremaju da objave prvu crnogorsku mangu. One su doprinele da se i one popularizuju jer je njihov stil inspirisan mnogima koje su čitale. Možda ovo nikome nije čudno, ali meni jeste da se zadesilo da su na Urusai Conu bile dva para sestara koje su autorke i crtači. Slučajnost ili neki srećni znak da će festival proteći u najboljem redu? Izaberite sami.
Ono što bih izdvojio kao najbolji deo festivala jeste što su svi ljudi koji su bili prisutni bili jako prijatni i nasmejani. Da ste pitali bilo kojeg kosplejera rado bi pozirali i slikali se sa vama ili za vas. Generalno su svi izlagači, izdavači i ostali sponzori događaja bili opušteni i prijatni.
I najzabavniji deo je zasigurno bilo samo takmičenje jer tu ste imali priliku da vidite zapravo šta sam kosplej sve donosi. Čitave koreografije, usklađene sa muzikom i naravno ovacijama publike koja je sve to detaljno ispratila do kraja večeri i zabavnoj atmosferi.
Slobodno mogu da napišem, iako sam nažalost bio sprečen da dođem sledeći dan, da je ovo jedan od pozitivnijih događaja koji se desio ove godine. Ako bih imao neku zamerku, a to je više dobronamerni savet, trebalo bi da naprave i sekciju gde bi stojali punjači koji bi bili dostupni svima.
Ipak je ovo festival gde ljudi snimaju i slikaju ili rade nešto pri kompjuteru i to bi dosta značilo. Eventualno da se gejming sekcija poboljša izlaganjem nečijih velikih kolekcija retro konzola, illi pak da se tu nekako dovede panel od raznih domaćih developer gejming studija. Kojih na sreću sada imamo mnogo više nego 2000-tih godina.
Ukratko velika pobeda za pop kulturu u našoj zemlji i svaka čast svima uključenima što su uspeli da ovo omoguće ne samo domaćoj publici, već i stranoj.
Nadam se da će Urusai Con postati standardni festival koji će samo rasti iz godine u godinu, i koji će nas staviti na mapu sveta kada su u pitanju Conovi.
