RoboCop: Rogue City – Unfinished Business – Recenzija – Još malo kvalitetnog metalnog policajca

Poljski development studio Teyon očigledno ima talenta da uspešno prenese jedan filmski IP u interaktivnu formu video igara. Nikada to nije bio lak zadatak. Isto se uvek odnosilo i za obrnuti smer, gde su postojali raznorazni manje ili više uspešni pokušaji prenošenja popularnih video igara na bioskopska platna. Nekako se proteklih godina sve to menja i popravlja. Dobijamo konačno solidne pa čak i fenomenalne filmske adaptacije poznatih i popularnih video igara, a isto tako dobijamo odlične igre koje nam dolaze kao interaktivna varijanta popularnih serija i filmova. Teyon je prve znake svog potencijala počeo pokazivati izbacivanjem Terminator: Resistance igre 2019-te godine. Terminator je prosto sijao što se tiče verno prenesene atmosfere tog apokaliptičnog sveta, ali je malo kočio i zabacio možda u drugim svojim elementima. 2023-e godine nam stiže RoboCop: Rogue City, koji je zaista bila jedna majstorska prezentacija kultnih fimova kraja osamdesetih, početka devedesetih.

Standalone nezavršena posla

Unfinished Business je samostalni (standalone) nastavak igre iz 2023. godine, koji Robokapa ubacuje u jednu jedinu, ali zato veoma problematičnu lokaciju  “OmniTower”.  Nakon drskog napada na njegovu policijsku stanicu, gde je ogroman broj Robokapovih kolega izgubilo život, trag pronalaženja počinilaca i osveta ga vodi upravo u ovu ogromnu zgradu. Primate poziv od jedne nepoznate gospođe, koja zvuči sumnjivo ali vam daje korisne smernice . U stilu sudije Dreda, kroz ovu linearnu i fokusiranu avanturu, idete sprat po sprat, neutrališete plaćenike  kako bi pronašli glavne krivce za napad na vaše kolege. Unfinished Business veoma konzervativno pristupa ovom linearnom samostalnom nastavku, bar iz ugla gejmpleja. Ali, ako je recept dobar, i nešto funkcioniše odlično, “don’t touch it“. Možda je i pametnije ekperimentisanje sačuvati za neke nove projekte.

OmniTower i šta je drugačije

Dve stvari najviše iskaču. Prvo, skoro cela kampanja odvija se unutar OmniTower-a, svojevrsne vertikalne ratne zone koja izgleda kao mešavina filma Dredd i neke noćne more budućih cyberpunk mega zgrada gde nas očekuje samo beton do betona. Drugo, ubačene su igrive vinjete: flešbekovi u kojima igrate kao policajac Murphy i sekvence gde upravljate ED-209 robotom. One prijatno razbijaju standardan “hodajući tenk” ritam. U arsenalu su i nova oružja: Cryo Cannon i masivni minigun  koja vas češće teraju da menjate tempo i taktiku, dok neprijatelji sada uključuju leteće dronove, štitonoše i čak sajber-nindže, pa nije sve “gađaj centar mete”. Osećaj je i dalje onaj dobar “crunchy” i brutalan pri pucanju sa poznatim oružjima. Robokap je i dalje tenk sila sama za sebe, i kada se on pojavi pred grupom kriminalaca jedino je jedna stvar zagarantovana, a to je prštanje krvi i krečenje zidova u crveno. Ostatak suštine igre je onaj veoma dobro poznat iz Rogue City-a.

 Šta te očekuje?

Osnovni osećaj borbe ostaje isti: metodično napredovanje, precizno nišanjenje, zadovoljstvo usporenog vremena, bacanje neprijatelja kroz zidove i obilje lomljenja okruženja. Sve poznate mogućnosti Robokapa kao što su ubrzanje, usporavanje vremena, svetlosna bomba ili štit, su i dalje na isti način tu. Destrukcija i akcija poznati iz “prvog dela” su u istoj količini i elementu prisutni. Možete podići i dalje raznorazne objekte iz sveta i lansirati ih u pravcu kriminalaca ili plaćenika, sa često eksplozivnim rezultatom. Ako ste voleli osećaj da ste neuništiva mašina sa značkom, i ovde ćete uživati.  Sistem nadogradnji sa “matičnim pločama” vraća se gotovo nepromenjen, pa možete Auto-9 pištolj pretvoriti u pravo čudovište ako istražujete sporedne sadržaje. Naravno, Peter Weller , legenda, ponovo daje glas Robokapu  i taj ozbiljan, suv, ali pomalo topao ton i dalje nosi pola atmosfere.

Ovoga puta priča je fokusiranija što je razumljivo za jedan, tehnički gledano, DLC iako je samostalno izdanje. Toranj drži radnju na pravoj putanji, a sporedni zadaci uglavnom se logično nadovezuju na glavnu priču, umesto da vas razvlače po celom Detroitu. Ipak, prvih par sati ume da deluje poznato, čak i pomalo rastegnuto, pre nego što se priča otvori i ponudi nove momente. Za glavni prelazak računajte oko 8 do 10 sati, a ako ste od onih koji vole da pokupe sve što postoji, dodaćete još koji sat. Kao i u vanila verziji po svetu pronalazite ukrade sakrivene stvari, koje skupljate kao dokaze, i koji služe kao dodatna motivacija da zavirite u svaki kutak ovog ne baš preterano širokog sveta u okviru OmniTower-a.

Cena i njena začkoljica

Kao srednje veliki “ekspandalone” (standalone ekspanzija) dodatak , cena od oko 30 evra odgovara sadržaju: fokusirana kampanja sa nekoliko vrhunskih trenutaka, bez preteranog razvlačenja koje bi imali u punom nastavku. Međutim naravno svako mora da odluči za sebe jer je ipak ekspanzija u pitanju, bila ona standalone ili ne. Zabave ima više nego dosta, i to one iste iz vanila verzije. Cenovno se svakako kreće po gornoj granici prihvatljivosti, ali se i teško može reći da zauzvrat ne daje dovoljno.

Unfinished Business ne menja Robokapa iz korena, on ga fino doteruje i produžuje dobro poznatu formulu. Postavka u tornju ubrzava tempo, daje fokusiraniji gejmplej. Promene perspektive daju svežinu, a nova oružja obogaćuju okršaje bez narušavanja osećaja da ste 300-kilogramski policajac koji prvo zamoli kriminalca da sarađuje, a onda ga katapultira kroz stakleni zid ili okreči sa njim zid u crveno. Ako ste želeli revoluciju, neki eksprimentalni i totalno ludi nastavak, ovo nije to. Ako ste želeli još jednu fokusiranu dozu hromiranog zakona koji ste voleli u vanila izdanju RoboCop Rogue City-a ovde ćete upravo to dobiti.