Gradiću ušuškanom negde duboko u moru, očajnički je potrebna vaša pomoć kada nitkuda nestane struje i ceo svet ovog malog podvodnog stanovništva obuhvati tama. Verujem da će ljubitelji platformer puzzle igara, poput Portala ili A Hat in Time, imate blast igrajući Power Sink. Meni je, s druge strane, malo falilo da počupam svu kosu s glave. Ali i to vam govori mnogo, ukoliko volite izazove.
Power Sink je 3D circuit puzzle platformer igra za koju je zaslužan Winterwire Games studio, odnosno australijski duo koji čine Luke G. i Rhys M. Studio je nastao 2023. Godine, ovo je njihov debut naslov i iskreno, jedva čekam da vidim šta nam još spremaju u budućnosti.
Električarske zavrzlame
Kada elektrana bude otkazala, moraćete da se upustite u avanturu koja će podrazumevati spuštanje na dno mora do jezgra elektrane pomoću čak 6 platformi, kako bi uspešno popravili sve kvarove, spasili grad pre nego što rezerve kiseonika nestanu i otkrili ko je odgovoran za nestanak struje.
Svaka platforma ima po 5 nivoa i uvek krećete od najlakšeg, težina se povećava na svakom novom nivou, kao i svakom novom platformom. Pored težine, svaka platforma sa sobom nosi i neku novu mehaniku. U početku se morate pozabaviti samo prekidačima kako biste pokrenuli strujna kola širom platforme – kasnije ćete morati da se snalazite s električnim lopticama, blokovima koji se pojavljuju i nestaju u zavisnosti od dostupnosti struje, teleportacijom, mlaznim topovima. Okolina vremenom postaje i opasnija, pa se morate čuvati visokonaponskih blokova, bodljikavih šiljaka i drugih opasnih prepreka.
Kontrole na Nintendo Switchu nisu bile najbolje. Kretanje, skakanje i kamera bili su jako clunky i često vas njihova kombinacija može koštati dosta uloženog vremena – možda čak i čitav nivo. Teško je biti precizan na statičnim blokovima, a pokušaji da skočite na pokretne blokove postaju prava noćna mora, uzimajući u obzir i fiziku okeana. Sreća u nesreći je što na raznim delovima platforme postoje check pointovi u obliku kruga koji zasvetli zelenom bojom kada preko njega pređete, što znači da ste sačuvali dotadašnji progress na toj platformi.
Pošto ste vi deo Tidekeepers grupe radnika, na početku većine nivoa pojavljuju se poruke koje vam preko radio signala šalju ostali likovi iz priče, od kojih su glavni – Veteran, Professor, Archivist i Pupil. Oni vam ukratko objašnjavaju o čemu se radi, šta treba da radite i šta vas čeka, a to neretko rade na duhovit i zanimljiv način.
Ali nedostatak praktičnih objašnjenja i konkretnih “putokaza” vaš zadatak često čini konfuznim pa su slagalice neretko preteške i na njih potrošite previše vremena. Nije uvek najjasnije u šta tačno treba da gledate, šta treba da pratite, gde treba da uključite ili isključite prekidač. Mislim da je igra trebala da uloži više vremena u to da igrače upozna sa svakom novom mehanikom, kao i da bi mini tutorial na počeku dosta olakšao igračima da shvate šta zapravo treba da rade.
Marijanski rov
Atmosfera igre se menja svaki put kada kročite na novu platformu – u početku se nalazite na manjoj dubini mora, pa su boje svetlije. Oko vas možete videti korale, alge, ribe. Svakom novom platformom boje postaju tamnije, predeo se menja i celokupna atmosfera igre ima dozu horora, a posebno u drugom delu, odnosno na kasnijim paltformama, gde vidljivost postaje dosta otežana (što može biti iritantno) i doprinosi izolaciji i klaustrofobiji. Simulacija Marijanskog rova? Nego šta.
U tom duhu, prve tri platforme mu dođu poput calm before the storm što se tiče atmosfere i grafiku. Kroz prve tri platforme ćete uživati – posebno kroz treću, Starry Expanse, koja u daljini simulira zvezdano nebo. Zaista ćete biti očarani takvim prizorom, a verujte, čak i rešavanje preteških zagonetki će vam pasti lakše i poželećete da treća platforma ima više nivoa. Deo mene voleo bi da je i ostatak platformi dobio isti tretman kao ova.
Nije moguće imati interakciju s ostatkom sveta oko vas direktno ali sam par puta primetila da ukoliko ribama priđete previše blizu, one će se razbežati, a meni su takvi detalji guilty pleasure.
Kada bih morala da opišem estetiku Power Sinka jednostavno bih rekla “Portal meets Subnautica”.
Nije baš sve savršeno
Ne znam da li je u meni problem (verovatno jeste) ali težina igre je iskreno bila preveliki zalogaj u par navrata, do te mere da sam morala da prestanem da je igram bar na par sati kako bih se sabrala. Ovo može biti pozitivna odlika za ljude koji uživaju u izazovima, ali za mene je bilo poput prizivanja nervnog sloma. Ovaj (lični) problem dodatno su otežavale clunky kontrole i ponekad loš visual clarity.
Igra mi se par puta crashovala, pa sam morala da prelazim isti nivo ponovo, nakon što bih bila primorana da iznova gledam uvodnu scenu koju nije moguće preskočiti, iako ste je već videli. Nisam sigurna da li je u pitanju bug ali bi u svakom slučaju trebalo omogućiti da se ovaj deo preskoči.
Power Sink (Nintendo Switch)
Mislim da igra ima ogroman room for improvement, i zapitala bih se koliko je težina određenih nivoa samo produkt pomenutih mana umesto zapravo inovativnih ili jednostavno kreativnih slagalica. Ali čak i u trenutnom izdanju moguće je zabaviti se i ona itekako ima šta da ponudi ako ste dovoljno istrajni i ako, između ostalog, imate malo deblje živce.
