Skoro sve religije sveta imaju ideju o mestu koje se nalazi izvan vremena i nakon života, gde grešne duše odlaze da budu kažnjene za svoje grehe. Bilo da je u pitanju pakao, džehena, kur ili had, ljudi su od pamtiveka zamišljali kazne kojima bi izložili one koji su za života vršili zlodela. Za mene lično, to mesto bi ličilo na kancelariju ponedeljkom, gde kolege glasno mljackaju hranu, a komarac mi neprestano leti oko glave, dok neko pušta glasnu muziku. U igri Hellbreak, međutim, situacija je prilično drugačije prikazana.
Hellbreak je delo studija iz Istanbula pod imenom Double Barrel Games, i najpribližnije se može opisati kao roguelite arenska pucačina, gde u svakom narednom susretu sa arenom pokušavate da preživite talase demona koji se pojavljuju u sve većem broju i jačem izdanju. Naravno, nemoguće je ne povući paralele sa DOOM-om pri prvom susretu sa ovom igrom. Deluje kao da je neko iz razvojnog tima igrao DOOM, oduševio se okršajima u arenama, i odlučio da napravi igru koja će biti samo i isključivo to, bez priče, skupljanja figurica i otvaranja vrata. Svaku arenu prati hevi metal muzička podloga, koja, iako odlična, nije ni blizu genijalnog dela Mika Gordona. Čak je i početni ekran, koji prikazuje vojnika okruženog hordama demona, skoro pa preslikan cover art Doomslayer-a.
Priča je gotovo nepostojeća, ali u ovakvoj igri nije ni preterano potrebna. U ulozi ste vojnika koji svojim umećem u areni treba da zadovolji Gospodare pakla. Svaki od njih ima posebne misije koje treba ispuniti u toku igranja, koje nisu teške, i obično zahtevaju da ubijete određeni broj demona na određeni način, da dostignete određeni rezultat, ili nešto slično. Kada izaberete arenu i nivo težine, dočekaće vas pogled na svoje ruke u oklopnim rukavicama, kojima se podižete sa zemlje, vadite pištolj, i krećete u tamanjenje.
U početku vas saletati obični demoni prašinari, čija je jedina strategija da vam se približe i pokušaju da napadnu, pre nego što završe kao mete za headshotove što i jesu. Kako vreme odmiče, zameniće ih teži neprijatelji. I ovde je jasno da je inspiracija došla od DOOM-a. Leteće demonske glave, demoni koji se zaleću ka vama, Impovi koji vas gađaju iz daljine – modeli nisu AAA i imena su im drugačija, ali suština je ista. U igri postoji i Codex gde možete videti opise svih demona, strategije za rešavanje istih, kao i statistiku o broju pobijenih.
Naravno, ni vi niste bespomoćna duša koja besciljno luta zagrobnim svetom. Na raspolaganju vam stoji desetak primeraka nelicenciranog naoružanja, od običnih pištolja, revolvera i sačmara, preko katane i (moje omiljene) lopate, pa sve do minigun-a, bacača granata, i laserske puške. Svi modeli deluju kao moderno naoružanje koje je dobilo demonski facelift, pa će sa njih štrčati bodlje i kandže u svim nijansama krvi. Uz to, kada skupite dovoljno iskustvenih poena, imaćete priliku da isprobate i magične moći, poput vatrene lopte ili prizivanja demona čuvara koji napada vaše neprijatelje kada se previše približe.
Iako je arsenal impresivan, osećaj prilikom napucavanja nije uvek najbolji. Banshee pištolj sa kojim započinjete svaku rundu bi trebalo uvek čuvati kao rezervu, jer su neke puške i mitraljezi slabi i neprecizni, čak i kada ih unapredite, a činjenica da je minigun manje upotrebljiv od katane je u krajnju ruku neozbiljna. S druge strane, sipanje sačme u demone je standardno dobro odrađeno, dok je odvaljivanje lopatom fenomenalno.
U toku igre moguće je i izazvati statusne efekte kod neprijatelja. Ako ih zapalite, pri smrti će eksplodirati i povrediti druge oko sebe. Ako ih naelektrišete, svaki pogodak će oštetiti i druge demone, nalik lančanoj munji. Ako ih zamrznete, imaćete priliku da izgovorite čuvenu Terminatorovu repliku pre nego što ispalite metak u njih i raznesete ih – ako vas drugi demoni ne dohvate do tad, naravno.
Od posebnih veština tu su i granate, dash kojim izbegavate direktnu opasnost, kao i charge-ovan udarac pesnicom. Sve tri osobine imaju neograničenu upotrebu, ali morate sačekati par minuta dok se ponovo ne napune nakon korišćenja. Po arenama su takođe raspoređene platforme za odbacivanje u vis, kao i portali. Uz vašu brzinu kretanja, koja je uvek za nijansu brža od demona, ovo ima za rezultat užurbano, dinamično, i prilično zarazno igračko iskustvo koje često dovodi do situacija gde pomislite „ma hajde samo još jednom da probam“, iako sutra radite, i već davno je prošlo vreme kada pristojan svet spava.
Kada se dovoljno izvežbate u tamanjenju sve jačih demona, pojaviće se boss. Svaka arena ima nekoliko njih, i daleko su izazovniji protivnik nego njihovi niži saborci. Da biste imali fer priliku da izađete na kraj s njima, postoji mogućnost unapređivanja između svakog pokušaja. Svaki ubijeni demon vam donosi zaradu u vidu duša, koje možete trošiti na poboljšanje karakteristika oružja, ili na lična unapređenja, tipa veća skala zdravlja, više granata, kraći cooldown i slično. Takođe, tokom igranja, svaki put kada pobijete dovoljan broj demona, dobićete izbor između tri blagoslova. Ovo su kratkotrajna poboljšanja koja važe samo u trenutnoj rundi, a bez njih ćete teško moći da završite arenu.
Sa tehničke strane, za indie igru, Hellbreak izgleda prilično lepo. Arene su urađene u gotskom stilu, i dovoljno su velike da imate mesta da pobegnete, i dovoljno male da se ne izgubite. Modeli demona su, ipak, mutni i nije ih uvek lako razlikovati, što u igri gde je cilj pobiti sve što se kreće i nije toliko bitno. Iako na ekranu imate prikaz svega što vam je potrebno, ponekad ume da bude naporno ispratiti sve informacije. Zvučna strana je takođe mešovita – krkljanje demona, urlici iz publike, kao i muzička podloga su sjajni, dok neka oružja ne zvuče opasnije od petarde.
Sve u svemu, Hellbreak je igra koja je uzela jedan od najboljih delova jedne fenomenalne igre, i prikazala ga na sopstveni način. Partije obično traju od 5 do 20 zaraznih i zabavnih minuta, tako da ako tražite nešto slično tome u predahu od drugih igara, sasvim je solidan izbor. Za jednu igru koja tek treba da uđe u Early Access fazu, ovo deluje odlično. Temelji su postavljeni za nešto fantastično, a verujem da će i Double Barrel Games slušati kritike i pohvale fanova i još više unaprediti igru.
Hellbreak će se pojaviti u Early Access fazi na Steamu 12. juna ove godine!
Zahvaljujemo se Double Barrel Games što su nam ustupili ključ za potrebe ove recenzije
