Blood: Refreshed Supply – Recenzija – Kultna old-school pucačina za nove generacije

Igre sa sredine i kraja devedesetih imaju posebno mesto u mom srcu, jer bio sam klinac, i sve mi je izgledalo odlično, neverovatno, sjajno. Pogotovo uzevši u obzir da sam odrastao na NES konzoli, pa prelazak u prve 3D igre su mi bile neverovatne. Wolfenstein 3D, Doom, Duke Nukem, Shadow Warrior i onda kasnije još mnogo toga, ali jedna igra se uvek odvajala od ostalih jer je bila “mnogo nasilna” za mene kao klinca. Mislim, ništa više od Dooma ali ponovo, samo ime mi je nekako ledilo krv u venama a i ta neverovatno realistična grafika i brutalnost u igri mi je nekada bilo too much. I to je bio Blood, brutalna 3D pucačina iz prvog lica. I sve ovo sam mislio najviše zbog toga što u ostalim igrama, vi kao igrač ste se iživljavali nad recimo nekim čudovištima, i tako to, ne nad ljudima, što je u Bloodu bio slučaj. Mislim naravno, igrao sam je, ne baš kada sam je prvi put video, ali vremenom kada sam skupio hrabrosti sam obožavao da nabijam ljude na vilu, ne mislim na vilu kao malo magično biće nego.. vila za seno.

I tako, evo 28 godina kasnije, dobijamo remaster jedne od najomiljenijih igara iz ovog doba, Blood: Refreshed Supply. I iskreno, nisam očekivao da ću ovoliko biti radostan da ponovo zaronim i koljem sve pred sobom, nabijam na vilu (za seno), palim sprejem sve oko sebe i tako to. Mislim, čudno je sve to kada se napiše, ali Blood je bio i ostao stvarno nešto posebno za igrače i upravo zbog toga potiče ta sreća, što je prosto divno, zar ne? I još veća ironija je što sam ovu igru pre izlaska igrao na Nintendo konzolu, ko bi zamislio pre par godina da ćemo igrati jednu ovako brutalnu igru na Nintendo konzoli… Ali da, kada se sve kockice sklope, celo iskustvo sa Blood: Refreshed Supply je stvarno divno, kako sam igrao, posle koliko godina, koliko sam ustvari uživao. Nego krenimo da vidimo šta igra nudi.

U duhu ostalih Nightdive remastera, Blood: Refreshed Supply je u osnovi zadržao apsolutno sve šta je bilo u originalu, i baš mislim apsolutno sve. Grafika, mehanike, neprijatelji. Mada ima i razlike. Mislim grafika je načelno ostala ista, ali jeste malo doterana, ne za moderne standarde, ali baš da ne bude taj pixelated mess kao kada bi ste igrali originalnu igru sada. Pored toga, tu je naravno modernizovana podrška za kontrole, remap svega šta poželite i naravno puna podrška za kontrolere. Ali najbolje od svega je nativna podrška za modove, jer kao i u originalu, Nightdive se nada da će i ova verzija biti kamen temeljac zajednice da natave da kreiraju divne modove, nivoe, nove kampanje koje ćete moći da igrate, nebitno na kojoj konzoli, kada god poželite. I sve to što je spojeno u ovom izdanju po mom mišljenju već dosta vredi, kako za igrače, tako i za zajednicu, jer na Blood Refreshed Supply ne gledamo kao na igru koju odigrate jednom i ostavite, već kao na naslov koji vremenom nastavlja da evoluira, baš zbog te ogromne zajednice koja je iza ovog naslova. I Nightdive se potrudio da već sve bude spremno, a na zajednici je da da taj everlasting life ovom naslovu, i verujem da će biti tako. Nego da vidimo šta Blood: Refreshed Supply nudi u ovom reizdanju.

Kad kažete Blood, odmah znate da ne vodite nekog plemenitog viteza ili moralno besprekornog lika iz holivudskih snova. Ne, ti si Caleb, cinični, reinkarnirani džanki sa najgorim raspoloženjem na svetu i još gorim prioritetima. Lik koji je praktično ustao iz groba samo zato da razvali kult koji ga je iskoristio, izdao i pobio sve do kojih mu je stalo. Caleb je kao da su spojili matorog kauboja, starog gotika iz četrnaeste generacije i nekog ko je video previše mračnih emisija na TV-u posle ponoći. I stvarno, nema tu mnogo filozofije, ti si antihromni antiheroj, lik koji se oslanja na sarkazam isto koliko na dvostruke pištolje i dinamite. Blood nikada nije pokušavao da ti glumi neku epsku moralnu dilemu. Ovo je čista, krvava osveta. Caleb je bio deo sekte poznate kao The Cabal, koju vodi Tchernobog, bogolik, prastari entitet koji, realno, izgleda kao nešto što je nastalo kad metal bend i najgori kabalista koji postoji naprave zajednički projekat. I onda, naravno, stvari krenu nizbrdo: kult te izda, tvoje saborce pobiju, i ti završiš pod zemljom. Ali ne zauvek. Caleb se vraća, besan, sarkastičan i raspoložen da svakom kultisti predstavi vatromet iz prve ruke. I tako, iz nivoa u nivo, Blood te praktično baca u najčudnije lokacije, od napuštenih groblja, preko užasnih bolnica, do ludih viktorijanskih kuća koje imaju više tajnih prolaza nego spavaćih soba. I sve vreme nosiš tu Calebovu energiju: „preživeću, ali ti nećeš“. To je ta stara škola FPS-a gde je priča više ton i atmosfera nego dugačak monolog, ali opet, ima tu dovoljno šarma da ti postane jasno zašto je Caleb jedan od najprepoznatljivijih likova u celom žanru.

Kad se krene u Blood: Refreshed Supply, ono prvo što čovek oseti jeste da se gameplay praktično nije menjao na onaj pogrešan način, kao što već rekoh, i to zapravo deluje kao najveća prednost ovog izdanja. Sve je i dalje brzo, nepredvidivo, grubo po ivicama, ali sada radi mnogo stabilnije nego što ste možda doživeli u starim verzijama. Nema onog „da li će da crashuje kad otvorim vrata“ straha, sve reaguje brzo i precizno, baš onako kako treba u old-school FPS-u gde refleks ima veću ulogu nego ijedna brojka na papiru. Kretanje je i dalje ono staro, verujem da će biti prepoznatljivo svim starim fanovima, Caleb klizi kroz mape brzinom koja danas deluje skoro komično, ali kad uđete u ritam, shvatite da je to zapravo suština Blood-a. Nema skriptovanih spektakla, nema modernih usporavanja, nema sistemskog držanja za ruku. Vi ste taj koji određuje tempo. Hodnici, dvorišta, skriveni prolazi, sve zavisi od toga koliko brzo želite da uletite u sledeću prostoriju i rizikujete da vas odmah sa praga sačeka nešto što niste planirali.

Što se tiče oružja, Refreshed Supply vrlo svesno ostavlja sve kako jeste. Pitchfork, shotgun, flare gun, tommy gun, dinamiti, svaki komad arsenala radi isto kao što ga pamtite, samo se oseća „čistije“. Pucanje je i dalje sirovo, kratko, naglo, bez ikakvog „modernog“ osećaja težine. Nema povratnog trzaja, nema glumljenja fizike, samo instant reakcija gde vaša preciznost i ritam pucanja znače više od svega drugog. Ako promašite flare gun udarac, to je na vama, ako pogodite, gledate kako se protivnik pali i panično trči okolo kao da pokušava da pobegne iz sopstvene kože. Neprijatelji su ostali verni svom originalnom haosu. Ono što je Blood uvek radio bolje od većine tadašnjih FPS-ova jeste nepredvidivost, neprijatelji se kreću više nego što biste očekivali, pogađaju češće nego što vam prija i umeju da vas nerviraju na način koji danas deluje gotovo šarmantno. U Refreshed Supply verziji to ne menja svoj karakter, samo se čini stabilnije, sa manje onih blesavih bugova koji su ranije znali da poremete ritam borbe.

I mape funkcionišu isto tako: nisu dizajnirane da vas impresioniraju „veličinom“, već onim sitnim trikovima, skrivenim vratima, okidačima, situacijama gde ste sigurni da ste sami, pa onda sa leve strane protrči nešto što niste ni videli da se krije tamo. Taj ritam „malo lutaš, malo boriš se, malo paziš da te nešto ne ubije ni iz čega“ ostaje netaknut, i to je upravo ono što Blood radi bolje od mnogih retro-shootera. Refreshed Supply tu samo dodaje ono što je danas praktično neophodno: bolji netcode, čvršći framerate, podešavanja koja rade, i osećaj da konačno igrate Blood na način koji ne zahteva pola sata podešavanja i improvizacija. Ali gameplay kao takav? Ostaje starinski, čist, brz, direktan i ponekad potpuno nemilosrdan, baš takav kakav treba da bude.

Mada pored redefinisanog, ali ipak starog osećaja, tu su još dve “starije” stvari koje će obradovati igrače. Dva najpopularnija moda/epizode iskaču kao najkonkretniji dodatak na izlasku, Marrow i Cryptic Passage. Dva potpuno različita razloga da ponovo upalite Blood, ali oba funkcionišu kao ona tanka vrata na starom podrumu koja ste odavno zaboravili da postoje. Ne spektakl, ne „nova era“, već samo nešto što, ako volite ovaj tip igre, kao da vam šapne: „Evo ti još malo više Blooda!“

Marrow je tu od prvog dana. To je nova epizoda, napravljena baš za Refreshed Supply, i više dođe kao neki pokušaj da se starom sistemu ubaci malo svežine. Ne menja igru iz temelja, ne pokušava da bude nešto što Blood nikada nije bio — više je to nekoliko novih nivoa koji koriste sve ono što je Blood već dobro radio. Malo gušća atmosfera, poneki novi trik, nova struktura mapa, i taj osećaj da ipak igrate nešto što je pravljeno danas, sa sve onom pažnjom koju fanovi imaju kada rade na nečemu što im zaista znači. Možda je baš to najveća prednost Marrow-a — ne pokušava da bude pretenciozan, već samo dodaje još prostora za istraživanje, još malo metaka, još malo tih mračnih hodnika u koje se ulazi sa poluzadrškom i starim refleksom da ćete možda odmah biti napadnuti.

A onda imate Cryptic Passage, stari dodatak, ali ovde uklopljen tako da bude deo paketa. Ako ste ga igrali ranije, znaćete otprilike šta vas čeka: ponešto drugačije raspoloženje, malo više lutanja, ona specifična atmosfera koja je uvek delovala kao mali izdvojeni eksperiment unutar Blood-a. Sada se vraća bez mnogo buke, samo kao opcija na meniju, kao da vam igra kaže: „Ako želite, tu sam.“ I nekako baš to prija — nema forsiranja, nema nametanja, samo stara epizoda koja sada radi kako treba i lepo se uklapa uz ostatak remastera.

Kombinacija ta dva dodatka deluje sasvim u skladu sa celim Refreshed Supply pristupom: ništa previše dramatično, ništa ovo će vam promeniti život, nego jednostavno, više Blood-a. Malo starog, malo novog, sve sklopljeno u paket koji možete da igrate danas bez ikakvog cimanja. I to je, iskreno, možda najbolji deo cele priče. Nisu pokušavali da naprave od Blood-a nešto što nikada nije bio; samo su omogućili da dugogodišnji fanovi i ljudi koji sada prvi put ulaze u ovaj svet dobiju nešto više od onoga što su već znali.

Najbolje od svega je što, početkom 2026 godine nam dolazi još jedna nova epizoda, Death Wish, i izgleda da će se pogoditi sa zvaničnim izlaskom igre na Nintendo Switch 2 konzolu. Oh kako će to tek biti krvavo!

Zahvaljujemo se Nightdive Studios na ustupljenoj kopiji igre za potrebe recenzije