Bendy: Lone Wolf – Recenzija – Fantastičan povratak Borisa

Joey Drew Studios vraća se s najnovijim horor naslovom Bendy: Lone Wolf, kvalitetnim spin-off komadom koji je ujedno i remake Boris and the Dark Survival igrice. Moram priznati da pre Bendy: Lone Wolf-a nisam imala iskustva s ovim serijalom. Svakako, znala sam za Bendijevo legendarno postojanje, ali se nisam usuđivala da priču iskusim iz prve ruke. Kako je, dakle, izgledao moj prvi susret s Borisom i čudovištima od mastila u beskrajnim hodnicima napuštenog studija?

Volim horor. Volim horor igrice i filmove i serije. Ma, sve. Ali što ga više konzumiram, nikako da mi bude lakše, i niko drugi nije kriv sem mene same što ne smem da spavam bez noćnog svetla i po nekoliko dana nakon male horor avanture. A šta je Bendy: Lone Wolf, ako ne prava mala horor avantura? A šta sam ja, ako ne najveći plašljivac na ovom svetu? Tako da možete zamisliti kako je taj sudar svetova izgledao.

Ono što mi je pružilo malo nade da se neću apsolutno zaprepastiti i probuditi sve ukućane u pola noći na svaki mogući jumpscare, bilo je to što Borisov svet posmatramo iz ptičije perspektive, a to je za mene značilo samo jedno: neću imati “oči u oči” susret s Ink demonom i njegovom malom armijom. Što je, na moju žalost, bila samo polovično tačna pretpostavka, a čak i kada sam se nalazila na samom vrhu, na sigurnom spratu (takozvani Safehouse), konstantno sam bila u “brace yourself” duhu i čekala da me nešto pojuri iza ćoška. Atmosfera svemu tome doprinosi zaista mnogo. Random škripanje vrata, šaputanje, koraci. Mračne boje i prigušeno svetlo, rasuto mastilo, ispisani zidovi.

Ali pravi horor kreće tek kada se liftom spustite na spratove ispod. A tamo morate da idete da bi pronašli i sakupili sve zalihe i delove potrebne da bi Boris nastavio dalje i oslobodio se sveta mastila. To ne možete bez neophodnog oružja – tiganja (da, tiganja) – i lampe da biste savršeno mogli da vidite svaki ugao iz kog možda vreba neko čudovište, kao i mogućnost rotiranja kamere, za svaki slučaj. A tu su i male štapne lampe koje možete baciti na pod kako bi obeležili put nazad do lifta, u pravom stilu Ivice i Marice.

Možda vam se čini da tiganj i ne zvuči kao baš efikasno sredstvo za borbu protiv čudovišta. Ne krivim vas, isto sam i sama pomislila. Ali već posle drugog udarca izlazite iz meča kao apsolutni pobednik, dok gledate kako se neprijatelj pretvara u lokvicu mastila. Tako da, combat nije toliko bitan, a opcija menjanja oružja i sklapanja novog jer tu čisto radi estetike. Čak i boss fight nije boss fight u pravom smislu te reči. Boris ne može da se direktno bori protiv Ink demona i jedini izlaz mu je da beži koliko ga noge nose. Pa je ono na šta se ova igra fokusira i sama njena srž upravo ta “hide and seek” vrsta gameplay-a, gde morate da obraćate pažnju na to gde se nalazi Ink demon, koja ruta vam je najbezbednija, kako i da li možete na vreme da stignete do

Miracle stanice koja predstavlja vaše utočište  i da na kraju, naravno, pronađete sve potrebne delove. I da! Nemojte da zaboravite da usput pokupite neophodni energy drink iz one primamljive vending mašine, ne možete sebi dozvoliti da vam stamina padne na nulu. Tako da, da. Nema jumpscare-a na koje sam ja navikla. Ali je definitivno strašno kada vam se kontroler trese u rukama čim vam se Ink demon približi i kada izbliza vidite njegovo lice u momentu kada vas uhvati.

Ono što je takođe jako bitno je činjenica da vam se priča neće tek tako otkriti i nemate neke konkretne smernice i objašnjenja vezana za nju. Morate da obraćate dosta pažnje na subtle detalje i pažljivo slušate kasete koje nalazite po spratovima. Ovo ume da bude pravi izazov kad vam je za petama Ink demon spreman za novi jumpscare kad vas uhvati. Mogućnost da igrate Lone Wolf iznova i iznova i da se ne smorite je i više nego verovatna. Uvek možete naći nešto novo što će vam olakšati i produbiti razumevanje priče, samog Borisa, pa čak i ink čudovišta. I iskreno, što dalje idete, pored straha, počinjete da osećate i neku vrstu melanholije koja se ne može opisati rečima. Odmor od tog konstantnog straha, napestosti i psihološkog horora mogu vam pružiti slagalice koje se pojavljuju u toku igre. One nisu teške i taman su dovoljne da se na momente opustite, iako vas igra odmah potom podseti zašto ste zapravo tu.