Sigurno ste nekada poželeli da budete dirigent, jer to je apsolutno san svake osobe! Ne m? Da, pretpostavio sam, da će to biti odgovor, okej makar za većinu gejmera pa i običnih ljudi. Jedno je voleti klasičnu muziku a drugo imati želju da budete glavna osoba koja će voditi orkestar od preko 100 članova kako bi se iz instrumenata stvorili te neverovatne kompozicije. Kao neko ko je odrastao na klasičnoj muzici, apsolutno mi nikada nisu bili jasni pokreti dirigenata. Često sam mislio da su tu samo radi teatralnosti celokupne scene i događaja, ne toliko da bi stvarno kontrolisali sve šta će elokventna publika čuti. Oduvek me je zanimalo da naučim makar deo tih pokreta, ali nikada toliko da bih se opustio u to. Upravo zbog toga, veću sreću sam pronalazio u kompozicijama Betovena, Vagnera i Vivaldija nakon teških i mukotrpnih dana u osnovnoj školi. Da, ma koliko to čudno zvučalo, stvarno sam voleo da pustim klasičnu muziku preko toplih leta i jednostavno nestanem iz ovog i pretvorim se u nekom drugom svetu, gde je sve sačinjeno od nota.
Upravo zbog toga, i mnogo drugih stvari me je oduvala vest kada sam čuo da izlazi igra pod imenom Maestro! Još više sam se oduševio kada sam probao i odigrao demo. Ne sećam se kada mi se osmeh toliko dugo držao na licu, jer je svaki trenutak igranja ove igre, bio što bi rekli, wholesome. Da se razumemo, ovde se radi o VR igri, gde vi preuzimate ulogu mladog dirigenta, koji ima jako malo vremena da nastupi pred ogromnom i kritičnom publikom sa svojim orkestrom.
Maestro je muzička, ritmička igra, ali za razliku od recimo Beat Saber za koji ste svi čuli, ovde su vaše ruke u fokusu kao i kontrolisanje celog orkestra koji je ispred vas. Premisa je poprilično jednostavna, ali fora je u masterovanju svih pokreta kako vreme odmiče. Igra će služiti ne samo kao sjajna razonoda, već i kao instrument koji će približiti klasičnu muziku aposlutno svim igračima. Na početku, sve će biti jednostavno, jednostavni pokretom rukama ili palicom, prateći ritam koji su već postavili članovi orkestra. Prvih par časova u igri su baš to, pravo uživanje, ali kako napredujete, kreće izazov. Najviše u trenucima kada dođete do komplikovanijih numera koji imaju nekoliko delova ansambla u koncertnoj sali. Tada je sve bitno, tajming, pažnja, pokreti, fokus, aposlutno sve. Jer ako pogrešite na jednoj noti, ili nekoliko zaredom, čućete kritike publike i videti male oblačiće njihovih dijaloga.
Nikada nisam mislio da ću se tako loše osećati ako mi je loš performans u nekoj igri, ali u ovoj se to desilo, ali ne kao loša stvar. Kada sam čuo da publika misli da ne znam šta radim ili da je celokupan naslov dosadan, to me je samo guralo da još bolje pratim šta radim i dajem bolje instrukcije svom ansamblu. A na kraju, bio sam divno nagrađen za to. Kada sam se okrenuo ka publici, počeli su da me obasipaju ružama, divnim sviranjem, glasnim aplauzom i naravno rečima podrške. Nikada se bolje nisam osećao kada sam igrao neku VR igru. Ma koliko to sve bilo nestvarno, ipak je nekako, znate, stvarno.
U ovoj igri se ne radi samo o klasičnoj muzici, imaćete i jazz numere kao i klasičnu muziku koja ima moderni tvist, kako bi se još više zapalila atmosfera. Najbolje od svega toga je što vam igra daje taj osećaj kao da znate apsolutno sve šta radite, kao da ste master u dirigovanju orkestra. Sličan osećaj sam imao i sa Guitar Hero pre par godina. Oduvek sam hteo da naučim da sviram gitaru pa sam uzeo Guitar Hero Live. I mislio sam da sam master u gitarisanju! Kada ono, pojma nisam imao šta treba da radim kada sam uhvatio pravu gitaru. Maestro ima taj isti osećaj, bolje rečeno iskustvo kada ga igrate. Kada sve masterujete u igri, pomislićete, o bože koliko sam talentovan za ovo, moram da odem do koncertne sale i preuzmem palicu od pravog dirigenta da im pokažem šta sve znam! I to je sjajna stvar kod ove igre, što vas ohrabruje, uči o muzici i sve to čineći da se osećate divno u svakom trenutku.
Najbolja stvar u ovoj VR igri je to što ona od vas ne zahteva da držite kontrolere. Naravno praćenje pokreta će možda biti bolje tako, ali ovu igru sasvim opušteno možete igrati samo svojim rukama ispred vašeg headseta. Tada ćete imati baton, koji morate da držite u vazduhu i njim ćete mlatarati okolo kao i naravno drugom rukom. Preporuka je u toj ruci gde treba da vam bude baton, uzmete nešto da držite. Ma koliko smešno i čudno to zvučalo, stvarno je bolje jer ćete imati osećaj ustvari da držite neki predmet.
Pored toga, iako sam igru igrao na Meta Quest headsetu, ona divno izgleda. Scene nisu komplikovane, ali svi članovi orkestra su odlično odrađeni, kao i podijum, cela sala i naravno publika. Sve u igri je toliko odmerno odrađeno, sa malom dozom humora, da jednostavno ne možete je ne zavoleti od prvog trenutka kada krenete da je igrate.
Maestro je jedna od najboljih ritmičkih igara u VR-u. Na prvu ruku jednostavna i prosta, ali sa velikom dubinom pogotovo ako odlučite da igrate na većim težinama. Za sada ima ukupno 17. numera u igri, tako da se nadam da će vremenom ubaciti još neke, jer bi bilo sjajno videti neke gejmerske numere u ovoj igri, jer bi to privuklo još više publike, a i jednostavno prosto bi bilo savršeno dirigovati muziku iz Niera, The Last of Us, Final Fantasy serijala, ili još bolje Star Wars! Videćemo šta će budućnost doneti za ovaj naslov, a demo je dostupan i sada, tako da ako ste neodlučni, probajte ga pre kupovine, jer ćete se oduševiti u svakom smislu te reči.
