Kada se pojavila Homeworld igra, daleke 1999. godine, što znači pre nekih 25 godina, bio sam oduševljen i fasciniran samom igrom. Odrastao sam na strateškim igrama i ovo mi je bilo totalno mindblowing, strategija u 3D prostoru, u svemiru, sa prelepom grafikom, tim osećajem usamljenosti, sve dok ste sami na mapi, dok vas ne napadne neprijatelj i tada prisustvujete spektaklu.
Svi ti naizgled maleni brodovi lete okolo, gađaju jedni druge, sve je izgledalo prelepo. Još više je bilo breathtaking kada zumirate i budete u sredini celog okršaja. Naravno na mom tadašnjem kompjuteru mi je igra radila jedva u 20 frejmova, više je bio slideshow nego bilo šta drugo, ali šta sada, nije kao da su mi ostale igre radile u većem frejmrejtu. Tada je to bilo normalno, bol koji se morao istrpeti ukoliko želite nešto da igrate, jer eto, teška vremena.
Kada sam prvi put zaronio u Homeworld, jedna stvar mi je bila teška, a to je orjentacija u tom 3D okruženju. Gore dole, napred nazad, levo desno, mogli ste se kretati apsolutno u kom pravcu ste želeli, a to je umelo da zbuni. Najgore od svega je što me je zbunjivalo uvek kada sam uljučio igru posle nekog vremena, pa čak i godinama posle kada sam igrao Remater verzije keca i dvojke. Sa Desert of Kharak, franšiza se malo udaljila od originalne ideje, ali se napokon vratila sa trojkom, koju još uvek nisam imao prilike da igram.
Homeworld naslov je u međuvremenu izašao i na mobilnim uređajima, a pre nekih mesec dana i na VR uređajima, što me je poprilično oduševilo. Odmah sam pomislio da verovatno neću imati taj problem orjentacije u prostoru u VR-u, jer sa mišem i tastaturom mi je bilo kao da sam vezan lancima. I da, bio sam i više nego u pravu!
Priča igre je smeštena između Homeworld 1 i Homeworld 2 naslova, i vi preuzimate ulogu Tyrra Soban, novog zapovednika flote pod mentorstvom Karan S’jet, legendarnog prvog zapovednika flote i heroja Homeworld rata. Originalni Kushan Mothership je povučen iz penzije kako bi služio kao glavni, vodeći svemirski brod nove flote. Tyrra i Karan zajedno se suočavaju s novom pretnjom, Radaa, dvoličnim međuzvezdanim trgovcima koji žele da se domognu vašeg hipersvemirskog jezgra i ne mare ako zbog toga unište vaš Homeworld
Prva stvar koja me je oduševila kada sam startovao igru je osećaj pozicioniranja u svemiru. Tiha melodija koja je označavala da ste negde između planeta i po neki zvuk svemirskih brodova dok prolaze oko vas, sve je delovalo fantastično. Mothership je stajao na poziciji ne tako daleko od mene kao i mali borbeni brodovi koji su čekali moju naredbu. Druga stvar koja mi se svidela je intuitivnost kontrola. U ovom naslovu ćete više mandati rukama što bi rekli, ali je sve intuitivno i prirodno. Jeste da u flat verzijama pomerate samo prste i zglob ruke kojom kontrolišete miša, ali nekako mi je uvek delovalo da ima previše kontrola iliti bolje rečeno, da je igra zavisila od vaših mikromenadžment veština. Sada, sve je nekako lakše, ali okej, vremenom sam shvatio da je to zato što je igra i delom uprošćena u odnosu na stariju braću.
Gledanje po mapi, približavanje do akcije koja se dešava nedaleko od vas, otvaranje menija, pravljenje jedinice i skupljanje resursa, apsolutno je sve na dohvat ruke, u bukvalnom smislu te reči. Na početku će vam igra objasniti sve gestove koje je potrebno naučiti, ali kao što rekoh, toliko je sve intuitivno da bi i sami izvalili posle kratkog vremena. Nikada mi nije bilo lakše da igram neku Homeworld igru. Homeworld u VR-u deluje kao da je franšiza još na početku osmišljena za igranje u ovakvoj prezentaciji. Ni u jednom trenutku nisam imao nikakav problem oko navigacije ili se gubio po svemiru u haosu kao u flat verziji jer nisam znao šta da pritisnem i šta da radim, apsolutno sam uvek bio tamo gde treba da budem i radio ono šta je potrebno.
Kao što rekoh, tu su i žrtve ovakvog izvođenja i naravno zbog toga što je igra standalone verzija koja radi na Meta Quest hardveru. Nećemo imati research tree koji smo imali u originalu i nadogradnje raznih jedinica do sitnih detalja. Čak i neke animacije nisu odrađene kao u flat verziji. Na primer ratni brodovi više ne izlaze iz Modershipa kada ih napravite, i to mi je baš nedostajalo u ovoj igri. Pored toga, nemate mogućnost da mikromenadžujete svaku jedinicu zasebno. Sve je nekako olakšano, ali sa razlogom. Ovo je prvi Homeworld na Quest platformi i verujem da većina igrača koji su kupili Quest nisu nikada ni čuli za Homeworld. Kada bi se ubacila celokupna kompleksnost ovih naslova u prvu VR igru na novoj platformi, verujem da bi uplašila mnoge igrače. Sa druge strane, nisu svi strogi i kritični prema onome šta fali u ovom naslovu. Sama činjenica da je on dostupan u VR-u, ma koliko kompromisa bilo napravljeno, je a dream come true za mnoge, uključujući i mene.
Vast Reaches ma koliko pojednostavljen bio od originala, ipak nije laka igra. Bitke se dešavaju poprilično brzo, nešto kao i u originalu, samo ovde vaša čula mogu da budu opterećena zbog svega šta se dešava oko vas, jer je ipak sve u 3D prostoru ispred vas. FarBridge nije hteo da stvori sensory overload kod igrača i da nabaca milion jedinica ispred njihovih očiju sa svim haosom i mikromenadžmentom koji je krasio keca, već sve ide „laganije“ ali ne znači ni lakše. Ipak taktika je potrebna kako bi uspeli da završite misiju. Isto tako, morate obratiti pažnju i na sirovine koje morate sakupljati od asteroida, jer ako to to zanemarite, misiji može doći kraj brže nego što ste mislili. Mada, nemoguće je da ne primetite nešto, jer je sve tu, samo treba da obratite pažnju.
Borbe su odrađene fantastično. Brodovi koji napadaju u talasima sa izvođenjem manevra u 3D prostoru izgleda prosto neverovatno kada im se približite. Laseri i municija koje pršte na sve strane i tragovi koji brodovi ostavljaju ispred vas izgledaju još impresivnije nego kada ste prvi put igrali Homeworld pre 25 godina. Ipak taktika mora biti tu, ali njeno planiranje i izvođenje ne lakše nego što je ikada bilo. Bitno je da znate da pozicionirate svoju flotu i sinhronizovano napasti neprijatelja. Misije mogu potrajati do pola sata, sve u zavisnosti koliko ste vi temeljni sa svojim radnjama i koliko ćete vremena izgubiti diveći se svemu šta vidite ispred vas. Glasovna gluma svih u igri je odlično odrađena i još više doprinosi atmosferi. Sjajno je što je igra pozicionirana između prva dva naslova, ali sa donekle originalnom pričom jer služi kao prvi naslov novih igrača, ali i kao karika koja je nedostajala svim veteranima koji žele da je zaigraju.
U igri ima 11 misija koje možete završiti za oko pet sati igranja. Pored toga ne postoji Skirmish mod što je jedna mana, a nemate ni Multiplayer mod, tako da ne možete da se nadmudrujete sa drugim igračima. FarBridge je najavio da će kroz par meseci, kada izađe SteamVR verzija, ubaciti kako poboljšanja tako i još sadržaja, koji će dobiti i Meta Quest vlasnici, tako da verujem da će sve doći na svoje mesto. Dobro je napomenuti da u igri postoji Passthrough mod, koji vam dozvoljava da se igrate svemirskih brodića u vašoj sobi. Mada, u ovom slučaju igra ne postavlja samo brodove i planete oko vas, već donekle i zvezde i čini vašu sobu jednim posebnim svemirom. Kao i za ostale igre koje sam probao, Passthrough opcija nije za mene, ali verujem da bi drugi uživali u fantaziji igranja svemirskim brodovima kao da su fizički prisutni u sobi.
Homeworld Vast Reaches je prva prava strategija u svemiru za Meta Quest 3 i definitivno postavlja standarde kako zbog kontrola tako i celokupne prezentacije koja ona pruža igračima. Ovo je odličan početak za franšizu u VR okruženju, jer kao da je od početka stvorena za to. Upravo zbog toga, nadam se da će VR verzija zaživeti, da ćemo dobiti još neko izdanje u budućnosti, jer kao što svi mi znamo, budućnost je u VR-u.
