Uvek mi je bilo teško da pišem o trkačkim igrama, driving games, nazovimo ih kako god. Ne zato što eto tu nema šta da se priča i pomene, već zato što ja nikada nisam uspeo da uđem toliko duboko u materiju jednog žanra kao što su vožnje. Sa druge strane, nije kao da ne volim da igram vožnje, šta više poprilično uživam u njima. Mada kako vreme prolazi, neke franšize koje smo svi voleli polako nestaju, recimo Need for Speed, jer nikako da ubodu taj savršeni arkadni osećaj u novijim naslovima. Simulacija sada ima i više nego što bih ja iskreno želeo, ali eto, izbor za igrače koje vole tako nešto je sjajan. Sa druge strane, nema tih da kažem, arkadnih simulacija, vožnje koje eto zahtevaju od vas da se potrudite što više, ali ponovo nisu toliko teške da vas odbiju posle par pokušaja.
Baš kada sam razmišljao kako mi se igra neka rally vožnja na foru Dirta, koji je bio odlična, još malo pa perfektna arkadna vožnja, u krilo mi je upao #Drive Rally naslov, indie igra koja nam dolazi od Pixel Perfect Dude razvojnog tima. Moram da priznam, nije me zaintrigirala igra zbog toga što je arkadna rally vožnja, već zbog prelepog art dizajna koji krasi ovaj naslov. Bolje rečeno, nisam mogao da verujem kako u igri izgleda tako jednostavno, ali tako je lepo, fluidno, tečno, slatko, prijatno odrađeno. Okej moram da priznam, tu je i to što se ovde radi o nekoj retro grafici sa retro rally automobilima i generalnom retro vajbu koji se prožima kroz celu igru. Sve me je nekako ponelo u detinjstvo sa tom malom dozom humora koji je prisutan u igri i način na koji je celokupan naslov prezentovan. To su samo stvari koje su me privukle na prvu loptu, bez da sam uopšte probao igru, a onda je i to došlo na red.
#Drive Rally na prvi pogled deluje kao poprilično laka arkadna vožnja koja će svima prijati. Od prvog trenutka kada sam ušao u igru sam imao osećaj, uh pa ja ću ovde kidati koliko ću dobro voziti. Sve je nekako lepo i lagano, kontrole su poprilično responzivne i nemaju nikakvo kašnjenje, nebitno da li igrate sa kontrolerom, tastaturom ili možda volanom. Prijatna atmosfera, retro vajb i lepa muzika su tu kako bi vam ulepšali već prijatno iskustvo odmah na početku. Mada kako vreme odmiče i kako polako krećete da grebete tu divnu i laganu površinu ovog naslova, shvatićete da je gameplay mehanika ustvari mnogo dublja nego što se to čini na početku.
Ne kažem time da je igra teška, ali je možda jedna od onih što bi ljudi voleli da nazovu, easy to play, hard to master naslova. Nego da bih pričao o tome, moram napomenuti koje sve modove imamo u ovom naslovu. Tu je Quick Race koji će vam dopustiti da igrate sve otključane staze i otključana vozila i championship. Zanimljivo je da nebitno šta igrate, uvek ćete zarađivati virtuelni keš kojim ćete moći da otključavate nova vozila trake i tako dalje. Tako da, nebitno koliko se budete igrali, uvek ćete imati šta da otključate, igra vas neće maltretirati i forsirati da je igrate do iznemoglosti kako bi videli sve. U igri imate 4 okruženja i svako od njih ima oko 24 staza. To zvuči kao poprilično veliki broj jer zato što i jeste, jer svako okruženje se totalno razlikuje od prethodnog, a čak u jednom biomu ćete imati mape koje se isto totalno razlikuju od drugih u istom okruženju, što je pravo osveženje. Iako je igra u early accessu, ima toliko mapa i vozila da već sada izgleda kao da je kompletan proizvod. Imate trke apsolutno svih tipova, tako da one skoro sigurno neće dosaditi, još manje ako pokušate da dođete do najboljeg vremena na svim njima.
Sada da se nadovežem na to da je igra easy to play but hard to master i razlog zbog čega sam skrenuo na modove. U offline modovima se trkate protiv AI-a i oni i baš nisu toliko dostojni protivnici ni ukoliko ste početnih u ovakvim vožnjama, što je jelte dobra stvar jer vas igra ne odbija težinom. Tako da ćete lako biti prvi na svim trkama, okej sa malo truda naravno, ali ništa šta bi vas konstantno frustriralo i odbijalo od ovog naslova. Isto tako, na početku ćete imati spore automobile, odlične da savladate sve cake ali naravno ni približno brza vozila za koje baš morate da znate sve cake. Sada tu dolazimo do onog master dela. Igra jeste lagana na početku jer eto spori automobili, slatkasti izgled, šaljivi glasovi koji vam calloutuju krivine, ali kada krenete sa boljim automobilima i bacite pogled na global leaderboards, shvatite da ustvari u igri ima mnogo više fora i fazona nego što ona pokazuje to na početku. Ako mene pitate, to je odlična fora, jer vas navuče sa tim da je jelte laka, ali kad ono, i više nego teška da postanete najbolji jer je u ovoj igri apsolutno sve bitno. #Drive Rally je igra gde je preciznost najbitnija, kao i u pravom rallyu, preciznost, tajming, i naravno brzina. Baš zbog tog slatkastog izgleda i ne izgleda tako na početku, ali kasnije ustvari vidite koliko je gameplay dubok i koliko ustvari je bitno da obratite pažnju na svaku sitnicu, svaku krivinu, svaki kilometar na čas na vašem dashboardu. Kombinacija ove dve stvari dovodi do onog osećaja, ajde samo još jednu trku i gotov sam za večeras, jer vas igra na svaki način vuče da nastavite da je igrate sve dok ne vidite sve, dok ne probate svaku traku, svaki automobil, jer svaka trka je uživanje na svoj način.
Mada to masterovanje može biti mač sa dve oštrice jer recimo kontrole su u jednu ruku jako osetljive na kontroleru, nebitno kakva podešavanja koristite, ali sa druge strane, treba vam dosta vremena da u nekim trenucima napravite zaokret koji vi želite. Dakle, responzivno ali teško u neku ruku. Kada se to ukombinuje sa stazama koje su poprilično uske skoro uvek, to može da predstavlja problem, ali upravo zbog toga sam rekao to da igra zahteva neverovatnu preciznost od igrača, pogotovo sa vozilima koja ćete otključavati kasnije, sa kojim morate jednostavno da budete što brži, ali isto tako mnogo pažljiviji nego sa nekim drugim.
Pošto je igra u Early Accessu, očekujem da će biti još puno sadržaja ubačeno u njoj pre finalnog izlaska, ali kao što sam rekao, i sada je u igri toliko stvari da vas može zadržati satima i satima bez ikakvog problema. Pored toga, igra je minimalno zahtevna tako da će vam dobro raditi verovatno i na kućnom tosteru, što omogućava i onima koji nemaju zver od računara da uživaju u ovoj divnoj igri. Tako da ako ste u mogućnosti, overite igru na Steamu ili makar je ubacite u Wishlist, a kada ste u prilici, obavezno je probajte, jer će vas prijatno iznenaditi.
