SiN Reloaded – Recenzija – Sjajni remaster for better and worse!

Jedna stvar koja mi je uvek strašno zanimljiva kod Nightdive Studiosa,je način na koji ova ekipa ume da iskopa igre koje su nekada bile veoma bitne, zbog dobrog ili lošeg razloga jelte, ali su vremenom ostale negde između potpunog zaborava i statusa kultnog klasika. SiN je definitivno jedan od takvih naslova. Kada se pojavio 1998. godine, imao je nesreću da izađe u vreme kada su na scenu stupali Quake, Half-Life, Unreal i još nekoliko FPS igara koje su zauvek promenile žanr. Ipak, Ritual Entertainment je napravio nešto što je bilo dovoljno drugačije da zaslužuje pažnju. SiN Reloaded sada pokušava da tu ideju ponovo predstavi modernoj publici, ali bez pretvaranja originala u potpuno novu igru. I upravo je to najvažnije razumeti pre nego što krenete da igrate. Ako očekujete rimejk u stilu System Shocka ili nešto što će originalni SiN pretvoriti u moderni FPS od početka do kraja, sa sjajnom grafikom i sve ostalo, ovde toga nema. Ovo je klasično Nightdive reizdanje, i upravo zbog toga, SiN Reloaded je remaster koji zaržava sve šta je originalna igra bila kada je izašla, taj šarm, kockastu grafiku, ali istovremeno menja neke od njenih najiritantnijih elemenata.

Nightdive je koristio KEX Engine kako bi unapredio grafiku, teksture, modele, osvetljenje i prikaz interfejsa, dok su kontrole potpuno modernizovane. Mape su dodatno sređene, određeni problemi iz originala su ispravljeni, a možete čak i u svakom trenutku da prebacujete između nove i originalne grafike, mislim, nije kao da je razlika velika, ali bolji efekti, teksture i naravno osvetljenje je uvek dobro došlo. A old-school look je uvek tu ako želite da se prisetite kako je sve izgledalo. Uz glavnu kampanju dobija se i Wages of SiN ekspanzija, tako da je ovo praktično kompletan paket za svakoga ko želi da iskusi SiN u najboljem mogućem obliku.

Priča nas vraća u onu divnu, potpuno nefiltriranu viziju budućnosti kakvu su developeri krajem devedesetih zamišljali. Preuzimate ulogu Colonel John R. Blade, pripadnik privatne bezbednosne organizacije HardCorps, koji se na početku suočava sa na prvi pogled totalno običnim kriminalnim incidentom. Mada, brzo postaje jasno da iza svega stoji mnogo veća priča. Kompanija SinTEK Industries, kojom upravlja Elexis Sinclaire, razvila je U4, drogu koja menja ljudski DNK i pretvara ljude u mutante. Blade tako od običnog obračuna sa kriminalcima ulazi u mnogo ozbiljniji sukob sa Elexis i njenom vojskom genetski izmenjenih stvorenja. I upravo je Elexis jedan od razloga zbog kojih je SiN ostao toliko zapamćen. Ona je klasičan primer potpuno over the top negativca iz devedesetih, sa ogromnom korporacijom, futurističkim planom i dovoljno samopouzdanja da gotovo svaku scenu pretvori u malu predstavu. A da ne pričam što je sam setup priče totalno lud i haotičan. Dijalozi umeju da budu smešni, likovi su često karikirani, a pojedine situacije su toliko tipično 90te da će vam biti teško da ih shvatite potpuno ozbiljno. Ali to je sve deo šarma jer SiN nikada nije pokušavao da bude uzdržan. I to je jako kul videti danas, dok svi pokušavaju da se prilagode trenutnim socijalnim normama.

U igri ćete imati dosta interakcije sa okruženjem, razgovora, događaja i situacija koje pokušavaju da ostave utisak kao da se nalazite u nekom pravom gradu, mada, to je sve pokušaj 90ih da se sve to interpretira i to je nešto što je Nightdive želeo da sačuva i u Reloadedu. Imate računare koje možete hakovati, sigurnosne kamere, liftove, različita vozila i brojne situacije u kojima način na koji rešite određeni problem može da promeni ono što će se kasnije dogoditi. Danas sve to možda ne deluje posebno revolucionarno, pogotovo kada u nekim igrama možete da sednete u viljuškar, vozite čamac ili upravljate helikopterom, ali kada se vratite u kontekst 1998. godine, postaje jasnije zbog čega je SiN bio toliko zanimljiv igračima tada, a možda još zanimljiviji sada, naravno svakome ko uspe da je gleda kao igru iz 90ih, da pokuša da oseti taj šarm.

A onda dolazi ono najvažnije, napucavanje. SiN Reloaded i dalje ima jako kul, old school osećaj kada uzmete oružje u ruke. Iako je Quake II Engine već odavno tehnološki prevaziđen, način na koji oružja reaguju, neprijatelji primaju udarce i kako se sve zajedno ponaša tokom borbe i danas može da bude jako zabavan, makar iz te perspektive šaljivog FPS-a. Ali morate da razumete da ne treba da očekujete moderni ultrabrzi boomer shooter sa deset različitih dash mehanika i neprijateljima koji lete po areni. SiN je mnogo bliži klasičnom FPS-u u kojem pažljivo koristite oružje, tražite zaklon i učite ponašanje protivnika, pronalazite razne prolaze i mozgate kako da dođete do kraja nivoa. Posebno mi je drago što je Nightdive fixovao neke stvari vezano za balans težine same igre. Originalni SiN je umeo da bude stvarno brutalno težak, naročito u kasnijim delovima, gde su određeni neprijatelji mogli da vas eliminišu toliko brzo da je quicksave postao gotovo obavezni deo borbe. Reloaded je taj problem ublažio. Damage koji primate i koji nanose neki od protivnika su tweakovane tako da igra ostane izazovna, ali da ne bude frustrirajuća kao nekada. Sada, ta frustracija je bio deo iskustva, ali balans je dobrodošao, pogotovo za one igrače koji nikada nisu igrali original. I upravo zbog toga, ovo je, makar meni, jedan od najboljih primera kako treba raditi remaster. Nije poenta samo povećati rezoluciju tekstura i staviti igru na Steam ili konzole. Ako nešto iz originala više ne funkcioniše dobro zbog toga što su se standardi igrača promenili, onda je sasvim opravdano malo intervenisati. SiN Reloaded to radi dovoljno diskretno da ne izgubite osećaj originala, ali ipak dobijate prijatnije iskustvo.

Tu su i neke veoma konkretne promene u oružju, koje se ja iskreno ne sećam, ali zbog toga postoji internet (kao što nekada nije bila normalna stvar za sve). Recimo, magnumi u base game sada mogu da se koriste u dual-wield fazonu, što je ranije bilo ograničeno na Wages of SiN, dok je animacija machine guna kompletno sređena. To možda zvuči kao sitnica, ali kada provedete desetak sati pucajući iz istih oružja, upravo ovakve promene prave razliku. Oružje je brže, kontrole su modernije, a cela igra mnogo manje deluje kao da se borite protiv kontrola kao što je mogao biti slučaj nekada davno. Moram da napomenem da smo mi igrali na Switch 2 konzoli u review periodu, ali ipak Switch 1 verziju, jer unapređena verzija za novu NIntendo konzolu nije bila dostupna u tom periodu. Ali recimo, koristio sam Gyro nišanjenje u toku igranja i moram da priznam je funkcionisalo prosto fantastično. Krivo mi je što nisam mogao da vidim da li će imati/dobro raditi mouse mod, ali svakako, sigurno tako ne bih igrao dok sam zavaljen u krevetu. Voleo bih i da ostale igre imaju ovako dobru implementaciju Gyro nišanjenja. Ali rekavši sve to, nemojte da očekujete da je zbog toga sve odjednom postalo moderno. SiN Reloaded je i dalje igra napravljena krajem devedesetih i njen dizajn nivoa to vrlo jasno pokazuje. I dalje ćete često lutati po mapama, vraćati se u prethodne prostorije, tražiti ključ, prekidač ili računar koji ste propustili i pokušavati da shvatite gde je igra odlučila da vas pošalje dalje. Nightdive je dodao neke suptilne vizuelne naznake koje pomažu da shvatite kuda treba da idete, ali čak i sa njima ćete se povremeno izgubiti. Jedna od aktuelnih recenzija upravo ističe da su ti tragovi korisni, ali da stari dizajn nivoa i dalje ume da vas ostavi potpuno bez orijentacije.

I moram da priznam, da je meni to fantastično, jer ne mogu da opišem koliko mi je dosadilo da vas igre vode za ruku, zbog toga i volim ove remastere matorih igara. Danas smo navikli da nam igre praktično crtaju putanju do sledećeg cilja, označe vrata, daju ogromnu strelicu na mapi i obaveste nas kada treba da pokupimo predmet. SiN radi suprotno. Nekada morate sami da obratite pažnju na okolinu. Ako vidite terminal, kameru ili neka vrata koja trenutno ne možete da otvorite, vrlo je moguće da ćete se kasnije vratiti na isto mesto. I sada, ma koliko se to meni sviđalo, verujem da će možda to drugima biti frustrirajuće, pogotovo onima koji nikada nisu imali dodir sa old school igrama. Upravo zbog toga je jako kul što Reloaded od početka omogućava izbor nivoa. Ako želite da ponovite određenu misiju ili se samo vratite na neki deo kampanje, ne morate ponovo da prolazite kroz sve pre nje, kao što je bio slučaj sa originalom. To je jedna od onih malih Quality of Life promena koje danas deluju potpuno normalno, ali su veoma korisne kada se vratite igri staroj skoro tri decenije.

Što se tiče grafike, sve je očekivano, i ne treba to nikoga da čudi. Nightdive je ubacio nove HD teksture i modele, unapredio 2D elemente, menije, anti-aliasing i celokupan prikaz, uz podršku za rezolucije do 4K i veoma visoke frame-rateove na odgovarajućem hardveru. Mada na Switch 1 je bilo podržano samo 60 frejmova, dok verujem da na Switch 2 radi u 120. Ipak, kao što sam već jednom pomenuo, ono što mi se stvarno sviđa jeste opcija da u svakom trenutku uporedite novu verziju sa originalnim SiN Gold izgledom. Kada to uradite, tek onda shvatite koliko je posla zapravo urađeno. Original ima svoj šarm, naravno, ali Reloaded pegla veliki deo grubosti kod grafike koja bi danas mogla da predstavlja ozbiljan problem novim igračima, toliko da sigurno ne bi ni probali ovaj naslov. Okruženja su čitljivija, teksture oštrije, modeli moderniji, a efekti izgledaju mnogo prirodnije na današnjim ekranima. Istovremeno, Nightdive nije pokušao da od SiN-a napravi fotorealističnu igru. I dalje jasno vidite da je to naslov iz 1998. godine i upravo zbog toga rezultat deluje skladno. Muzika je dobila kvalitetnije verzije numera, koje je Chris Mock ponovo miksovao i obradio sve pesme i numere, pa soundtrack sada mnogo bolje funkcioniše na modernim sistemima. Glasovna gluma i dijalozi, s druge strane, ostaju potpuno u duhu svog vremena. Nekome će biti urnebesni, nekome će biti užasni, a nekome će upravo ta kombinacija preterivanja i ozbiljnog tona biti jedan od glavnih razloga da nastavi dalje.

I tu dolazimo do najveće prednosti, ali i najvećeg problema SiN Reloadeda. Nightdive je napravio veoma dobar remaster igre koja je sama po sebi bila prilično kontroverzna još kada je izašla. Sada kada pogledamo realno, ovo je stvarno sjajno odrađeni remaster i Nightdive je sve uradio da popravi igru i da je načini igrivom za današnju publiku. Ono šta jeste problem je to što SiN nikada nije bio preterano dobra igra, već je uvek bila samo “solidna”. To ne znači da ona nije kvalitetna, jer jeste, ali upravo ta njena grubost i problemi koje je imala su je i načinili Cult Classicom. Tako da, Nightdive nije mogao da promeni kako su nivoi dizajnirani, priču, generalni dizajn same igre. I to je okej. Bolje rečeno meni je to jako kul, moram priznati. Ne treba očekivati da će SiN Reloaded odjednom postati bolji FPS od Doom Eternal, Prodeusa ili drugih modernih predstavnika žanra. Njegova vrednost je negde drugde. On vam omogućava da vidite kako je izgledao jedan od zanimljivijih pokušaja da FPS bude više od običnog streljanja po hodnicima, a da pritom ne morate da se borite sa svim tehničkim problemima originalnog izdanja.

I pred kraj da pomenem i Wages of SiN, dodatni paket misija koji je veoma važan deo ovog izdanja. Umesto da dobijete samo glavnu kampanju i nekoliko kozmetičkih dodataka, Reloaded praktično objedinjuje originalni SiN i njegovu ekspanziju u jedan paket. Wages of SiN donosi novu priču, nove protivnike i dodatne situacije, pa je posebno dobrodošao kada završite glavnu kampanju i želite još malo John Blade ludila. A zanimljivo je što SiN Reloaded ima i online PvP, tako da Nightdive nije potpuno zaboravio multiplayer stranu originala. Ipak, jasno je da je glavni fokus ovog izdanja na kampanji i očuvanju single-player iskustva, pa ne bih kupovinu ovog remastera zasnivao prvenstveno na multiplayeru. Ono što ovde dobijate jeste prilika da jedan deo FPS istorije ponovo zaigrate na modernom hardveru bez potrebe da kopate po starim instalacijama, podešavate kontrole i pokušavate da naterate skoro trideset godina staru igru da normalno radi.

Zahvaljujemo se Nightdive Studios/Atari na ustupljenoj igri za potrebe recenzije