Moonfrost je još jedna u nizu brojnih farming simulacija u poslednjih par godina koje su ušle u Early Access ili iz njega napokon izašle. Od kad je Stardew Valley osvojila srca i okupirala stotine i stotine sati u životima gejmera, igre tog tipa čini mi se da ne prestaju da niču. Svaka ima neki svoj originalni spin i svaka se fokusira na određene elemente žanra. Ali nije svaka podjednako uspešna niti zabavna. Oxalis Games, indi tim koji stoji iza Moonfrost igre, je u svoju igru uneo jedan poseban šarm koji nije lako izvesti. To je bitno dostignuće jer u moru sličnih igara tako nešto je neophodno. Ovo je rekla bih i veliki uspeh za ovaj mali studio čija je ovo prva objavljena igra. Trenutno je u Early Access fazi u kojoj predviđaju da će ostati oko 6 meseci.
Često se dešava da igre u ovo fazi manjkaju u nekim pa i svim aspektima jer su prerano ušle u tu fazu. To ovde nije slučaj i količina kontenta u igri je dovoljna da vas zabavlja satima i satima. Evo ja sam probila petnaesti, a još nisam završila dostupnu priču, niti obavila sve što sam planirala. Podesća me u tom smislu na jednu od najboljih farm i life-sim igara, Fields of Mistria. Kao i FOM i Moonfrost ima Early Access koji vredi podržati i koji će vas zabaviti bez previše bagova. Naravno, kao sa svakom igrom u ovoj fazi razvoja potrebno je ipak uskladiti očekivanja i imati na umu da bagova i nedostataka svakako ima. Ali ima i prelepog arta, zanimljivog narativa kao i one life-sim gejmerima dobro poznate mehanike.
Najbitnije u jednoj ovakvoj igri, pored potencijalnih partnera i priče, jeste naravno mehanika farminga i građenja od nule. Moonfrost prati tradicionalne korake već uspostavljene i očekivane u jednoj ovakvoj igrici. A to je upravo mesto gde i ne treba previše eksperimentisati. Pomoću alata kopate zemlju, sadite i zalivate seme, pa čekate da ono urodi plodom te saklupljate plodove koje potom prodajete. Ono što je originalno jeste način na koji dobijate seme – iz automata za prodaju. Kao i način na koji prodajete robu – preko porudžbina u vašem mobilnom telefonu. Moderni spin i jeste upravo ono što Moonfrost igri daje originalnost. A to u kombinaciji sa prelepim pixel artom i elementima magije, stvara poseban šarm i gradi atmosferu ovog tajanstvenog sveta.
Što se tiče gradnje predmeta i kuće tu ova igra koristi sve benefite svoje izometrične perspektive. Kuću podižete zid po zid i to vrlo jednostavno. Moguće je napraviti soba koliko želite, nemate ograničenja sve dok imate potreban materijal za gradnju. Za kuću koja ima kameni pod i neokrečene zidove i ne treba vam mnogo, ali vremenom ćete otključavati ukrasne podove i stilove zidova gde ćete već morati da se potrudite malo više i kombinujete resurse u nekoliko specijalizovanih mašina. Pored standardne strugare drveta i topionice metala, tu je razboj, stanica za boje i procesor. Procesor je zanimljiv jer u njemu pravite modernije elemente, poput biogoriva, žice i šrafova.
Procesor je takođe zanimljiv jer sam ga ja pametno ugurala između dve radionice i trebalo mi je isuviše sati da provalim da postoji… Predugo sam bila glavu oko zadatka koji vam traži da napravite žicu. Mislila sam da je bag u igrici. Ma svašta sam mislila dok nisam slučajno kliknula na procesor i lupila se po čelu. Tako da, savet je da budete pametniji od mene i pamtite gde šta postavljate. I ako se ikada pitate gde pravite žicu – u procesoru pravite žicu. U procesoru koji postoji i koji ste za razliku od mene izgradili na vidljivom i pristupačnom mestu.
Osim gorepomenutih radionica, tu su i ključni sto za alate i sto za dekoracije. Prvi je klasičan način da pravite sve dostupne alate koji se vremenom otključavaju kako napredujete kroz nivoe. A drugi je veoma zanimljiv element koji nudi mini pazl. Naime, kada po prvi put pravite neki predmet nakon što ste mu otključali blueprint, morate da odradite mini pazl. Taj pazl je veoma jednostavan, ali zabavan deo igre. U suštini samo treba da napravite sliku predmeta tako što ređate njene delove na pravo mesto. Na početku imate manje delova a onda sve više i više. Meni je svaki put ovaj pazl zabavan i opuštajući, iako sam isprva bila zabrinuta. Mislila sam da će mi dosaditi, ali se to još nije desilo. Razbija malo monotoniju kopanja, sadnje i prikupljanja resursa. I nije jedini mini pazl u igri. Postoji i u pećini pazl koji svaki put treba da rešite kako biste napredovali dublje. Nešto kao u igri Luma Island, ali dosta lakše. Potrebno je samo da pronađete dugmiće za paljenje kristalnih svetala nad vratima koja vode dublje u pećinu. Nadam se da će nastaviti taj pazl momenat jer doprinosi igri i čini je dubljom i zabavnijom.
Kad sam već spomenula pećinu, tu je važno i da napomenem da je mehanika nalik brojnim pećinama koje smo već videli u sličnim igrama. Imate glavni, ulazni nivo, gde vas obično dočeka NPC vezan za mining. U ovom slučaju je to veoma zgodan dasa čije sam ime zaboravila jer mišići. Posle sam ga svuda tražila po mapi, ali je nestao negde u NPC limbu. Elem, on vas tu dočeka i daje vam zadatak. Kada rešite taj zadatak, možete da istražujete pećinu. Na početku je to veoma teško i ne možete daleko da stignete. Stamina veoma brzo ističe dok lomite kamenje i rude, i hrana koju jedete ne pomaže mnogo da je povrati. Mislim da je tu u pitanju jedan od bagova igre, i to vrlo nezgodnih jer mi otežava da napredujem. Detaljnije o tome malo kasnije.
Pećina je naravno i dom za stvorenja koja vas napadaju, te i za mehaniku kombata. Nažalost, to je jedna od glavnih mana ove igre. Kombat nije dovoljno razrađen, animacija napada traje predugo i baca igrača u napred što znatno otežava sklanjanje od napada. Tako da je praktično nemoguće izbeći udarac i health-i se gube jako brzo. Ovo je glavna stvar koju treba ispraviti tokom Early Access faze, bar što se mene tiče. I ovde nije reč o bagu, već o dizajnu animacije udaraca kako igrača tako i stvorenja koje napada.
I dok je to sve nekako ubrzano, ti napadi i zamaranje karaktera igrača, ono što je sjajno postignuto jeste brzina kojom se igra inače kreće. Nigde nema nikakve žurbe. Svaki NPC koji daje zadatke je uvek dostupan i ne moramo da ih jurimo prema nekoj njihovoj satnici. Dva glavna NPCa koja nam pomažu na početku igre su Ash i Walter. Njihovi karakteri su zanimljivi, upečatljivi, a utisku svakako pomaže i prelep art, kako njihovih modela u svetu, tako i njihovih ilustracija tokom dijaloga.
Odmah na početku je uspostavljena glavna misterija ovog sveta, taj njihov drugi mesec sa kojeg padaju parčići. Baš zbog skorašnjeg pada delova tog meseca velika većina grada je uništena. Na nama je zadatak da pomognemo da se grad ponovo vrati na noge a u isto vreme da rešimo misteriju drugog meseca, ali i misteriju toga ko smo mi u stvari. Naime, na samom početku igre naš karakter se samo stvori u šumi praćen tajanstvenim glasom koji kao magijom da nas budi. Narativ ove igre za sada postavlja jednu osnovu koja zaista obećava zanimljiv razvoj, i biće mi drago da polako otkrivam tu priču.
Art i priča su već bogati i sveprisutni, a ono što nije baš tako bogato su UI rešenja i Settings panel. UI nekako previše odstupa od stila same igre i u principu je ravan, bez previše ukrasa. A Settings ima svega šest opcija. Unstuck nije jedna od njih iako je veoma potrebna. Tu je samo podešavanje zvuka, osnovno podešavanje grafike i jezika.
Pomenula sam da je neophodna opcija Unstuck jer je to jedan od većih bagova na koji sam naišla. Njih je naravno normalno očekivati sada u ovoj Early Access fazi. Spomenuću par da znate da niste jedini ako se i vama desi. Moj karakter se zaglavio negde između bunara i ograde i jedino što sam mogla jeste da izađem iz igre i počnem dan iz početka. Takođe, postoji jedna lokacija odakle može da se peca, ali ako siđete na taj dock, sa njega se više ne možete vratiti nazad jer nije u ravni sa zemljom a u ovoj igri nema skakanja. A tu je i gore pomenuti bag u pećini. Kada pojedem neko jelo ne vrati mi se ni približno onoliko stamine koliko piše da treba. Takođe, ako imam stack od nekoliko istih jela i kliknem da pojedem, ceo stack nestane a ja opet jedva da dobijem nešto stamine. I to je upravo ono što otežava pećinu i što se mora rešiti.
I pored toga, ova igra ima puno dobrih stvari da ponudi žanru. Moonfrost je uoči Early Accessa sakupila preko pedeset hiljada wishlist-a. Ako ste vi bili među tom brojkom ili ako sada prvi put čujete za igru, a i dalje se dvoumite, neka vam ovaj tekst bude znak. Verujem da će svakog zaljubljenika u opuštajuće farming sim igre Moonfrost očarati i da će se vremenom pokazati kao još jedan uspeh u žanru građen na leđima tako voljenih velikana.
