Ne sećam se kada sam i kako tačno čula o igri pod nazivom Mortal Shell. Najjasnije sećanje na igru definitivno ima period kada sam čekala da izađe Elden Ring i tamanila apsolutno svaki souls-like koji bi mi iskočio i delovao interesantnije. Ipak, Mortal Shell izdvojio se po svojoj vrlo interesantnoj ideji gde kao čovekoliko biće pronalazite razne ratnike i postajete deo njihovih palih, davno zaboravljenih ljuštura. Umesto da, kao i obično, na početku izaberete klasu i posle svoje poene trošite na određene atribute koji su bitni za istu, Mortal Shell vam je dao priliku da pronađete i zatim uskočite u oklop određenog karaktera, od kojih se svaki razlikovao po nečemu, bilo da je to više healtha, ogroman stamina bar, određena sposobnost, itd.
I ne samo to, Mortal Shell vam je takođe nudio priliku da saznate više o oklopima koje nosite, ko su oni bili, koja je bila njihova misija, na koji način su poginuli i još mnogo toga.
Takođe, igra je imala veoma interesantan lore izgrađen oko verovanja da konzumiranje određene supstance može dovesti do svojevrsnog prosvetljenja, odnosno prevazilaženja granica smrtnosti. U samom centru ovog verovanja nalazila su se misteriozna bića poznata kao Revered, kojima su ljudi podizali hramove i klanjali se u nadi da će se domoći njihovog dragocenog nektara i tako zakoračiti na put ka besmrtnosti. Međutim, Mortal Shell je vrlo vešto pokazao da iza obećanja o prosvetljenju i večnom životu možda ne stoji božanska istina, već pažljivo prikrivena obmana.
Uzimajući sve ovo u obzir, i pored pomalo clunky combata, igra je delovala veoma obećavajuće te smo nakon šest godina konačno dobili i njen nastavak. Cold Symmetry Mortal Shell II predstavlja kao standalone nastavak pun adrenalina!
Trud Se Definitivno Isplati!
Početak priče u drugom delu pomalo nalikuje na početak priče iz prvog dela. Ponovo se budite kao čovekoliko biće, međutim umesto dobro poznatog Foundlinga, u ovoj igri kontrolišete biće po imenu – Harbinger. Vaša misija bazira se na biću pod nazivom The Undermether. Naime, njena Ova (nešto poput reproduktivne ćelije) je ukradena od strane grotesknih bića koja se nalaze širom mape i na vama je da ih pronađete, porazite i povratite izgubljenu Ovu. Ponovo se u centru priče nalazi naizgled božansko biće oko kojeg su nastali različiti kultovi i verovanja. Međutim, da li je njena božanska priroda zaista onakva kakvom je njeni sledbenici predstavljaju, ostaje na vama da otkrijete. Istina vam neće biti servirana direktno, već ćete njene deliće postepeno sklapati kroz razgovore sa NPCevima, opise itema, beleške i različite zapise razbacane širom sveta, kao i brojne detalje skrivene u samom okruženju.
Cold Symmetry su odradili sjajan posao u pogledu same priče, budući da ne morate igrati prvo deo kako biste uživali u drugom, međutim ukoliko ipak odlučite da odigrate prvi deo, mnogi likovi, pa i neka mesta na mapi će vam biti već poznata.
Više Slobode, Još Brutalnije Borbe
Već od samog početka, Mortal Shell II vas dočekuje zanimljivo osmišljenim tutorijalom koji vas postepeno upoznaje sa osnovnim mehanikama igre, a da pritom ne narušava atmosferu sveta u koji ste upravo zakoračili. Poseban šarm ovom uvodu daju NPCevi koji svojim neobičnim komentarima i interakcijama unose dozu mračnog, pomalo apsurdnog humora. Upravo taj kontrast između sumornog okruženja i neočekivano duhovitih trenutaka daje igri poseban karakter i savršeno se uklapa u njen morbidni svet. Vaš Harbinger upoznaje se sa prvim oklopom po imenu Harros koji ima mogučnost da neprijatelje pretvori u kamen na nekoliko sekundi što je dovoljno da kroz heavy ili light attack nanese Riposte damage što vam daje mogućnost da nanesete ogromnu štetu tim istim neprijateljima jer ostavlja prostora za brutalan napad.
Dve stvari koje ćete primetiti već u prvim minutima igre jesu potpuno odsustvo stamina bara i nešto veća sloboda kada je u pitanju pristup borbi. Pored klasičnog melee oružja, koje je na samom početku longsword, igra vam gotovo odmah stavlja na raspolaganje i pušku, pružajući vam mogućnost da kombinujete borbu iz neposredne blizine sa napadima na distanci. Kako biste koristili ranged oružje, potrebno je da trošite Resolve, resurs koji se postepeno regeneriše zadavanjem udaraca neprijateljima. Međutim, Resolve nije rezervisan isključivo za napade sa distance, već predstavlja važan deo celokupnog borbenog sistema. Isti resurs koristićete i za aktiviranje određenih Tarstones, kao i posebnih sposobnosti vašeg oklopa.
Tarstones se dele na nekoliko vrsta: Support koji poboljšavaju vaš melee ili ranged napad, pružaju mogućnost da dobijete više novčića od palih neprijatelja ili Gloom, što je valuta koju koristite kako biste levelovali ili vam čak dozvoljavaju da upijete određeni procenat štete. Zatim Combat što borbu čini brutalnijom davajući vam šansu da neprijatelji eksplodiraju nakon što ih ubijete puškom, zagarantovan critical hit nakon pet udaraca ili mogućnost da vaše oružje nanese i status damage. Infusions što vašem oružju daje određeni status kao što su, recimo, Frost, Bloodcurse, Lightning i slično i Abilities gde trošite Resolve kako biste izveli neverovatno snažne napade. Svaki Tarstone možete dodatno unaprediti kod Franza.
Takođe, vredi napomenuti da se konačna verzija igre u određenoj meri razlikuje od open bete koju su igrači imali priliku da isprobaju. Neprijatelji više ne predstavljaju tako lak plen, pa borbe zahtevaju nešto više pažnje i promišljenosti, dok su developeri u međuvremenu dodatno doradili čitavo iskustvo pa su pojedine stvari dodate ili izmenjene, dok su neke dobile potpuno novo mesto u svetu igre.
Da krenemo ispočetka. Nakon završenog tutorijala, doći ćete u svoj HUB pod nazivom Marrow’s Keep. Ovde možete pronaći gomilu interesantnih NPCeva, kao što su Franz koji uspomoć svoje mašine može da nadogradi vaše oružje kao i Tarstones, Merrick koji služi kao prodavac od koga možete kupiti mape koje vam jasno pokazuju gde se krije koje oružje na mapi, ali i neke materijale ukoliko vam zatrebaju. Takođe mu možete prodavati određene stvarčice koje pronađete kako biste dobili još više novčića koji sam ja najviše koristila za poboljšanja. Tu su i Zhirelle koja vam pruža Shell Bonding i Shell Abilities, mogućnost da menjate Glimpse kako biste poboljšali svoji Shell i otključali njihova sećanja, ali i kako biste uz Shell Points dobijali i nadograđivali sposobnosti svojih karaktera. Glimpse takođe možete menjati kako biste videli gde se koji Shell nalazi na mapi i time lakše došli do njih. Na kraju, pored nekoliko interesantnih NPCeva, tu je i dobro poznata Sister Genessa koja vam nudi combat tutorijal gde možete isprobati različite parry opcije.
Što se tiče parry mehanike, na raspolaganju su vam Untarnished Seal i Infinite Seal, od kojih svaki donosi nešto drugačiji pristup odbrani. Kod Untarnished Seala ključnu ulogu igra pravovremeno blokiranje neprijateljskih napada. Ukoliko pogrešite tajming, vaš Guard Meter će početi da se puni, a kada dostigne svoj maksimum, ostajete ranjivi i neprijatelji dobijaju priliku da vas stunuju. Sa druge strane, ukoliko napad blokirate u savršenom trenutku, bićete nagrađeni mogućnošću da izvedete snažan Riposte, zbog čega ova mehanika posebno podstiče preciznost i dobro poznavanje obrazaca napada protivnika.
Infinite Seal je nešto komplikovaniji i više radi po principu high risk – high reward, budući da zahteva precizniji tajming, ali ima i veći break damage kod neprijatelja.
Lično, koristila sam sve vreme Untarnished Seal jer je parry window sasvim korektan i nije teško navići se na napade neprijatelja, a ukoliko nisam bila sigurna u obrazce napada bosseva, perfect dodge mi je dosta pomogao. Prilično sam sigurna da će vam se svideti koliko finishera postoji u toj meri da će i oni koji obično ne koriste parry, početi.
Napustite Sigurnost i Zakoračite U Haos
Prava zabava počinje onog momenta kada se popnete na vrh HUBa i otkrijete fast travel.
Mortal Shell II čak i jednu tako jednostavnu mehaniku kao što je fast travel uspeva da predstavi na vizuelno fascinantan i potpuno nesvakidašnji način. Kada zakoračite u mesto predviđeno za fast travel, koža se odvaja od vašeg skeleta, nakon čega vaše telo poprima oblik nečega nalik meteoru koji velikom brzinom leti kroz svet i uz silovit udarac sleće na odabranu destinaciju. U pitanju je mali detalj koji nema veliki uticaj na sam gameplay, ali savršeno oslikava grotesknu estetiku i neobičan identitet koji Mortal Shell II pokušava da izgradi.
Vaš checkpoint u ovoj igri biće Beacon.
Pojedini Beaconi širom sveta biće korumpirani, zbog čega nećete moći odmah da iskoristite sve njihove beneficije. Kako biste ih očistili, moraćete da zakoračite u njihovu unutrašnjost i suočite se sa određenim izazovom, koji najčešće podrazumeva gomilu neprijatelja, a ponekad i borbu protiv mini bosseva. Ipak, rizik se uglavnom isplati, jer ćete nakon uspešnog čišćenja Beacona biti nagrađeni različitim pogodnostima. Beacon vam uglavnom daje opciju da levelujete, promenite svoj oklop i oružje, ali takođe nudi i Mether’s Pulse gde možete nadograditi svoj healing item.
Mapa je znatno veća nego u prvom delu i zaista niti jedan kutak ne deluje prazno. Na raznim mestima možete pronaći razne iteme, a neki od njih su i Permanent Pickup itemi. Što više takvih itema sakupite, to se vaš familiarity sa tim itemima povećava, te se povećavaju i njihove aktivne moći.
Mapa je podeljena na dva dela i svaki deo ima nekoliko vidljivih kapija do kojih morate doći kako biste se susreli sa bossevima. Obično otvaranje kapije zahteva da pročistite Beacon ispred nje. Nakon što ste uspešni pročistili Beacon, ukoliko se vratite u HUB, videćete spravu pod nazivom Gloom Siphon. Uz ovu spravu, dobijate Gloom kao i neke nagrade koje mogu obično biti itemi za nadograđivanje oružja, što vas dodatno motiviše da čistite svaki Beacon.
Pored Beacona, imate i dungeone koje možete posetiti kad god poželite i koji kriju vredne nagrade za najupornije. Osim toga, s vremena na vreme ćete videti i određeni trial gde igra na vas pušta nekoliko neprijatelja koje morate ubiti, obično su u pitanju jači neprijatelji, ali definitivno vredi pomučiti se.
Jedno Biće – Bezbroj Lica
Ono što mi je u prvom delu bilo zanimljivo jeste da svi žele da budu besmrtni dok besmrtno biće šeta okolo i pozajmljuje oklope palih ratnika. Igra ljudsko telo tretira kao nekakvu privremenu ljusku što je nešto od čega većina likova u igri želi da pobegne, a na vama je da odličite da li želite da učestvujete u njihovoj potrazi za besmrtnošću ili prepoznate da je ta potraga zapravo…zamka.
Drugi deo nudi mnogo više oklopa ovog puta. Tu su i dalje Tiel i Eredrim, ali i Proxima, Lazlo, Sariel, Smert, Gragu i mogućnost da preuzmete oklop Genesse. Svaki oklop ima svoje jedinstvene sposobnosti koje zahtevaju da trošite Resolve. Takođe, svaki oklop ima svoju priču koju možete otkriti kod Zhirelle. Na kraju, određeni NPCevi će reagovati na određeni način u zavisnosti od oklopa koji nosite. Nekada će baš oklop koji ste izabrali otključati određeni dijalog, a možda vam i doneti dragoceni item.
Kada health vašeg oklopa padne na nulu, oklop će se raspasti i iza njega će ostati samo Harbinger, znatno ranjiviji bez zaštite koju mu oklop pruža. Kako biste ponovo mogli da ga koristite, moraćete da nastavite borbu u ovom obliku i zadate dovoljan broj udaraca neprijateljima, čime ćete postepeno obnoviti njegovu energiju. Kada se ona u potpunosti napuni, Harbinger može ponovo da uskoči u isti oklop i nastavi borbu.
Međutim, Harbinger nije samo bespomoćna forma između dva života oklopa. Njegove atribute možete zasebno unapređivati, a njihovim levelovanjem dobijate Shell Points.
Najveće Pretnje Ovog Surovog Sveta
Čitava poenta vašeg karaktera jeste da lovi bosseve i povrati Ovu. Kada stignete do kapije, možete biti sigurni da vas čeka spektakl. Pre svakog bossa, pticoliko biće po imenu Ruk će se pojaviti ne bi li vam zagolicao maštu govoreći vam neke sitnice o bossu koji vas čeka. Takođe, većina boss borbi nudi vam i summon gde će se pojaviti neki od vaših oklopa koje ne morate u tom trenutku posedovati. Ipak, ispostavilo se da oklopi kao pomoćnici i nisu od neke koristi. Ili umru previše lako ili naprosto nestanu u drugoj fazi borbe. Ono što je meni najviše bilo od koristi jeste navikavanje na obrazce napada ne bih li savršeno pogodila parry tajming. Nekada ovo nije uspevalo, tako da sam morala da kombinujem i dodge kao i dobar Tarstone sa svojim puškama. Najdraže su mi definitivno bila početna i Triarch Repeater. Što se melee oružja tiče, držala sam se mača sa početka igre, unapređivala i često uz trčanje ka neprijatelju koristila light attack što bi brzo zatvorilo distancu između nas i nanelo još veći damage. U drugom delu mape, bossevi su postali znatno agresivniji kao i njihov damage. Samo jedna borba me je apsolutno istraumirala jer su u tom trenutku bila dovoljna dva udarca da me ubiju, tako da nije bilo previše mesta za greške.
Ipak, bossevi su sjajno dizajnirani, što pogotovo dolazi do izražaja pred sam kraj igre. Ono što bi znatno poboljšalo iskustvo, bila bi muzika. Čini mi se da je tokom svake borbe bila ista ili slična.
Groteskna Lepota Sveta Na Ivici Propasti
Mortal Shell II vizuelno ostaje veran svojoj estetici mračne fantazije, međutim sada deluje bogatije, raznovrsnije i ambicioznije. Mapom dominiraju mesta koja na prvi pogled deluju kao da su lišena života, oronule građevine i sivkasti tonovi, međutim igra vrlo pametno razbija tu monotoniju zelenilom obraslih sela gde se kriju i neki prijateljski nastrojeni likovi, kafanica gde možete svirati svoju tamburu zajedno sa drugim likom, ali i mesto koje me je lično ostavilo bez daha prepuno jarkog, crvenog lišća i neprijatelje koji savršeno pristaju tom mestu, što me je u neku ruku podsetilo na oblast koju uvek volim da vidim u Lords of the Fallen (2023).
Nijedan trenutak ne deluje dosadno ili prazno, jer Mortal Shell II na svakom koraku nudi svet koji je istovremeno prelep, morbidan i krajnje neprijatan. Još u prvom delu bilo je jasno da developeri izuzetno dobro znaju kako da izgrade prepoznatljivu, tešku atmosferu, ali u nastavku je taj aspekt podignut na potpuno novi nivo. Zahvaljujući raznovrsnijim lokacijama, bogatijim detaljima i upečatljivom dizajnu okruženja, gotovo svaki kutak sveta uspeva da privuče pažnju i dodatno pojača osećaj nelagode i misterije koji savršeno pristaje identitetu igre.
Pored svega toga, veliki broj NPCeva dodatno doprinosi atmosferi i čini da svet deluje znatno življe uprkos njegovoj sumornoj prirodi. Njihove neobične ličnosti, često bizarni dijalozi i questovi koje vam poveravaju stvaraju neke od najupečatljivijih i najzabavnijih trenutaka u igri, dok istovremeno pružaju dodatne deliće priče i pomažu vam da bolje upoznate ovaj neobičan svet.
Da Li Je Vreme Da Mortal Shell Stane Uz Velikane?
Još od same bete bilo je jasno da Mortal Shell II poseduje ogroman potencijal, a konačna verzija pokazuje da su developeri uspeli da ga iskoriste na gotovo svakom polju. Svaki aspekt originalne formule podignut je na viši nivo – od znatno većeg i raznovrsnijeg sveta, preko unapređenog combat sistema i različitih oklopa, pa sve do bogatije priče i atmosfere koja vas konstantno vuče da otkrijete šta se krije iza sledećeg ugla. Sve to zajedno čini Mortal Shell II pravim spektaklom i, što je još važnije, nezaboravnim putovanjem koje pokazuje koliko je ovaj serijal napredovao od svog prvog pojavljivanja.
Kada jednom shvatite kako svaki oklop funkcioniše, pronađete Tarstones koji najbolje odgovaraju vašem stilu igre i počnete da eksperimentišete sa zaista impresivnim izborom oružja, biće vam veoma teško da se odvojite od igre. Mortal Shell II konstantno vas podstiče da isprobavate nove kombinacije i prilagođavate svoj pristup borbi, zbog čega osećaj napretka gotovo nikada ne prestaje. Za samo prelaženje igre biće vam potrebno otprilike 30 do 40 sati, ali zahvaljujući raznovrsnosti sveta, borbi i mogućnostima koje vam igra pruža, gotovo nijedan od tih minuta ne deluje dosadno ili suvišno.
Posebno mi je drago što je igra sa ovako zanimljivom idejom konačno uspela da dostigne svoj puni potencijal. Prvi Mortal Shell postavio je odlične temelje i pokazao da iza njegove neobične souls-like formule postoji mnogo prostora za razvoj, ali je istovremeno ostavljao utisak da developeri još uvek nisu uspeli da ostvare sve što su zamislili. Mortal Shell II upravo je ono što sam želela da vidim od nastavka, igru koja ne odbacuje ono što je original činilo posebnim, već uzima njegove najbolje ideje, dodatno ih razvija i pruža im prostor da konačno zablistaju.
Zahvaljujemo se Playstacku na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Mortal Shell II (PC)
Rezultat je nastavak koji deluje veće, sigurnije i ambicioznije u gotovo svakom pogledu, ali pritom ne gubi prepoznatljivi identitet serijala. Umesto da jednostavno pokušava da bude još jedan souls-like, Mortal Shell II mnogo jasnije pokazuje šta želi da bude i zbog čega zaslužuje svoje mesto unutar žanra. Upravo zbog toga je posebno zadovoljstvo videti kako je jedna igra sa toliko dobrih ideja konačno prerasla u iskustvo kakvo je, po mom mišljenju, oduvek imala potencijal da postane.
