Overthrown – Recenzija – Kralj(ica) sa krunom koji baca kuće kada mu je dosadno

Nikada više nisam bio misled u svetu igara nego kada sam čuo i onda probao Overthrown! I ne mislim da sam bio negativno iznenađen kada sam video o čemu je zapravo stvarno reč, već baš suprotno. Znate kada vidite neki city builder, nešto što vas makar malo podseti na Minecraft i kažete, uh ovo je baš za mene, malo chill igara posle nolajfovanja u Marathonu i Crimson Desert. Kad ono, sve sve samo nije chill, iako izgleda tako, iako delom jeste, moram odmah sebi da uskočim u usta. Igru je napravio Brimstone tim, Maximum Entertainment je izdavač, i igra je bila u Early Accessu već neko vreme, ali ima i dalje taj vibe, kao da je još uvek mogla da se krčka u rerni, ali za 25 eura, retko ko može da pogreši. Verujte mi, posle 20+ sati igranja, gradnje, branjenja i bacanja čitavih farmi u nebo, Overthrown me je urnisao na čudan, ali lep način. Overthrown nije klasični mirni city builder poput Stardew Valley ili Against the Storm, ovo je haotični, anime-šmek city builder gde ste kralj sa soul-stealing krunom koji može da trči preko vode brzinom od 100 km/h i baca kuće kad mu dosadi. Hajde sada, zaronimo u taj haos i vidimo od čega je igra “sagrađena” i šta sve krije u sebi.

Priča je minimalna, ali ima nešto slatko u sebi. Vi ste monarch koji je dobio drevnu krunu sa magičnim moćima. Cilj je da osnujete kraljevstvo u opasnoj divljini, branite ga od bandita i mutanata, skupljate resurse, obrađujete zemlju i držite građane srećnim. Ako građani nisu zadovoljni, jednostavno će otići. Nema dubokih narativnih twistova ili glasovne glume; sve se svodi na taj osećaj da ste moćni, ali i ranjivi vladar koji mora da balansira između gradnje, odbrane i sreće svojih podanika. Na početku deluje kao čisti sandbox, ali kasnije shvatite da je sve povezano, svaka katastrofa, ili uspeh, napad ili loša odluka utiče na to kako se vaše kraljevstvo razvija. Šta bi moglo da bude zanimljivije od toga da gradite selo, a onda u besu bacite čitavu pilanu preko reke jer vam se više ne sviđa gde ste je stavili? Ili jednostavno kada se iznervirate jer niste isuviše brzo pobili sve neprijatelje koji vas napadaju i upravo zbog toga su vaši građani tužni, šmrc.

Gameplay u Overthrownu je stvar koja me je iznenadila, jer očekivao sam miran, slatkast, lep city builder sa tu i tamo kojom borbom. Ali ubrzo sam shvatio da je ceo gameplay loop baš (pozitivno) nenormalan i fantastično je izbalansiran za one koji vole city buildere, ali mrze kada postanu previše ozbiljni, statični i frustrirajući. Verujte mi, ovo nije klasičan mirni sandbox gde samo klikćete i čekate da se stvari dese. Vi ste glavni lik, moćni monarch sa drevnom soul-stealing krunom koja vam daje anime-stil super moći, pa se krećete neverovatnom brzinom, trčite preko vode kao da je ravno tlo), skačete visoko i imate spin-attack koji vas diže u vazduh kao helikopter. To nije samo ono, radi spektakla, to je pravi alat koji koristite svaki dan u igri, ne van igre, ne u pravom životu.

Hajde da prvo pogledamo ono šta ovu igru stavlja u tu “city-builder” grupu naslova. Gradnja je tu gde igra pokazuje svoji najveći šarm, ali isto tako i ludosti. Počinjete sa osnovnim zgradama, town hall, kuće za građane, farme, rudnici, pilane, radnje za hranu i osnovne odbrane. Sve možete da gradite bilo gde u otvorenom svetu, a najveća fora je što bukvalno možete da dignete bilo šta, drveće, kuće, rudnike, farme, pa čak i druge igrače u co-op-u, ako imate prijatelje jelte, i bacite to gde hoćete. Ne sviđa vam se gde ste stavili pilanu? Dižite je i bacite bliže reci. Hoćete da napravite prepreku banditima? Bacite nekoliko kuća u red i napravite improvizovani zid. Hoćete da ubrzate proizvodnju? Nosite pilanu kroz šumu i skupljajte drveće usput kao da je usisivač. I moram da priznm da je ovo stvar koja se meni jako jako svidela. Jer mi je uvek u city builderima taj osećaj da moram da stavim sve planski odmah na početku bio jako smoran, jer se uvek ili predomislim, ili shvatim da nisam baš najbolje, najviše strateški postavio građevine. Upravo zbog toga, ksamo ta mehanika mi je legla kao budali šamar. U Overthrownu, građani rade sami, seku drva, obrađuju zemlju, prave hranu, prenose resurse, ali morate da ih držite srećnim: dovoljno hrane, pristojne kuće, lepe dekoracije, zabava i zaštita od napada. Ako nisu zadovoljni, jednostavno odu ili se pridruže banditima. Co-op za 1-6 igrača je mesto gde sve postaje pravi haos, jedan gradi veliku fabriku, drugi ide po retke resurse, treći brani selo, četvrti baca stvari u nebo jer mu je dosadno. Mislim, ovo je samo u teoriji i ja lično mislim da tako funkcioniše, jer postoji coop, ali po iskustvima koje sam video na forumima, jeste tako, što je jako kul, ako imate društvo jelte.

Druga stvar je borba, koja je mešavina anime-stil akcije i svakakvih ludarija i poprilično čudno, ali sa druge strane odlično se uklapa u ovaj city-builder. Nije duboka kao recimo NInja Gaiden, ali je dinamična i zabavna. Imate short sword, greatsword, wrench i fists, sa combo napadima, spin-attack-om i specijalnim moćima krune. Kada dođu talasi bandita ili mutanata, što se dešava sa vremena na vreme, posebno noću ili tokom određenih eventova, vi ste glavna odbrana, trčite kroz horde, bacate neprijatelje u vazduh, spin-ujete ih ili ih jednostavno bacite u grupu drugih da se međusobno pokolju. Možete da koristite okolinu, dignite drvo i bacite ga na bandite, ili dignete čitavu kuću i spljoštite ih. Eh, nije Crimson Desert jedina igra gde možete da šamarate neprijatelje drvećem! Generalno gledano, borba nije preterano zahtevna , ali kasnije kada horde postanu veće i jače, morate da kombinujete moći krune, građevinske zamke i auto-turret-e koje pravite. I sada, koliko god da je borba haotična i iskače iz ostale postavke, toliko je zabavna. Mada isto tako, posle mnogo sati, nekako postane repetitativna? Mislim znam da to zavisi od igrača i šta igrač sve želi da iskoristi u borbi.

Menadžment grada ide ruku pod ruku sa gradnjom i borbom. Morate da balansirate resurse (drvo, kamen, hrana, metal, egzotični materijali), istražujete tech tree da otključavate nove zgrade, poboljšanja i odbrane. Građani su automatizovani, sami rade poslove ako im date alate i zgrade, ali vi morate da pazite na sreću, hranu, smeštaj i bezbednost. Zimi je teže, resursi su oskudniji, napadi jači, pa morate da se pripremite unapred (skladišta, zalihe, bolje zidove). Ako selo poraste preko 40-50 stanovnika, stvari mogu da postanu haotične, postoji mali pathing problema, građani se zaglave, resursi se ne prenose efikasno, ali upravo tada kruna dolazi do izražaja, dignete celu farmu i premestite je bliže selu, ili bacite pilanu tamo gde treba. Sve je dinamično i fizički, nema statičnog klikanja, već aktivnog učešća u svakom delu života kraljevstva. Progresija u igri je prirodna, ide dok se igrate jednostavno, ali ne preterano duboka, što više gradite i branite, to više građana dolazi, više resursa skupljate i otključavate nove zgrade i moći krune. Rupture ili napadi bandita/mutanata dolaze periodično i tjeraju vas da se pripremite (zidovi, turret-i, zamke). Nema klasičnog grind-a, ali kasnije kada selo poraste preko 40-50 stanovnika, stvari mogu da postanu muddled – pathing problema, građani se zaglave, resursi se ne prenose kako treba. To je trenutak kada shvatite da igra još uvek ima Early Access ožiljak, iako je izašla iz njega.

Ma koliko grafika bila jednostavna, lepa je i šarena cube-based svet sa cute, cozy dizajnom, anime forama na liku kralja i živim bojama. Animacije bacanja su zadovoljavajuće, efekti borbe su solidni, a svet izgleda prijatno iako nije fotorealističan. Zvuk je skroz okej, ništa specijalno ali služi svrsi muzika je opuštajuća u mirnim momentima, a borba ima dovoljno haosa u zvuku. Performanse su uglavnom dobre, ali veće sela, građevine i sve ostalo mogu da obore performanse, makar na ROG Ally X, ali verujem da normalnom PC-u će raditi bez problema. Sa druge strane na Xbox Series X, sve leti, hvala bogu.

Teška srca priznajem, mane su još uvek primetne i mooožda bi bilo okej da je još neko vreme bila u Early Accessu, pathing problem građana koje sam već pomenuo, bugovi sa resursima, ponekad previše haotično kada selo poraste. Nema dovoljno dubine u nekim sistemima (ekonomija, zadovoljstvo građana), što je meni iskreno prijalo, mada verujem da za druge igrače koji očekuju baš neki duboki city builder će biti razočarani. Mada deluje mi da posle 20-30 sati sam video sve u igri, makar većinu onoga što igra nudi. Mada Ali za one koji vole opušteni, haotični co-op sandbox sa mogućnošću da bacaju sve što im smeta, Overthrown ima ogroman šarm i potencijal.

Zahvaljujemo se Maximum Entertainment na ustupljenoj igri za potrebe recenzije