Sonic Racing Crossworlds – Recenzija – Take that Mario!

Sonic Racing: CrossWorlds je igra koja je actually iznenadila kako dobro balansira taj osećaj brzine po kojem je ovaj serijal poznat, sa novinama koje ustvari imaju smisla u 2025. godini. Ovo nije samo još jedan kart-racer gde stavite Sonic likove u vozila i vozite se po stazi, ovde se vidi da su developeri ozbiljno razmišljali o tome šta igrači žele, kombinaciju brze vožnje, taktičkog razmišljanja i osećaja da svaka odluka može da promeni ishod. Iskren da budem, kada sam igru probao na ovogodišnjem Gamescomu, nisam imao takvo mišljenje. Video sam šta pokušavaju da rade ali jednostavno nisam osetio ovaj naslov, ne znam kako bolje da se izrazim. Ali kada je došao kod od ComputerLanda i seo da igram kao čovek, drastično mi se mišljenje promenilo.

U Sonic Racing Crossworlds imate klasičan roster iz ove popularne franšize: Sonica, Tails, Knuckles, Amy, Shadow, ali i likove iz drugih SEGA-inih univerzuma poput Jokera, Hatsune Miku i Minecraft avatara. Svaki od njih ima svoj stil i specijalne sposobnosti koje menjaju način na koji se pristupa stazi. Sonic je brz i impulsivan, Shadow mrzi sve i samo hoće da pravi pakosti, dok Dr. Eggman naginje snazi i izdržljivosti, idealni za igrače koji vole da kontrolišu trku, kao i položaj protivnika i iskoriste gedžete u pravom trenutku. I gedžeti su ono što ovu igru ustvari odvaja od običnog kart-racera. Nisu tu samo da naprave haos ili da iznervirate protivnike, već daju smisao svakom liku, svakoj trci. Neki su napadački, neki odbrambeni, a neki služe za podršku, i to sve daje sloj strategije koji retko viđamo u ovakvim igrama. Najzanimljiviji deo su ipak likovi i njihove specijalne sposobnosti. Shadow koristi Chaos Boost da skratiti krivine i preduhitri rivale, Joker svojim gadgetom stvara haos, a Miku ritmom dodaje brzinu i stvara mini taktike tokom trke. Svaki lik donosi osećaj razlike i tera vas da razmišljate, što je retko kod kart-racera. Oni nisu tu samo da budu simpatični likovi na ekranu; oni su funkcionalni deo strategije i dinamike trke, i to se oseća u svakom krugu.

Ali ono što stvarno menja ceo gameplay i kako se igra “igra” je CrossWorlds mehanika. Staze nisu fiksne, već nakon prvog kruga biraš portal koji vodi u potpuno novu dimenziju staze. Svaka CrossWorld dimenzija je drugačija: nova fizika, novi elementi i prepreke. Ne možeš se osloniti na memoriju iz prethodnog kruga, stalno moraš da reaguješ i prilagođavaš se. Sistem unosi nepredvidivost i taktiku, jer određeni CrossWorld može biti idealan za tvoj tip vozila ili za specifične sposobnosti lika. Nije samo brzina u pitanju, morate da planirate kada koristiti neki gedžet, kada skrenuti, kojim putem proći kroz portal. I svaki put, bez obzira koliko mislite da znate stazu, situacija se menja i tera vas da razmišljate. To je ono što trke čini svežim i uzbudljivim. Osećaj vožnje je nešto što mi se najviše svidelo u igri. Kontrole su precizne, drift, boost i skokovi i finte u njima funkcionišu baš onako kako očekujete. Greška u driftu ili loše tempiranje boosta odmah ima posledice, i to je ustvari super, jer osećate direktnu povezanost sa vozilom, kao da vam je deo ruku, deo kontrolera, jer jelte i jeste. Kada se to kombinuje sa CrossWorlds elementima, svaki krug deluje živ, drugačiji, dinamičan i izazovan. Nije dovoljno samo „prati pravac i sve je okej, radi savršen drift i super“, već morate da čitate stazu, da pratite šta se dešava, da planirate napad i odbranu. I to je ustvari jako zanimljivo i drugačije, stalno postoji nešto novo što testira tvoju sposobnost i taktiku, a opet sve deluje prirodno i ne forsirano.

Vozila su podeljena u klase: Speed, Acceleration, Handling, Power i Boost. Svaka klasa nosi svoje prednosti i slabosti, i tu dolazi do prvog momenta gde igrač mora da razmišlja o svom stilu. Ako volite preciznost i drift, birate Handling, ako volite da gurate gas i idete pravo, Speed i Boost su vaš izbor. Prilagođavanje vozila je detaljno i funkcionalno, a ne samo estetsk. Delovi menjaju karakteristike vozila, a boje i nalepnice daju osećaj personalizacije, osećaj kao da je to baš vaše vozilo i da ste jedinstveni u tome. Ovo je igra u kojoj vaš Sonic, u vašoj boji i sa vašim delovima na vozilu, stvarno pripada trci. I to daje jedan fini osećaj personalizacije, vlasništva, da budete deo nečega virtualnog, što je retko u kart-racerima.

Online je takođe odlično odrađen. Do 12 igrača cross-platform znači da možeš da igraš sa prijateljima ili nepoznatim igračima, bilo gde. Sezonski događaji i turniri dodaju dodatnu motivaciju i nagrade, održavajući igru svežom. Naravno, balans gadgeta i vozila nije savršen; ponekad neki timovi ili vozila deluju moćnije, ali generalno, online iskustvo funkcioniše stabilno i pruža pravu zabavu. Singleplayer nije zapostavljen: Grand Prix, Time Trials i Race Park nude dovoljno izazova i raznovrsnih staza da igrač stalno uči, eksperimentiše i testira CrossWorld strategije. I upravo to daje igraču osećaj napretka, jer svaki put kada završiš trku, osetiš da si nešto naučio, nešto popravio i da si spreman za sledeći izazov.

Tehnički, igra je stabilna i prijatna za oko., i ponovo, nije baš bila najsjajnija na Gamescomu. Staze se stalno menjaju, modeli likova su detaljni, osvetljenje dinamično. Zvuk prati trku, muzika je sjajna naravno, efekti zvuče odlično a glasovi likova doprinose celom ovom univerzumu i naravno i atmosferi. Performanse su stabilne, bez većih padova framerate-a, učitavanja kratka i bez prekida. Na Switch-u igra radi glatko, sa sitnim kompromisima u detaljima, dok na konzolama i PC-u sve teče besprekorno i izgleda odlično.

Naravno, mane postoje. Staze se ponekad ponavljaju, CrossWorld elementi su ponekad previše slični, a gedžeti ponekad dominiraju u online mečevima. Iskusni igrači brzo pronalaze optimalne kombinacije, što može smanjiti nepredvidivost. Ali to su sitnice koje ne kvare osnovnu zabavu. Balans likova i vozila je dobar, a svaka trka i dalje pruža taj kompetitivni osećaj i osećaj zadovoljstva nakon apsolutno svake pobede. A to je i najvažnije ovde, zar ne?