Bloober Team je počeo kao skroman indie studio praveći psihološke horor igre. Proslavili su se sa Layers of Fear franšizom, Blair Witch igrom i The Observer, igra koja je ujedno bila i poslednje kreativno delo Rupert Hauera. Zanimljivo je što je svaka sledeća igra bila bolja od prethodne, tako da su nekako rasli sa svojim naslovima. Prošle godine, ovaj mali poljski tim je napravio svoj najveći projekat do sada: Silent Hill 2 Remake. Uspeh ovog remakea ih je stavio na radar mnogih velikana u industriji a i mnogi igrači su ih zavoleli. Sada u 2025, Bloober Team nam donosi Cronos: The New Dawn, igru koja je inspirisana jednim od najboljih horror naslova u poslednjih 20 godina, Dead Space.
Spasite ljude od sebe samih
U Cronos: The New Dawn, vi igrate kao “Putnik” (The Traveler). Po svemu sudeći, iako izgledate čovekoliko, vi svakako niste u potpunosti ljudsko biće. Iako imate svoj razum, vaša svrha je da ispunjavate dužnosti za višu silu, a te dužnosti se odnose na spašavanje čovečanstva.
Svet igre je smešten u jednom od Krakovskih regija u Poljskoj, Nowa Huta, što u slobodnom prevodu znači Nova Zora iliti The New Dawn. Zanimljivo je da je Bloober za svoj prvi originalni naslov uzeo mesto u poljskoj, odakle dolazi dosta članova, njihovog razvojnog tima, tako da su poprilično upoznati sa arhitekturom, načinom života osamdesetih i tako dalje, što se i vidi kada započnete svoju avanturu u Cronos: The New Dawn.
U ovoj verziji Nove Zore, izbila je epidemija koja je je umalo pobila celo stanovništvo i mnogi su se pretvorili u monstrume, kada je takozvana Biomasa počela da se širi ovim gradom. Iako je ljudski rod eliminisan, nada postoji, na vama je da promenite naizgled neizbežno uništenje putovanjem u prošlost.
Kao jedan od Putnika, vi ste imuni na epidemiju, imate par oružja i sposobnost da putujete nazad kroz vreme, i to baš pre nego što je epidemija izbila.Bolje rečeno, vaš veliki oklop, koji podseća na prva odela za ronjenje od pre sto i više godina, vas štiti od svega čime je svet zaražen. Vaš zadatak je da u sadašnjosti posetite određene lokacije i u njima nađete vremenske rupe koje ćete koristiti da otputujete u prošlost i pronađete određene osobe koje mogu da spreče kataklizmu pre nego što ona nastane.
Put će biti opasan, preživljavanje vam nije zagarantovano, ali to je jednostavno vaše zvanje (Such is our calling). Priča koja se bavi time-travelom nije toliko često ispričana na način na koji radi Cronos: The New Dawn, tako da verujem da će mnogim igračima biti intrigantna, štaviše zanimljiva. U zavisnosti koje odluke donesete tokom avanture, možete otključati i neki od par krajeva.
Iako je ovo linearna horror avantura, iliti survival horror igra, priča će se najviše razvijati preko starih kaseta koje budete pronalazili, sa spisima naučnika i onih koji su preživeli prvi talas ove kataklizme. Vremenom ćete saznati sve više o stanju čovečanstva u tom trenutku ali i neposredno pre toga. Način narativa koji Bloober tim koristi će vas naterati i da se naježite u par trenutaka kada budete čitali i slušali nešto. Imaćete osećaj kao da vi u tom trenutku preživljavate isto što i ljudi dok se svet rušio ispred njih.
Survival horror u pravom, frustrirajućem smislu te reči
Cronos: The New Dawn je u osnovi survival horror pucačina iz trećeg lica. Vaš cilj je da pronađete mesta ovog razrušenog grada, otkrijete tajne, rešite par jednostavnih zagonetki i pronađete ljude koji mogu biti spas čovečanstvu. U igri nećete imati mapu koja će vam reći gde tačno treba da dođete. Mada to nije problem, uzevši da se ovde radi o poprilično linearnom izvođenju sa malo prostora za istraživanje, koje naravno, može biti nagrađeno. Kako napredujete, potrebno je paziti na svoje resurse, sklapati svoju municiju i predmete za lečenje, a čak i malo skrenuti s puta. Iako zvuči jednostavno, početak može biti poprilično frustrirajuć za neke igrače, najviše za one koji očekuju jednostavniju izvedbu ili nisu navikli na ovakav survival horror.
Početak ove igre može biti iznenađujuće težak za mnoge igrače. Dobićete samo par metaka u šaržeru vašeg oružja i ni jedan healing item, tako da morate sami pronaći sve što vam je potrebno. Čim se susretnete sa prvim neprijateljem, videćete koliko ustvari igra ne prašta greške. Morate biti što precizniji i koristiti Charged Shot kako bi ih oborili. Problem nastaje u samom dizajnu igre, bolje rečeno, prilazu za koji se Bloober Team odučio u ovoj igri.
Pištolj koji imate će biti jako teško kontrolisati. Imaćete taj takozvani “sway” u svakom trenutku kada pokušate da nanišanite u glavu protivnika, a moraćete to da radite kako bi vam ostala municija za druge neprijatelje. Mali neplanirani trzaj će značiti metak manje, a to može da znači i da nećete preživeti do sledećeg checkpointa. Kako napredujete kroz igru, dobijaćete nove module, koji će vam dozvoliti da se pištolj pretvori u pumparicu i tako dalje.
Inventar će vas ograničiti sa municijom koju možete da sakupite ili napravite “on-the-go”, što će vas isto naterati da razmislite kako da uđete u konflikt sa neprijateljem i šta da uradite kako bi preživeli. Taj survival osećaj je ovde najbolje predstavljen, jer ste vi ipak The Traveler koji je bio u kriosnu dosta dugo, sa ogromnim teškim, nezgrapnim odelom u kome se praktično jedva krećete. Ali sa druge strane, to je stvar koja može odbiti mnoge igrače. Igra jednostavno ne prašta i nije baš nežna prema igračima koji nemaju strpljenje ili očekuju nešto drugačije.
Inventar vam je ograničen, tako da nećete moći da sakupite baš sve što nađete, ili ćete morati da koristite materijale koje pronađete kako bi odmah craft-ovali određene stvari koje su vam potrebne za preživljavanje – healing iteme, municiju i tako dalje. U toku igre ćete sakupljati experience poene i module za vaše odelo, kojim ćete nadograđivati oružje i veličinu inventara.
U ovoj igri je uvek na snazi system “risk-reward”, morate da odlučite da li želite da nadogradite mogućnost da nosite više municije i materijala za pravljenje potrebština, ili jačinu vaših hitaca kako bi sa manje municije ubili neprijatelje. Ovo je igra gde je svaki metak bitan, gde svaka odluka u toku borbe ima težinu i pogrešni odabir vas može lako vratiti na checkpoint. Moram da priznam da će ovo sigurno biti brutalno prema nekim igračima, ali ovo je ipak survival horror u svakom smislu tih reči.
Materijale i dodatnu municiju možete naći malim skretanjem sa već linearne staze. Svako otkriveno mesto nudi sirovine koje su vam preko potrebne, ali i neku tajnu, sakrivenu kasetu koja će vam bliže objasniti šta se dešavalo u ovom svetu. U toku prelaska, kod checkpointa će se nalaziti baze. U njima možete nadograđivati opremu, praviti potrebštine, odlagati stvari koje vam trenutno nisu potrebne u storage. Ovde nemamo side questove, ali zato postoje prostorije koje su zaključane kodom ili nekim ključem. Istraživanjem možete nalaziti kombinacije uz pomoć kojih ćete otključati te prostorije, a to znači dosta sirovina i materijala za preživljavanje. Ova igra vam na taj način suptilno govori da ipak pokušate da upijete ovaj svet što više, vidite šta ste krije iza mračnih uglova i zatvorenih vrata. Nekada to može biti neprijatelj, a nekada i nešto što vam je preko potrebno da preživite.
Iako ova igra podseća na Dead Space, ima istu kontrolnu šemu, način na koji se kreće glavni lik je nekako sličan, sporo i tromo, ovo je više survival horror nego akcioni horror. igra stvarno želi da se osećate kao da je preživljavate, a ne nužno prelazite. Barem je tako u početku. U drugoj polovini mog playthrougha, kada sam već savladao mehanike, bilo je mnogo lakše, čak i kada su neprijatelji postajali češći. Ako želite da uspete u Cronos, morate biti štedljivi, igrati vrlo oprezno, istražiti svaki kutak, i unapređivati samo ona oružja koja zapravo koristite. Kada sve ovo savladate, Cronos postane jedna uživancija, ali dok ne naučite sve što igra baca na vas, spremite se na frustracije.
Uporni neprijatelji sa nekada jeftinim trikovima
Nekako nam se čini da je Bloober Team svoje neiskustvo u pravljenju pucačina iz trećeg lica pretočio u feature za njihov prvi originalni IP. Borbe protiv neprijatelja umeju biti frustrirajuće, dok se ne naviknete na mehaniku igre, naročito na početku igre. Pre svega, zaboravite na obično pucanje jer jedini napadi koji imaju smisla u Cronos su charged attacks (napunjeni udarci). Svaki put kada pucate, treba da držite obarač par sekundi kako bi se napunio metak, i tek onda da pucate. To, ili da istrošite dva šaržera za samo jednog protivnika. Zlikovci će moći da vas ubiju u par udarca, tako da vam je najpametnija opcija da ih izbegavate dok ih gađate iz daljine.
Imate i napad šakom kao i napad gaženjem ali su apsolutno beskorisni, i samo vam služe za uništavanje kutija ili nekih sitnih prepreka. Ne samo to, ali neprijatelji često uopšte ne reaguju na udarce. Bolje rečeno, udarac ih ne odgurne od vas niti služi kao alat koji bi vam dao prostora da malo dišete u toku borbe, što može biti problem za neke igrače. Vrlo često će vas čekati u zasedi gde se čini da je jedini način da kontrirate napad predznanje da se neko krije iza ćoška. Slaba tačka kod neprijatelja je glava, ali to je ujedno i najteže mesto za pogoditi zbog tog “sway”-a nišana pomenutog ranije u tekstu.
Neprijatelji umeju da budu nepredvidivi, nemaju neki jasni šablon ponašanja, nekada se mogu zatrčati na vas dok sledeći put mogu polako hodati i čekati da popiju par metaka i padnu. Mada u svakom slučaju, ta nepredvidivost, koliko god doprinosi tom survival doživljaju, toliko ume da bude i frustrirajuća. Pogotovo u nekim trenucima kada vas igra nagradi sa tri ili više protivnika od jednom na malom, uskom prostoru, gde se ne možete okrenuti niti pobeći.
Zanimljivo je da je u toku review perioda bilo par patcheva, od toga jedan koji se isključivo fokusirao na balans u toku borbe. Tada je smanjen broj potrebnih Charged hitaca u glavu neprijatelja kako bi oni pali sa 4 na 3, ali pitam se, da li će možda još malo izbalansirati igru, makar što se tiče tih udaraca rukama i nogama.
Post-apokalipsa u Srbiji?
Što se tiče okruženja, neverovatno je koliko je Bloober Team uložio truda da rekreira jedno naselje u ovom virtualnom svetu. Ne samo to, nego dosta poljske arhitekture, dijaloga i generalno kulture podseća na našu. Bila je jedna scena gde ulazite u zgradu i silazite u zajednički podrum koji me je neverovatno podsećao na zgradu u kojoj sam živeo kao dete.
Taj trud da se sve rekreira što bolje, lokacija iz stvarnog života “uništi” na ovaj način, kako su sami developeri rekli, doprinosi tom horror elementu. Atmosfera je prosto fantastična na svakom koraku. Muzika (iliti bolje rečeno tihe melodije) i efekti koji neverovatno mnogo doprinose ovoj često mračnoj i nepredvidivoj atmosferi su sjajno odrađeni.
Svaka lokacija je vizuelno i atmosferski odlično odrađena, ali ipak postoji problem kod optimizacije. Postoje određena mesta gde će frejmrejt pasti ispod 60, na nekih 40, bez nekog logičnog objašnjenja. Pošto igru pokreće Unreal Engine, pomislio sam da je to možda zbog “učitavanja sledećeg dela mape/igre” ali više nisam siguran. Nije kao da je taj nizak FPS prisutan svuda u toku igre, ali nekad se pojavi baš kada ne bi trebalo. Srećom, čak i sa ovim padovima, i dalje sam uživao prelazeći ovu igru. Za ceo playthrough mi je trebalo oko 12 sati, nakon čega se otključava i Hard Mode kao i New Game +.
Cronos: The New Dawn je igra koja kao da je uzela najozloglašenije survival mehanike i ubacila u pucačinu iz trećeg lica. To može biti frustrirajuće za neke igrače, dok će drugi uživati u toj težini “po dizajnu” Bloober Teama. Ali ako progurate kroz naporan početak i naučite ponašanje neprijatelja, Cronos je jedno jezivo, zabavno i atmosferično iskustvo, koje bih rado hteo da ponovim jedan dan. Iako je malo trapav na nekim mestima, Cronos: The New Dawn je još jedna odlična igra od Bloober Teama.
