VR iskustva su čudesna, možete da budete gde god želite i šta god poželite. Sa druge strane, nema previše dobrih akcionih igara koje bi vas načinile da se osećate kao deo neke specijalne operacije ili heroj koji će odbraniti svet od zlih sila. Možda i ima, ali su takve igre duboko zakopane u ogroman library Meta Quest naslova. Upravo zbog toga, Fracked me je poprilično zaintrigirao, pogotovo udovna sekvenca koja mi je bila mešavina James Bond filmova i Call of Duty naslova.
Fracked je izašao avgusta 2021 godine za PSVR a godinu dana kasnije za PCVR. Tri godine nakon izlaska se napokon pojavila i na Meta Questu i to zasluženo. Ovo je iako kratka, jedna od najzabavnijih run and gun shootera na platformi.
U ovoj igri, stavljeni ste u cipele i skije nevoljnog heroja, koji je postavljen u poslednju liniju odbrane kako bi spasio planetu. Dok se upuštate u svoju misiju da okončate fraking na svojoj planeti, suočavate se sa legijom međudimenzionalnih neprijatelja koje morate poraziti. Svaki korak na vašem putu donosi nove izazove i opasnosti, ali i priliku da pokažete hrabrost i odlučnost. Vaša borba nije samo fizička, već i moralna, jer se suočavate sa teškim odlukama koje će odrediti sudbinu vaše planete i svih njenih stanovnika.
Čim uključite igru, skočite na vaše skije i igra vas oduševi apsolutno celom scenom. Praktično na skijama dolazite do mesta gde se edšava prvo napucavanje koje je odlično odrađeno. U igri postoje nekoliko mehanika koje su odlične, kao što je recimo, cover sistem. On je dinamični, da kažem imerssive. Jednom rukom ćete se držati za zaklon dok ćete povlačenjem na gore i pomeranjem tela izlaziti iz njega. Na početku možda deluje naporno, ali mala fizička aktivnost je svim gejmerima, rekao bih preko potrebna.
Kako budete odmicali u igri, dobijaćete sekvence napucavanja ne samo u delovima gde možete hodati i pomerati se, već ćete to raditi i dok ste recimo na skijama, i to baš dobro izgleda a i osečaj brzine i akcije je odličan. Time već vidite da postoje dva dela gameplaya, jedan koji je totalno u pokretu, bolje rečeno, vrsti vožnje i drugi koji je više, sistematski ako bih tako mogao da kažem. U drugoj situaciji kada ste na nogama najbolje rečeno, postoji mogućnost stealtha, ali ne totalnog kao recimo u AC Nexusu ili drugim igrama tog tipa. Možete se šunjati i kriti iza zaklona, i držati se za njih, ne zaboravite da je to obavezno, onoliko koliko bi bilo potrebno da se pozicionirate na određenom nivou. Onda ipak morate da pucate a tada kreće potpuni haos.
Nivoi su odlično dizajnirani i na svakom koraku postoje stvari koje će vam pomoći u borbi. Skoro svuda možete videti burad koja mogu da eksplodiraju sa par hitaca iz vašeg oružja kao i nekoliko fast ropesa koja će vam služiti kako bi se repozicionirali negde na nivou. Ovo sve doprinosi mehanici i uzbuđenju u igri, ono šta malo ubija tu imerziju je oružje u igri kao i neprijatelji. Mislim budimo realni, igra je poprilično kratka da bi ubacila milion različitih tipova neprijatelja, tako da je ovo možda okej uzevši u obzir da igra traje ne više od četiri sata. Sa druge strane imate na raspolaganju samo tri oružja u toku cele igre. Moći ćete da pronaćete nekoliko njih, koji su neka vrsta power oružja, ali njih ćete moći da koristite samo dok vam se ne isprazni šaržer a onda će se dematerijalizovati iz vaše ruke.
Druga stvar koja se meni lično nije svidela je sistem menjanja oružja. Nekako sam navikao da u sličnim igrama jednostavno uzmem oružje koje koristim i zakačim ga za holster, virtuelno telo i ono tu stoji. Problem u ovoj igri je to što ta mehanika nije mogla da bude izvedena na PSVR uređaju, tako da je menjanje oružja isključivo ograničeno na pritisak dugmeta. Kao i reloadovanje, nemate puni reloading nego samo povlačenje obarača na određenom oružju.
Sada zbog te takozvane stealth/cover mehanike, jedna ruka mora uvek da vam bude slobodna zbog pozicioniranja i svega ostalog, ali to je ograničavajući faktor u ovom slučaju kod napucavanja, jer jednostavno igra vrišti za akimbo akcijom, tj dual wieldingom. Ovde to nema, što je isto da kažem dizajnerska odluka koja se vuče sa PSVRa zbog njegovih ograničenja u to doba, pogotovo sa kontrolerima. Poprilično sam se začudio kada sam video da ne mogu to da uradim, još više nakon igranja The Burst igre koja je toliko brza i dinamična, da me je ova igra malo podsetila na nju. Mada to koliko može da bude mana, toliko i prednost, baš zbog tog, više pomenutog cover sistema koji je stvarno odlično odrađen i nekako vam daje utisak da ste stvarno tamo i da treba da pazite glavu kako ne bi popili neki metak koji leti ka vama.
Grafičik, igra izgleda fenomenalno. Ovde ne mislim na to da igra ima fenomenalnu fotorealističnu grafiku ili šta već, već da je sve šta ona prikazuje stvarno odlično odrađeno. Preko cele palete boja koja se koristi u igri do detalja na nivoima, ona vas jednostavno uvlači u nju i dosta prija očima. Ni u jednom trenutku nisam stao i gledao ili pokušao da vidim neke nedostatke, jer ih jednostavno nema. Recimo ovo je odličan primer kako ovaj tip, da kažem light cel-shaded grafike može odlično da se upotrebi u igri, a nekao u nesrećnom Hitman 3 VR Reloadu koji je izašao samo pre nekoliko dana.
Pored grafike i muzika kao i sami zvuci su za svaku pohvalu. Muzika će se dinamično menjati od trenutka kada ste sami do onog kada krećete da se borite sa protivnicima. Nikada neće biti dosadna, nikada neće pratiti akciju ili šta već, uvek je dinamična i dodatno vas uvlači u ceo ovaj jednostavan ali odličan svet.
Generalno gledano, Fracked stvarno prija, kako za oči, tako i za celo telo, ruke koje su vam uvek u pokretu i naravno um, jer je akcija prosto odlična. Igra nije savršena jer ima svojih mana, mane koje se prenose još sa PSVR verzije, ali čak i sa njima, igra je stvarno odlična i vredi je odigrati, pogtovo zbog toga što ćete je preći verovatno iz dva sedenja, jer toliko i traje, koliko vam vremena treba da napunite headset ponovo. Ako niste imali prilike da ovo igrate na PSVR ili PCVR-u, ovo je odličan izgovor da je odigrate na Meta Questu, jer vas ova igra neće razočarati.
