Svi ste sigurno nekada čuli za izraz, “riding a wave”, koji poplično slikovito objašnjava kako je to kada neko iskoristi neki određeni trenutak u svoju korist. U igračkoj industriji se to često radi. Uvek kada neka igra napravi boom, onda posle toga izađu milion kopija, kako za PC, konzole, a najviše za mobilne telefone. A šta bude kada neko zakasni za tim talasom popularnosti jedne igre, odluči se da krene da pravi naslov koji je baš u tom jednom određenom trenutku jako popularan, ali se razvoj oduži. Da li je onda talas dovoljno visok kako bi ta igra mogla da uživa u toj popularnosti žanra koja je trajala u tom određenom trenutku u prošlosti? Nova PlayStation ekskluziva pod imenom Concord možda savršeno opisuje šta se desi kada neko zakasni da uzjaše ogroman talas i kako izgleda kada taj talas pljusne na onu osobu koja se nalazi ispod njega.
Kao što sam već napomenuo, Concord je nova PlayStation ekskluziva, mislim konzolna ekskluziva jer pored PS5 verzije, igrači i na PC-u mogu uživati u njoj, makar celih 800 njih, ali do toga ćemo doći u nastavku. Sa premijermo pre par godina, mnogo osoba je zamerilo Firewalk Studiosu, timu koji stoji iza ovog naslova što ovo neodoljivo podseća na dve stvari, a to je Guardians of the Galaxy filmska franšiza i Overwatch, popularni Blizzardov naslov. Ipak, Sony je jamčio da će ovo biti drugačije, uzbudljivije multiplayer iskustvo od bilo čega drugog.
Isto tako, ovo je drugi multiplayer-only naslov koji PlayStation izbacuje u ovoj godini, pored sada već mega popularnog naslova Helldivers 2, koji je oborio sve rekorde i koji je oduševio celu igračku javnost i to sa razlogom. Upravo zbog toga, PlayStation se orhabrio i verovao je u čuda, to jest u to da će uspeti da uzme deo kolača sa držišta koje je sa jedne strane veš dosta saturirano, a sa druge, postoji samo par naslova koji su na vrhu i dominiraju tržištem.
Concord je 5v5 multiplayer pucačina, sa 16 heroja koje možete izabrati. Heroji se totalno razlikuju jedan od drugih, tako da je svaki jedinstven ali ono šta je bolje, sve u zavisnoti koga izaberete, imaćete osećaj kao da igrate totalno drugačiju igru. Heroji su podeljeni u nekoliko klasa, tako da svaka klasa ima po par likova u njoj. Klase su tu da bi se, kako razlikovao gameplay, tako i pružila sinergija timu kada je to najpotrebnije. Upravo zbog toga igra je fokusirana na teamplay. Okej, u prvoj grupi od dva moda igranja, gde je klasični Team Deathmatch i nešto nalik Kill Comfirmed iz Call of Duty naslova, drugi mod se zasniva više na kontrolisanju mape, Domination i Hotzone i treći mod je „no respawn mode“ bolje rečeno, grupa modova gde imate jedan život, i najveći odnos risk-reward gameplaya. Prva četiri moda su jako zanimljiva za igranje i nekako opuštajuća, dok su poslednja dva ipak za uigrane timove i strpljive igrače.
Gunplay je jako jako dobar. Firewalk je tim koji je sačinjen od veterana industrije koji su radili na Dsestiny, Call of Duty naslovima kao i Apex Legendsu, mada ipak najveći uticaj u samoj gameplay mehanici je definitivno imao Destiny. Uzevši u obzir da je Bungie sada deo PlayStation Studiosa, to i nije toliko čudno, ono šta jeste čudno je što više ljudi ne igra ovu igru.
Napucavanje, animacije, oružja koja su prikazana pa i sami likovi, apsolutno je sve vrhunskog kvaliteta. Igra se prikazuje iz prvog lica, uz povremeno prebacivanje u tređem licu kada dodgeujete. Ono šta najviše sija je ta raznovrsnost gameplaya koja zavisi kog heroja izaberete. To je teško dočarati rečima, pa čak i video klipovima, jer nije bitno samo drugačije kretanje sa određenim likovima, već i sama animacija, „težina“ lika, kontrolisanje oružja je totalno drugačije, to jednostavno mroate osetiti. Upravo zbog toga su heroji možda najsvetlija tačka ove igre.
Svako od njih ima primarno oružje i dva skilla koja mogu koristiti u toku mečeva. Skillovi su ili brojčano ograničeni ili vremenski do sledeće aktivacije, kao što rekoh, sve zavisi kog heroja izaberete. Zanimljivo je to što već sada je igra dosta dobro balansirana, tako da nikada nećete naići na „OP Squad“ koji će uništavati sve oko sebe. Ko će biti bolji a ko ne najviše zavisi od toga, koji tim odluči da igra timski. Čak i u prva četiri moda, koji su u fazonu „unranked“ modova, mora postojati neki team player. U ovoj igri važi ono pravilo, što više u grupi, to ćete lakše čistiti protivnike. Ako suprotni tim odluči da se raštrka po mapi, bolje organizovani tim će ih lako skidati gde god se nalazili. Koliko je bitan Teamplay, toliko je bitno i poznavanje heroja sa kojim igrate.
Nebitno da li ste dobri u pucačinama ili ne, jednostavno morate da naučite da koristite svaki skill – kada je potrebno i što efkiasnije. Retko koji heroj može koristiti skill nekoliko puta uzastopno, i to može načiniti tu razliku između dobrih i odličnih igrača. Dobra stvar je što je zabavno igrati i sa ultra brzim likovima kao što je IT-Z ali isto tako i sa ultra sporim kao što je 1-Off. Sve šta najviše vama odgovara, ali ako budete igrali ovaj naslov, probajte sve, jer su svi jednako zabavni.
Ono šta je mene oduševilo u ovoj igri je koliko kombinacija napada različitih likova izgleda impresivno i može naneti veliku štetu neprijateljima. Čak i ako dva slaba heroja napadnu jednu Tank jedinicu, recimo Star Childa, koji je poprilično zastrašujuć u igri, možete ga ubiti dobrom koordinacijom i preciznim napucavanjem. Najbolje od svega je to što sve to izgleda apsolutno spektakularno, svaki skill kada koristite, svako napucavanje, svaki dodge, svaki skok. Kada je haos na mapi, jednostavno je prelepo biti deo njega, nebitno da li gubite ili pobeđujete, kada jednom uđete u igru, kada se jednom „zakačite“ za nju, nekako će vam mamiti osmeh na lice skoro u svakom trenutku.
Još jedna stvar su pasivni bonusi koji heroji mogu da imaju. Ove pasivne bonuse možete ostvariti tako što napravite vaš Freerunners Crew. Tu možete izabrati praktično omiljene heroje sa kojima volite da igrate. I kako to ustvari radi. Recimo izaberete šest heroja sa kojima ste dobri i krenete da igrate neki meč. U gornjem levom uglu ćete videti prvi pasivni bonus. Sada znate kako mečevi su često dinamični i teraju vas da menjate igrače kako bi se prilagodili protivničkom timu. E sada, ukoliko menjate heroje na one koji su u vašem Crewu, igra će vas nagrađivati tim pasivnim bonusima. Oni mogu da budu više municije za određene likove, manji timeout za skillove, bolji dodge u trenucima kada sve zagusti. Tako da ovim igra ohrabrava igrače da koriste što više različitih heroja koji su dostupni. A verujte mi, ovaj sistem ne samo da nagrađuje igrače, već vas tera da naučite da igrate sa svim herojima i čini igru zabavnijom. Šteta je što ovaj sistem nije više reklamiran, jer može biti sjajna stvar za svakoga ko nije upućen u Concord.
Da ne pominjem dizajn mapa i zvuka. Svaka mapa izgled aneverovatno detaljno i stvarno prelepo. Ovo je definitivno multiplayer igra koja trenutno najbolje izgleda na tržištu. Prosto je neverovatno videti sve te detalje i prihvatiti činjenicu da je Firewalk Studios utrošio toliko vremena da kreira ove divne i raznolike svetove. U igri postoji 12 mapa koje se deašvaju na 12 različitih svetova, i jednostavno ni u jednom trenutku nećete imati osećaj baš to, da igrate na istom svetu, istoj planeti.
Priča je ima, mada znate kako to ide u multiplayer igrama, malo ko obraća pažnju, ali Firewalk se baš potrudio oko nje. Na početku ćete biti dočekani jednim divnim cinematikom gde je prikazano prikazano pet članova posade broda Northstar – Lenoksa, Hejmar, Zvezdano Dete, 1-Off i Vejl – na misiji u gradu Crater dok beže od suparničke posade sa robotskim uređajem zvanim Plavi Drugar. Iako su bili progonjeni i privremeno izgubili Plavog Drugara, posada uspeva da ga povrati i pobegne na brodu Northstar. Najbolje od svega je što se priča razvija, i to posle svake partije i svake posećene mape. Imaćete tab kojem možete pristupiti iz glavnog menija koji će vam objasniti sve konflikte koji se dešavaju, planete i šta se na njima dešava. Ovo je poprilično dobro odrađeno, i Firewalk Studios je obećao da će nastaviti da razvija narativ ove igre. Sada je pitanje, koliko će to ljudi pratiti? Znamo da je recimo Apex Legends napravio poprilično dobar univerzum koji je izgrađen na Titanfall serijalu, na početku nije bio toliko zanimljiv, ali kako je vreme odmicalo, baš su se trudili oko prikaza priče, istorijata svih legendi, planeta koje posećujete i tako dalje. Trud i kvalitet cinematika u Concordu uopšte nije upitan, samo je pitanje koliko će uspeti da ubace zanimljive priče u igri koje će terati igrače da se vraćaju iznova i iznova.
Sada, problem kojem se mi igrači ne bavimo toliko je sama promocija ovog naslova kao i taj „very late ride of the wave“ na koji je Firewalk uskočio, pa kada je on već došao do plićaka. Problem sa Concordom je to što se on radio osam celih godina. Počeo je sa razvojem odmah nakon izlaska Overwatcha, time i inspiracija ovog naslova se može videti na svakom uglu, preko klasa, do nekih heroja i tako dalje. Problem je što je od prvog Overwatcha prošlo osam godina, a u međuvremenu smo dobili i dvojku, pa i mnoge kopije Blizzardovog čeda koje su odlično prošle. Isto tako, Concord nekako gubi na borbi svog identiteta jer stvarno izgleda kao bastard child GOTG-a, Overwatcha i Destinya. Mada u ovom slučaju to nije loša stvar jer sve mehanike, cela prezentacija je apsolutno fenomenalna, problem je u tome što igra kao da ne zna gde pripada. Najgore od svega je to što ni PlayStation ne zna kako da je marketuje, bolje rečeno, nije je marketovao apsolutno nigde. Mnogi vlasnici PlayStation konzola nisu čak ni znali da izlazi ovi naslov, ili ako im kažete za Concord, oni pomisle da je to neka nebitna PSVR2 igra, što je jako tužno i žalosno.
Najgore od svega je to što je Concord odlična multiplayer igra koju jednostavno vredi igrati. Jeste da liči na neke starije nalove ali ipak ima neki svoj identitet, možda ne na površini, ali kada zagrebete, videćete o kakvoj se sjajnoj igri radi. Bilo bi dobro da ova igra ne završi na virtuelnoj polici toliko brzo, na delu gde stoje igre čiji su se serveri prevremeno ugasili, a kako se to ne bi desilo, uskočite u nju i krenite u borbu sa svojim Freerunnersima u Set univerzumu!
