Ideje ima svako i one su sjajne, ali retko ko ima nešto od toga ukoliko se one ne realizuju, makar u prihvatljivom obliku. Ovih godina, industrija igara ne sme da rizikuje, već se vode proverenim receptima.
Eksperimentisanje ostaje malim timovima, onima koji nemaju šta da izgube i koje žele da od ideje naprave nešto konkretno, nešto po čemu će se pamtiti. Špijunske igre nisu toliko česta pojava u industriji i najčešće su dolazili kao modovi za određene naslove, najviše za Half Life 2 igru. Sa vremena na vreme se ipak neki razvojni tim odluči da napravi naslov gde ćete preuzeti ulogu špijuna, ali na žalost, retko koja od njih preživi. Deceive Inc je jedna igra tog tipa, koja vas baca u ulogu špijuna koji mora naći tragove, rešiti zagonetke, sakupiti vredne stvari i naravno, pobeđi bezbedan sa mape na kojoj igrate.
Smeštena u estetiku šezdesetih i inspirisana špijunskim filmovima i svim mogućim gedžetima, nestvarnim i stvarinim, Deceive Inc pokušava i to poprilično uspešno da kreira atmosferu u igri kao ni jedna do sada. Vi preuzimate ulogu jednog od špijuna, koje birate na početku i koje vremenom možete da otključavate i imate jednostavan zadatak. Sakupiti dokaze i tragove, infiltrirati se na delu mape gde je vaš cilj, prisvojiti cilj i naravno pobeći sa mape. Problem je u tome što to radite sa još jedanaest igrača, koji imaju apsolutno isti cilj. Pored igrača, na svakoj mapi postoje i NPC likovi, koji su ključni faktor u ovoj igri. Vi možete preuzeti izgled svakog NPC-a, što mogu raditi i ostali igrači, kako bi lakše i opuštenije pronašli sve dokaze koji su vam potrebni kao i infiltrirati se u drugim fazama partije. Upravo zbog toga, ponašanje NPC-eva u ovoj igri neće biti kao u drugim naslovima, već će imati specifično kretanje, dok će često imitirati igrače, sa dobrim razlogom.
Najuzbudljivija stvar je to što ne znate ko je NPC a ko pravi špijun, a to povlači najzanimljiviju stvar. Vi treba da imitirate NPC-eve po ponašanju, kretanju i svemu ostalom. Naravno, morate da pratite ulogu kamuflaže koje preuzmete, ali čudno kretanje, besmisleno okretanje i ostale stvari su srž ove igre, zbuniti protivnika i ne dozvoliti mu da otkrije vaš tajni identitet. Najbolje od svega je to što će se drugi igrači ponašati u istom fazonu, tako da stvarno morate da obratite pažnju i ocenite ko je špijun, koga možete „smaknuti“, a ko je nevini NPC lik. Par koraka napred, nekoliko unazad, okret za 180 stepeni, gledanje u jednu tačku, onda eratično kretanje u nazad. Deceive Inc je igra gde napokon možete biti naizgled totalno nebitna osoba, sa tajnim ciljem i svojom agendom.
Ovo je glavna mehanika igre, deo naslova koji stvarno odlično funkcioniše. Svaki aspekt je kreiran oko toga, kretnja, pucanje kao i gedžeti koje imate i koje kasnije otključavate. Gunplay mehanika nije, mogu slobodno da kažem, na nivou nekih mainstream pucačina, ali sa razlogom. Ovde nije cilj da idete okolo i pobijete sve, u Rambo fazonu. Upravo zbog toga je nišanjenje nekako, lagovito, teško i često neprecizno, jer to nije aspekt igre u kojem vi kao igrač treba da budete dobri, već vaše umeće da se uklopite u masu i svojim ponašanjem zavarate protivnika.
Špijune koje možete da birate su priča za sebe. Iako na početku imate samo par ajtema koji treba da vas dovedu do cilja, kroz tri faze jedne špijunske partije, svaki špijun ima zasebne mogućnosti koje su karakteristične za njega. Upravo zbog toga, način igranja ovog naslova može drastično da se razlikuje sve u zavinosti koga špijuna izaberete. Cilj je isti, ali sredstva za njegovo ostvarivanje se menjaju, kako sa svakim špijunom, tako i sa gedžetima koje ćete otključavati kasnije. Najveća razlika u njima je oružje koje nose, snajper, double pistol, običan spor pištolj sa ogromnim recoilom, sačmarom i tako dalje. Svaki špijun ima svoju ekspertizu na koju se možete osloniti, tako da recimo ukoliko ste tip koji voli snajpere, možete se pozicionirati van objekta u kojem je misija i odatle tamaniti sve NPC-eve za koje mislite da su igrači.
Tu dolazimo do još jedne bitne mehanike u igri. Kada preuzmete kamuflažu od pravog NPC-a, morate biti „tihi i pažljivi“ ne smete pucati jer vam se tada kamuflaža bukvalno raspada, iliti u igri, gubi. Olakšavajuća stvar je to da nakon slučajnog ili namernog pucnja ili neke druge akcije, možete se sakriti i kamuflaža će vam se regenerisati posle par sekundi. Cilj jeste da dođete do objektiva na što tiši i neprimetan način, pogotovo u prvoj fazi, ali dobro je znati da se možete „vratiti“ u partiju ako nešto krene po zlu i kao nađete neprimetnu tačku na mapi gde možete odmoriti koju sekundu.
Ovo su sve mehanike koje su stvarno dobre u igri i koje od vas prave zavisnika za ovaj tip gameplaya. Na žalost, sve gorenavedene mehanike su dobro upotrebljive samo u prvoj od tri faza koliko jedan meč ima, na svakoj od ponuđenih četiri mapa na izlasku igre. Druga faza je dosta teža za sve igrače i koja od ove stealh igre pravi pravu pucačinu, a to na žalost, ne funkcioniše često najbolje. Sećate se da sam pomenuo da je gunplay malo, što bi rekli janky, ali sa razlogom. Taj razlog zbog čega je takva mehanika se apsolutno gubi u drugoj fazi, jer u infiltraciji prolaze špijuni koji su preživeli i sakupili dovoljno dokaza i materijala u prvom delu. Znači, može biti do dvanaest igrača koliko igra podržava u jednoj partiji, nebitno da li igrate solo ili ste raspoređeni u timovima.
Veliki broj špijuna na malom mestu nije dobar recept, a često rezultira u tome da ovo postane krvoproliće. Dok se ostali pucaju, vi to možete iskoristiti i dođi do krajnjeg cilja u ovoj fazi, objekta ili informacije koja vam je potrebna za ekstrakciju. Naravno, može se desiti scenario i da su svi pažljivi i da niko nije, što bi rekli „trigger happy“ u tim trenucima, a tada se cela partija odvija onako kako je zamišljeno, tiho, pažljivo, lukavo i spretno. Na žalost, vi ne možete da utičete na to kakve ćete igrače dobiti u lobiju, i upravo zbog toga je najbolje da forsirate onakav prilaz igri koji vama najviše odgovara.
Onda dolazimo do treće faze u kojoj postoji samo jedan cilj. Ukoliko ste vi rešili misiju u drugoj fazi, našli objektiv, na vama je da nađete extraction point i bezbedno pobegnete sa mape. Problem je u tome što periodnično će svi preživeli igrači u tom trenutku dobiti tačnu lokaciju gde se vi nalazite. Ne u svakom trenutku, ali mapa će im se apdejtovati u određenim intervalima. Prednost onoga ko ide ka ekstrakciji je to što može videti sve špijune kroz zidove, naravno u određenom vremenu. Ukoliko neko ubije osobu koja nosi sa sobom konačni zadatak, može preuzeti i naravno pokušati da pobegne.
Ukoliko taj haos pucačina nije nastao u drugoj fazi, onda sigurno hoće u trećoj, pogotovo kada svi iz uglova „špijuniraju“ zonu ekstrakcije i gledaju za očiglednog igrača koji će pokušati da pobegne. Vi ste bukvalno kao glinena patka na grani i svi meci će se sasuti u vas. Tada je na vama da iskoristite sve gedžete koji su vam na raspolaganju, kišobran koji sprečava metke, vaša projekcija lika koja može zavarati prave igrače, ogromni jastuci koji mogu koristiti kao blokada za vrata iliti sredstvo sa kojim možete odskočiti daleko i visoko od svih.
U trećoj fazi je najbitnija snalažljivost. Mada, snalažljivost je bitna u svakoj fazi, samo je na vama da budete fokusirani u svakom trenutku, na svakom mestu, sa kojim god špijunom budete igrali.
