Destroy All Humans! 2 – Reprobed

Industriji trenutno nedostaju otkačene igre. Malo je tih igara koje služe kao čista zabava. Nekako imamo osećaj da u dobu PS2, Xbox konzola, a kasnije u nekoj meri i na PS3 i Xbox 360, smo dobijali igre koje su nekako bile neki vid eksperimenta kada je zabava u pitanju.

Razvojni timovi su nekako bili hrabriji, odlučniji da isteraju svoju ideju do kraja, ma koliko luda i nesvakidašnja bila. Destroy all Humans naslov iz 2005 godine, koji je izašao za Xbox i PS2 konzole, je bila jedna od tih igara. Totalno uvrnuta premisa sa otkačenim likovima. Igra koja je služila jednoj svrsi, a to je čista zabava.

Pre dve godine, dobili smo odličan remake tog naslova, koji je izašao na svim, tada aktuelnim konzolama. Igra je odlično prošla, fokusirajući se na baš ono šta je činilo sjajnom i pre tada petnaest godina. Stari fanovi su odlično prihvatili remake, novi fanovi koji su tek ušli u svet malog vanzemaljca Cryptoa, kao i novinari. Tako da je samo bilo pitanje kada ćemo dobiti remake za u svakom smislu bolji nastavak koji je izašao godinu dana kasnije za Xbox i PlayStation konzole – Destroy all Humans 2.

Ovih dana, igrali smo se sa remakeom tog famoznog, možda i najboljeg dela u franšizi, pod nazivom Destroy all Humans 2: Reprobed. Kao i do sada, imali smo neverovatnu zabavu igrajući ovu fantastičnu igru. Služila nam je kao odmor od svega tmurnog šta se dešava u svetu, kao stvar koja će nam napuniti baterije dok nekih ozbiljnijih naslova kao što su God of War, Steelrising i tako dalje.

Nego krenimo ispočetka. Destroy All Humans 2 Reprobed je u mnogome poboljšana verzija naslova iz 2006. godine, pa bolji i od remakea prvog dela iz 2020te. Igra se dešava desetak godina nakon događaja iz keca, a vi ste u ulozi Crypto-138, bolje rečeno, klona glavnog anti heroja iz keca, koji je više Furon i više vanzemaljac nego njegov prethodnik. U osnovi, ovo je isti lik, koji bi u osnovi trebao biti fokusiraniji na svoju misiju, ali nije, što je ustvari jako dobra stvar. Negativci u ovom delu su pripadnici KGB jedinice iliti sama Rusija, kako to obično biva i u duhu godine dešavanja ove igre. KGB „zlikovci“ uništavaju Poxov svemirski brod koji je lebdio iznad planete zemlje i nedugo zatim posle toga, Crypto odlučuje da se osveti KGB-u zbog svog duševnog bola koji su mu KGBevci naneli. Samo tu postoji mali problem. Naš anti-heroj Crypto se, kako vreme odmiče a i njegov kontakt sa KGB agentom pod imenom Natalia, zaljubljuje u nju, koja je inače, kako to svi pretpostavljamo, čovek, žena bolje rečeno i cela igra je isprepletana Cryptovim pokušajima da je osvoji, kao i njegovom oduševljenju njome, što ovoj igri daje dodatni šmek i humor. Za razliku od keca iliti remakea od pre dve godine, koji se dešavao u Americi, ovde se radnja razvija na nekoliko kontinenata. Svaki je drugačiji od dugog sa ljudima koji su nekako, klasični predstavnici date kulture, a naravno tu je i nezaobilazna misija na mesecu.

Svaki deo priče, koji se dešava u odrđeenoj regiji, predstavlja omaleni open world za sve igrače, koij žele da istražuju, dopunjuju priče, zezaju se sa ljudima i njihovim stvarima, kao i za sve one koji žele da sakupljaju collectibles ili možda traže kupatila i WC šolje koje je moguće uništiti. Verovali ili ne, to je zadatak za koji ćete dobiti i Achievement ili Trophy u zavisnosti na kojoj konzoli ćete igrati. U svakom tom „otvorenom svetu“ ćete susretati više nego zanimljive likove, koji će vam preneti njihov pogled na dešavanja u svetu u tom trenutku, kao i šta oni misle o toj famoznoj invaziji vanzemaljaca. Ipak, kao i u stvarnosti i kao u kecu, sve šta Crypto uradi ili iskomplikuje na planeti zemlji, vlasti, ma koje one bile i u kom regionu to uradili, će pokušati da zataškaju. Tako da, Crypto nikada neće dobiti pohvale ili pokore za sve šta radi, već će se to prepisati nevremenu, neredima sa demonstrantima, zemljotresima i tako dalje. Zanimljiv i jako sladak način da se prenese sve šta vlade sveta rade kako bi zataškali postojanje vanzemaljaca. Hmm da li mi to mislimo da oni stvarno postoje?

Nego, krenimo na sledeću stavku u našem pregledu ove fantastične igre. Destroy All Humans je kao i prethodnik, pucačina iz rećeg lica. A Crypto neće imati samo oružje kojim će spaljivati, uništavati, činiti da njegovi neprijatelji nestanu, već će moći i da „opseda“ umove drugih ljudi i koristiti njihova tela kako bi izvršavao svoje zlonamerne zadatke i ostvarivao upitne ciljeve. Kako to obično biva, pošto ste jelte vanzemaljac, kada pokušavate da završite misiju u toku dana, svi koji se nalaze na ulici San Franciska, Londona ili nekog drugog grada, će vas gledati, bežati od vas, trčati do policajaca kako bi vas uhvatili i obuzdali. Tada na scenu nastupa jedna od glavnih mehnika, a to je prerušavanje u druge ljude iliti bolje rečeno, obuzimanje dugih ljudi. Tada ćete koliko toliko moći da se šetate i radite šta želite, sve dok „vlasti“ ne primete nešto čudno i pokušaju da vas „isteraju“ iz tela čoveka. Kada nastane frka, svi će krenuti na to ljudsko biće koje ste obuzeli, a na vama je da se snalažjivošću, pucačkim sposobnostima ili hipnotisanjem drugih ljudi iskobeljate iz takve situacije. Pucanje, uništavanje, otimanje kako ljudi tako i životinje, sve vam je na raspolaganju, a baš zbog svega toga kako igra izlgeda i taj komičan pristup svemu tome, ništa ne izgleda preterano ili neukusno. Sve je odmereno, zabavno i veselo, a na kraju krajeva, zanimljivo za sve igrače koji uhvate da se igraju ovim naslovom.