Kada je igra Thick as Thieves prvi put najavljena, bila je dočekana sa jednim ogromnim oduševljenjem, ali i jednako velikim razočaranjem. Pravo oduševljenje je došlo iz toga što na igri radi Warren Spector, game designer koji je svetu poklonio Deus Ex, otac immersive sim igara. Pored toga, ako slučajno neko ne zna, radio je i na System Shock, Thief: The Dark Project i par Ultima Underworld naslova. Dobiti novi naslov od legendarnog dizajnera posle toliko godina je stvarno bio dobar razlog za proslavu. Sa druge strane, ovo je prvobitno bio naslov koji je osmišljen kao PvPvE igra, neka verzija stealth extraction naslova, i tu je usledilo ogromno razočaranje. Ali kako je vreme prolazilo, ljudi iz OtherSide Entertainmenta i Warren su shvatili da PvPvE sistem možda i nije najbolja ideja za ovaj naslov, tako da su na vreme promenili fokus na nešto drugačije, nešto što bi fanovi Warrena Spectora i očekivali.
Thick as Thieves je stealth igra, neko bi rekao čak i immersive sim, koju možete igrati solo ili sa još jednim prijateljem. Dakle, nema ništa od PvP, hvala Bogu, niti otvorene mape, još jednom hvala Bogu. Već sama postavka igre mnogo više liči na nešto što bismo očekivali od igre koju je kreirao Spector. Sama premisa je poprilično zanimljiva. Thick as Thieves se dešava u alternativnoj realnosti 1910. godine u škotskom gradu Killcairn, vi ste član Thieves’ Guilda, i vaša mala ali bitna grupica je odlučila da razotkrije sve Arcane tajne koje imućni ljudi kriju u ovom svetu. To je postavka priče i, iskreno, ona se razvija preko poruka koje dobijate od glavonja iz Thieves’ Guilda, nešto kao telegrama koji sadrže instrukcije šta sledeće morate da uradite.
Kada dobijete zadatak, na vama je da odete na jednu od dve mape koje su u igri i pronađete i ukradete stvar koja je potrebna vama i Thieves’ Guildu. Na početku sam se iskreno malo razočarao kada sam video da postoje samo dve mape u igri. Naravno, tada još uvek nisam video kako one izgledaju i koliko su kompleksne. I to se najviše veže i sa dužinom ovog naslova. Jer nijedna od ovih mapa nije mala, linearna i jednostavna, već su obe ogromne, iako to ne deluje tako na početku.
Rečeno mi je da vreme koliko je potrebno za rešavanje svih misija traje oko četiri sata. I to mi je bilo okej, kratka stealth zabava, pomislio sam u tom trenutku. Šta tu može da bude komplikovano. Onda sam krenuo da rešavam prvu misiju, i tada se videlo koliko je zapravo prva mapa kompleksna u apsolutno svakom smislu. Toliko da mi je trebalo tri ili četiri pokušaja kako bih je prešao. I sada, kada kažem toliko pokušaja, to znači da u to računam ceo „run“. Jer za svaku misiju imate fiksno vreme: 45 minuta da pronađete šta je potrebno i 8 minuta nađete način da izađete sa mape kroz magična vrata. Nisam ni primetio koliko je vreme brzo proletelo u prvih nekoliko mojih pokušaja.
Najviše zbog toga što se u ovom svetu svašta krije, iza svakog ugla, u svakoj prostoriji, svakom delu imanja na kome je kuća ili u samoj kući. I naravno, ništa nije tako jednostavno. Hodnici su prepleteni, soba ima milion i na vama je da u celoj toj ogromnoj građevini pronađete jednu stvar koja je vama potrebna. Ovde će vam pomoći dopisi koje ćete pronalaziti, interna komunikacija stražara na mapi. Gde možete pročitati sve i svašta, od njihovih internih prepirki gde treba da sakriju neki predmet, do odluka jednog čuvara da ga sakrije tamo gde niko od lopova neće pomisliti da može da bude, tj. niko od vaše družine lopova.
Tako da ti sitni nagoveštaji će vam biti svojevrsni kompas gde je potrebno ići i gde možete naći predmet koji vam je potreban. Imaćete pravi kompas u igri koji će vam inicijalno prikazati gde je potrebno da nađete neki od dokaza ili informacija kako biste rešili misiju, ali nećete imati obeležen put kako doći do tog predmeta. Ova stvar mi se jako svidela, jer tera igrača da istražuje, da se gubi po ogromnoj vili u nadi da će baš u sledećoj sobi naći neki trag gde je potrebno otići, dok vreme za misiju polako ističe. Dizajn svake mape produbljuje tu izgubljenost, jer nekada ćete imati notifikaciju da se trag nalazi na 5 metara od vas, ali nije u toj prostoriji, već u nekoj drugoj za koju treba da pronađete potpuno drugačiji put kako biste stigli do nje.
Taj osećaj na početku kada prosto nećete znati šta prvo treba da radite može jednostavno da vas preplavi, stvori vam osećaj anksioznosti i pogubljenosti, baš kako bi se osetio novopečeni lopov na prvom zadatku. Makar sam se ja tako osetio u prvih nekoliko pokušaja da pređem prvi zadatak, jer svaki put kada sam ušao na mapu sam mislio: „Okej, sada znam šta treba da radim i gde da idem“, da bih shvatio da me je igra stavila na drugu početnu poziciju, i onda kreće snalaženje ispočetka, dok ne naučim svaki pedalj mape.
Taj momenat u igri mi je bio jako kul. Igra vas forsira da naučite svaku mapu što bolje možete, i naravno da ćete to i uraditi vremenom. Osećaj na početku, u prvih par pokušaja, ako ne i više, dok tražite način da se što bolje orijentišete na mapi je stvarno sjajan. I to će vam ukrasti najviše vremena. I neko će pomisliti: „Okej, ja ću preći to iz prve.“ I da, moguće je naravno, ako ste pažljivi, tihi, obazrivi na okolinu u kojoj se nalazite i ako pre svega znate osnovne mehanike igre. Što znači, ako ste jako dobri u stealth naslovima i unapred znate šta možete očekivati od ove igre, a mi u ovom review periodu jednostavno nismo imali taj luksuz, i iskreno, zahvalan sam na tome.
Mada još jedna stvar koja dodatno komplikuje potragu je to što uvek imate i sporednu misiju koju možete, ali i ne morate završiti. Mada, stvar je u tome što beleške i dopisivanja između stražara koje budete nalazili se nekada odnose na glavnu misiju, nekada na vaš sekundarni zadatak. Tako da u osnovi nikada ne znate šta ćete sledeće da pronađete, koji trag i gde će vas trag odvesti. Sem ako sporedni zadatak nije da sakupite samo vredne stvari, tada je poprilično jasno zašto sledeći trag koji pronađete svetli zeleno. Ali, pošto ste lopov, vama je u interesu da pokradete sve stvari koje pronađete, tako da pored glavne i sporedne misije imaćete i tonu dragocenosti, tajne sobe, sefove koje možete tražiti i odakle možete pokrasti sve što pronađete.
Na kraju svake završene misije, ili ako tih 45 minuta jednostavno istekne, morate da pronađete magična vrata kako biste izašli sa mape. A ta magična vrata se uvek pojave na drugačijem mestu. I tada do izražaja dolazi vaše poznavanje mape i snalažljivost. Imaćete osam minuta da dođete do izlaza na mapi sa jako kompleksnom postavkom, tako da jedno pogrešno skretanje može da znači da nećete izaći sa mape, ili bolje rečeno ponovno učitavanje misije ispočetka.
Ali ništa od toga ne može biti toliko dobro ako gameplay mehanika nije na nivou. Sva sreća, u Thick as Thieves gameplay je prosto fantastičan. Ovo je prava stealth avantura u svakom mogućem smislu te reči. Imaćete dva indikatora: koliko ste dobro sakriveni u tami i koliko se čujete, i obe stvari su jako bitne u toku igranja. Ako pravite preveliku buku, stražari će vas čuti i odmah krenuti u istraživanje. Isti slučaj je i ako se krećete po svetlu. U igri ćete imati osvetljenja koja ćete jednostavno moći da isključite, da napravite što veći mrak u kojem ćete se kretati. Mada, tu će biti turreti i zle oči sa ljubičastom svetlošću koje će uvek motriti na neki ugao koji vam je potreban kako biste došli do određenog dela mape. Tako da u svakom trenutku pažnja i isplanirani prilaz i poznavanje tog dela mape je preko potrebno.
Vi kao lopov nećete moći da ubijete protivnike, već ih onesposobite na neko vreme. Tako da ako previše lutate po mapi ili jednostavno ne možete da nađete gde treba da odete, oni će ustati i nastaviti stražu. Svidelo mi se to što su svi stražari jako osetljivi na svaki pokret na svetlu kao i na svaki šum. Uvek će doći da istraže, nebitno koliko malo viri neki deo vašeg tela, što jeste jako kul. A pored običnih stražara imaćete i duhove stražare kojima prozori i drugi predmeti neće biti prepreka da dođu do vas ako vas primete. Iskreno, nisam primetio da se kreću kroz zidove, mada mislim da bi to možda i bilo previše.
Straža, turreti, kamere, senzori na podovima i nešto nalik laserima su postavljeni svuda kroz kuću, tako da uvek morate da pazite gde hodate i kako hodate. Tu će vam doduše pomoći dijamant koji uvek nosite sa sobom, koji kada ga držite može da vam prikaže sve zamke i poziciju čuvara kroz zidove. U igri imate i dva lika sa kojima možete igrati, Spider i Chameleon. Spider ima Zipwire koji će biti jako od koristi kako bi došla do nekih ne tako lako dostižnih mesta, dok će Chameleon imati mogućnost da preuzme oblik i izgled nekog stražara. Ostali alati koje možete nositi su, recimo, Pickpocket Fairy – mala vila koja krade ajteme koji su vam potrebni od stražara, recimo ključeve. Insult Fairy koja se zalepi na površinu i pravi distrakciju kako biste mogli da neopaženo prođete pored stražara. Dimna bomba koja je odlična kada situacija prigusti i neko vas juri.
Na početku vam neće sve stvari biti otključane, već ćete morati neke kupiti kako biste ih koristili. A stvari koje imaju određeni broj korišćenja možete osvežiti na mapi na određenim mestima. Isto tako, postoje rascepi stvarnosti, kao magični stash gde možete da stavite dragocenosti koje ukradete. Jer ako vas stražar vidi i onesvesti, krećete od checkpointa i sve što nosite će vam ispasti na mestu gde vas je stražar uhvatio, tako da je bolje da uvek tražite ove magične stash-eve na mapama kako biste poslali sve dragocenosti pravo u svoju bazu, iako je misija još uvek u toku.
Igra ima i coop mod, koji smo mi probali u nekoliko navrata. Ipak je moralo nešto ostati iz te originalne zamisli. I moram da kažem da je coop u ovoj igri sjajan! I čini mi se da su neki delovi mapa dizajnirani za više igrača od jednog, jer nekada je dosta lakše da se završi neki zadatak i ukrade predmet dok jedan igrač skreće pažnju na sebe i radi na tome da drugi bezbedno dođe do svog cilja.
Što se tiče grafike i prezentacije, igra ide na stilizovan, slikarski pristup umesto fotorealizma, sa izraženim crtama lica i proporcijama kao u crtanim filmovima, sa mnogo detalja na svakom ćošku. Suvišno je reći da me je cela prezentacija dosta podsetila na Dishonored i Thief, ali sa nekim jedinstvenim, pomalo mračnim šarmom. Svet je smešten u alternativne 1910-e godine, pa imate taj spoj škotskog baroknog stila sa magijom i blagim steampunk forama, ili što bi rekli magic-punk.
Ovde generalno preovladavaju tamnije i hladnije boje, sa dosta sive, braon i tamnozelene, uz naravno nezaobilazna jarka svetla kada je to sceni potrebno, kao i magične artefakte i toplo osvetljenje unutrašnjih prostora. Sve to zajedno stvara veoma jaku i živu atmosferu koja vas uvlači od samog početka. I pored svega toga, moram da pohvalim animacije koje su prosto sjajne, kao i doskočice koje imaju glavni likovi sa kojima igrate. Igra baš ima šmeka, i to je za svaku pohvalu.
Ruku na srce, vidi se da je ovo možda malo kasno postala solo/coop igra. Nakon toliko sati u igri sam pomislio kako bi bilo bolje da je projekat od početka zamišljen kao solo iskustvo ili eventualno coop kao što je sada. Ali sa većim fokusom na priču, misije, mape i okruženja. Ne kažem da su mape loše, kao i okruženja, već verujem da bi sve mnogo bolje ispalo da je inicijalni plan bio napraviti single-player iskustvo. Jer po svemu što sam video, igra ima i više nego dovoljno potencijala za tako nešto. I malo mi je žao što ovo nije dobro razrađena priča koja je provučena kroz pravih 15–20 misija, čak iako bi iskoristili sve assete sa postojećih mapa za stvaranje tih misija. Mada, možda i bude nešto od toga u budućnosti, videćemo.
I na kraju, Thick as Thieves mi se jako svideo. U trenutnom stanju industrije, kada skoro pa nemamo stealth igre, Thick as Thieves je pravo malo osveženje. I sada najbolja stvar u svemu ovome je to da je igra samo pet evra/dolara, bukvalno cena jedne kafe. Čak i nakon provedenih 10+ sati u igri sam pomislio da bi ovo bilo okej i da je koštalo oko 15–20 dolara/evra. Ali kada sam video da je ovo samo pet dolara/evra, oduševio sam se, jer je ovo bukvalno krađa, i po ovoj ceni mislim da, makar kao znak podrške OtherSide Studiosu, mora da bude deo vaše biblioteke.
Još bolje je to što je Megabit najavio da će ovo biti “uvodna” kampanja, što verovatno znači da ćemo dobiti još sadržaja kako bude vreme prolazilo, ili dodatke, ili plaćene dodatke. Videćemo kakav će njihov business plan izgledati, ali iskreno, jedva čekam da vidim više ovog svega.
Zahvaljujemo se Megabit Publishing na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Thick as Thieves (PC)
Thick as Thieves upravo zbog toga donosi igračima baš ono što nedostaje: fantastičan svet, prelepo dizajniran, dve sjajne mape toliko kompleksne da ćete u trenucima glavom udarati o zid i osetiti se zarobljeno na njima. Gameplay mehanika koja je nešto poznato, ali ponovo lepo videti posle dugo vremena, kao recimo prijatelja koga niste čuli godinama. I upravo zbog toga, u kombinaciji sa cenom i onim što igra nudi, Thick as Thieves je stvarno naslov koji zaslužuje mesto u vašoj biblioteci igara, nebitno na kojoj platformi igrate. Jer za tih pet evra, dobićete više zabave nego što budete platili.
