U svetu gde se špijunaža obično svodi na prigušivače, besne automobile, i kul gadget-e Zero Parades: For Dead Spies nudi radikalno drugačiju viziju, onu gde su najopasnija ratišta zapravo hodnici sopstvenog, ruiniranog uma. Igra nas dočekuje sa visokostilizovanom, skoro slikarskom estetikom, nešto nalik ulju na platnu, koja Portofiro, centralno mesto dešavanja igre, pretvara u melanholičnu, izometrijsku razglednicu. Ono što je na prvi pogled izdvaja od žanrovskih konkurenata je svesno odbacivanje klasične akcije u korist strpljive i metodične istrage, gde se uspeh ne meri refleksima, već psihološkom izdržljivošću i težinom svake izgovorene reči.
Ipak, nemoguće je uroniti u ovaj naslov a ne osetiti ogromnu senku Disco Elysiuma koja se nadvija nad svakim dijalogom i ideološkim sukobom. Očekivanja javnosti su, najblaže rečeno, stratosferska, jer ZA/UM ovim projektom mora da dokaže da je njihova formula “RPG-a bez borbe” i dalje relevantna i nakon velikih unutrašnjih previranja u studiju. Pred nama je delo koje ne obećava samo špijunski triler, već pokušaj da se ponovi intelektualni trijumf koji je redefinisao pristup narativu modernih igara. Na kraju, ostaje pitanje da li je ovaj “kompleksni špijunski ples” dovoljno originalan da izađe iz senke sopstvenog nasleđa.
MREŽA LAŽI U ZAPETLJANOM PORTOFIRU
Od studija koji nam je doneo Disco Elysium dolazi ZERO PARADES, jedna špijunska, “tekstualna” CRPG avantura. Vi ste briljantan, ali progonjen operativac na poslednjem, očajničkom zadatku. Okupite svoju razbijenu mrežu, raspetljajte mrežu laži i dokažite se na svetskoj špijunskoj sceni. Brilijantan, pregoreo, možda i proklet, igrate kao operativac Heršel Vilk, alijas KASKADA. Pre pet godina poveli ste svoj tim u ambis i od tada vas progone sopstveni neuspesi. Sada ste ponovo pozvani na dužnost zbog misterioznog zadatka koji bi mogao da vam pruži šansu da se ponovo dokažete i očistite svoje ime i savest.
Već sam početak igre i vaši prvi koraci u ulozi Kaskade biće obavijeni velom tajne. Početna zagonetka se ubrzo razgranava u desetine novih, koje su, poput kompleksnog dijagrama, neraskidivo povezane jedna sa drugom. Prepoznatljivi stil Disco Elysium-a takođe vas odmah “udara u lice”. Ukoliko ste igrali prethodni hit ovog studija, od samog starta ćete se osećati kao kod kuće i tačno ćete znati šta da radite i šta vas očekuje. Pored kretanja i istraživanja Portofira, najveći deo igre obuhvata dobro poznato, konstantno čitanje dijaloga, biranje odgovora i praćenje fabule, što pruža jedinstven osećaj prolaska kroz stranice jedne bogate interaktivne knjige.
NOVI TONALNI IDENTITET
Zero Parades for Dead Spies donosi znatno trezniji i ozbiljniji ton u odnosu na Disco Elysium, a direktno poređenje svakog segmenta igre prosto je neizbežno. Prethodnik je bio toliko specifičan, unikatan i voljen da ih je – bilo to fer prema nasledniku ili ne – prosto moramo postaviti rame uz rame kako bismo izmerili njihovu relativnu visinu. Geopolitičke borbe i špijunaža su svakako fenomenalna polazna tačka i odličan prostor za smeštanje radnje i duše ove igre. Na pojedinim mestima to funkcioniše sjajno, dok na drugima odskače od onoga što smo videli u Disco Elysium-u, a da li je to na bolje ili na gore, verovatno će zavisiti od samog igrača.
Oštra satira i uvrnuti crni humor, koji su nekada bili zaštitni znak ovog razvojnog tima, ovde su ustupili mesto prigušenijim oblicima duhovitosti koji tek povremeno pogode metu. Sporedni razgovori i detalji o svetu igre ponekad deluju kao da traju duže nego što su dobrodošli. Ipak, ukoliko vam se svet i njegovi likovi dopadnu, sigurno će vam biti manji problem da saslušate svaku njihovu sporednu priču. Čak i unutrašnji glasovi psihe glavnog junaka, nekada najuzbudljiviji deo narativa, na momente su manje zanimljivi i nemaju jasan karakter koji ih razdvaja. Zero Parades bez pogovora nudi korektnu i funkcionalnu priču, ali ona nažalost ostaje u senci prošlosti jer joj hronično nedostaju ona prepoznatljiva umetnička drskost i ekscentrični šarm koji su pomerali granice žanra. Dok nas je Disco Elysium navikao na konstantnu šašavost na svakom koraku, ovde je sve nekako spuštenije na zemlju i tonalno drugačije, što samo po sebi ne mora biti loša stvar. Jednostavno je drugačije.
SLOBODA MEDITERANSKOG RETRO-FUTURIZMA
Okruženje Portofira predstavlja gust urbani pejzaž koji krije tajnu iza svakog ćoška i u svakoj senci. Sam fizički prostor je drastično proširen, a nelinearna mreža zadataka i misija direktno se oslanja na tradiciju klasičnih RPG-ova. Ovaj novi obim igračima otvara višestruke, potpuno jedinstvene puteve do istog cilja, koji direktno zavise od statistika lika i načina na koji interpretirate tragove.
Iako ovakva sloboda izbora potvrđuje ovaj naslov kao izuzetno reaktivnu i sposobnu video-igru, navigacija kroz bezbroj isprepletenih niti u trenucima može stvoriti osećaj preopterećenosti dok pokušavate da razjasnite u sebi, ok šta sad mora biti moj sledeći korak. Mapa igre deluje kompleksno na prvu loptu, i nije pomoglo mojoj inicijalnoj zbunjenosti u kom pravcu da krenem, ali ćete je uz malo igranja brzo razumeti i definitivno je konstantno koristiti za razaznavanje putanja i pronalaženje lokacija. Stanovnici Portofira su šareni i živopisni baš kao i sama vizuelna paleta ove igre, a ono što je razvojni tim sjajno uradio jeste to što vam na put postavlja naizgled beskonačan broj upečatljivih likova. Ovaj šarenita mikro zemlja se nalazi u klancu uticaja različitih eksternih faktora. Jedan od njih je La Luz, tehno-fašistička vojna moć čiji se uticaj osećaju stanovnici i žitelji Portofira. Tako se dalje u igri spominju drugi jaki uticajni ideološko-vojni blokovi, zlokobne korporacije itd.
KREIRANJE ŠPIJUNA I RASPODELA ADUTA
Na samom početku igre kreirate prirodu vašeg karaktera. U ponudi vam stoji nekoliko šablona (presets), a takođe možete izabrati opciju da kreirate potpuno sopstvenog lika sa pojedinačnom statistikom, tačno onako kako ste zamislili. Od dostupnih arhetipova možete postati, na primer, harizmatični operativac, fizički dominantan agent ili visoko-inteligentni analitičar.
Ukoliko odlučite da sami prilagodite svog špijuna, odnosno oblikujete sopstvenog Heršela, imate mogućnost da raspodelite skilove po sekcijama fizičkih, mentalnih i socijalnih sposobnosti.
MENTALNI PRITISAK I BACANJE KOCKICA
U ulozi Kaskade, vaš sistem zdravlja podeljen je na tri nivoa i sastoji se od: zamora (Fatigue), anksioznosti (Anxiety) i delirijuma (Delirium). Dok vodite razgovore širom Portofira, iz njih ćete neretko izlaziti sa manje ili više uspeha. Tako, ukoliko vas dijalog odvede u smeru gde se vaš lik uplaši, nivo anksioznosti skače. Isto važi i za situacije kada telefonski razgovor krene nekom paničnom putanjom – traka anksioznosti odmah raste.
Sistem bacanja kockica koji znamo iz Disco Elysium-a ponovo je tu u sličnom obliku. Tokom provere veština (skill-check), možete svesno izabrati da se napregnete i povećate broj kockica na tri, kako biste sebi obezbedili veće šanse za uspeh u razgovoru. Međutim, time što povećavate šanse za uspeh, negativno utičete na jednu od tri trake vašeg zdravlja. Svi ovi mehanizmi čine celinu u kojoj je vaš glavni cilj da aktivno balansirate i kontrolišete ove oblike stresa.
Stres možete smanjiti pronalazeći različite predmete u svetu, poput hrane, pića ili cigareta. Na primer, pušenje cigareta će smanjiti vašu anksioznost i dati vam novu šansu da se uspešno probijete kroz teške razgovore. Pored ovih potrošnih objekata, po svetu pronalazite i odeću ili druge predmete koji direktno modifikuju statistike same Heršel.
USLOVLJAVANJE UMA
Jedan od najbitnijih delova igre i razvoja vašeg lika jeste sistem pod nazivom “Conditioning”. Ovo je svojevrsna evolucija kabineta misli iz Disco Elysium-a, ali sa određenim mehaničkim izmenama. Istraživanjem Portofira i kroz razgovore sa ljudima, vaš špijun dolazi do određenih ideja, političkih ideologija ili sećanja koje može da “internalizuje”.
Ove misli vam omogućavaju da probijete početni limit veština koji ste postavili pri kreiranju lika. Takođe, ovaj sistem može dovesti i do dubljih sistemskih modifikacija. Igra vam bukvalno može otvoriti potpuno nove opcije unutar menija za podešavanje, gde dobijate stalne bonuse na specifične provere veština (skill checks). Druge misli mogu direktno uticati na vaš kapacitet inventara ili slično.
TEHNIČKA STRANA IGRE I HANDHELD ISKUSTVO
U pogledu same prezentacije, ukoliko Zero Parades igrate na handheld uređaju poput Steam Deck-a, igra će vam leći kao savršeno štivo za čitanje jednog uzbudljivog špijunskog trilera. Ipak, sa tehničke strane, u ovoj ranoj (pre-release) verziji pre samog izlaska, igra nije u potpunosti ispeglana, za ovaj oblik igranja. Upravljanje analognim palicama deluje pomalo tromo i zahteva dodatno fino podešavanje od strane developera, ali nije ništa što kvari previše užitak. Tokom igranja na Steam Deck-u primetio sam i nekoliko game-crash-ova, što je vredno pomena, ali opet – ništa što bi mi kompletno uništilo užitak. Ono što mi je takođe zapalo za oko jeste nedostatak određenih audio delova i glasovnih linija tokom konverzacija, što će, pretpostavljam, biti ubačeno kroz zakrpu čim se igra zvanično pojavi u prodaji.
Portofiro je fantastično špijunsko igralište i sjajan pokušaj studija ZA/UM da nam vrati onaj fenomenalan osećaj koji smo imali dok smo igrali Disco Elysium. Zero Parades for Dead Spies će, ruku na srce, delimično ostati u senci svog prethodnika, jer su specifičan crni humor i upečatljivi likovi te igre ipak znatno jače pogodili metu. Uprkos tome, i činjenici da su mnogi zbog silne drame oko studija očekivali da ovaj naslov potpuno podbaci, mislim da to apsolutno nije slučaj. Pred nama je odličan špijunski CRPG triler u obliku interaktivne knjige na platnu, prepun živopisnih likova, prizemnije atmosfere, špijunskih afere, prevara i hroničnog nepoverenja.
Zahvaljujemo se ZA/UM na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Zero Parades: For Dead Spies (PC)
ZERO PARADES: For Dead Spies se svojim kvalitetom nameće kao laka preporuka za sve ljubitelje igre Disco Elysium. Ipak, reč je o naslovu koji gradi sopstveni, autentični identitet i koji će nesumnjivo pronaći svoju vernu publiku. Zero Parades je delo novih kreativaca koji nisu želeli da naprave samo bledi Disco Elysium 2, već igru po sopstvenoj želji, upravo onako kako su je oni zamislili, odbijajući da ostanu zarobljeni u kavezu uspeha svog prethodnika. Kada se sagleda celokupna, impresivna "uljana slika" ovog sveta, gde se živopisni likovi i uzbudljive špijunske peripetije prelivaju kao boje na platnu, kreirajući potpuno novi i jedinstven ton - postaje jasno da je pred nama sasvim dobro igračko ostvarenje. Sa bogatim svetom koji nudi sate i sate naizgled beskrajnog istraživanja, Zero Parades for Dead Spies predstavlja sjajno štivo koje donosi pregršt zabave, dubokog mozganja i fascinantan uvid u kompleksnu psihu nesvakidašnjih likova i njihovih ličnih svetova.
