Postoje igre koje te odvedu u epske svetove, a postoje i one koje te vrate u sopstveno detinjstvo, u ono vreme kada je sve bilo jednostavnije, a osećanja ogromna. The Day I Became A Bird spada u tu drugu, mnogo ređu kategoriju. Ova mala, slatka avantura me je podsetila koliko može da bude moćna jedna obična dečja ljubav i koliko je lepo kada igra ne pokušava da bude nešto više nego što jeste: topla, iskrena i nežna priča. Završio sam je za jedno popodne, a posle sam još sat vremena sedeo i razmišljao o tome kako su neke uspomene iz detinjstva univerzalne, bez obzira na to gde si odrastao.
Igra prati Franka, stidljivog dečaka koji se zaljubi u novu devojčicu u razredu, Sylviu. I tu postoji jedan problem, kao u svakoj prvoj ljubavnoj priči. Sylvia ima oči samo za ptice. Crta ih, sanja o njima, čak i zvuči kao da peva ptičjom pesmom. Frank, u svojoj dečjoj logici i ogromnoj hrabrosti, odlučuje da uradi ono što svaki zaljubljeni dečak uradi u takvoj situaciji, da postane ptica.
Priča je adaptacija dečije knjige i kratkog animiranog filma, i to se oseća na svakom koraku. Kratka je (može se završiti za sat do sat i po), ali neverovatno emotivna i nostalgična. Nema velikih drama ni preokreta, samo mali, svakodnevni trenuci koji grade nešto veće. Frankovo putovanje kroz školski dan, park, sobu i sopstvenu maštu ispričano je sa toliko topline da sam se na trenutke osećao kao da čitam omiljenu slikovnicu iz detinjstva. Ono što posebno impresionira jeste kako igra hvata tu tanku liniju između smešnog i dirljivog, Frankove ideje su apsurdne na najljupkiji mogući način, a ipak potpuno razumljive svakome ko se ikada zaljubio.
Vizuelni stil je apsolutni adut ove slatke malene igre. Ručno crtani, ilustrativni stil podseća na kvalitetne dečije knjige, meke linije, tople boje i puno sitnih detalja koji oživljavaju svaku scenu. Frankovo nespretno hodanje, način na koji se ptice okupljaju oko njega, mali pokreti ruku dok sastavlja kostim, sve je to izuzetno šarmantno i puno života.
Prezentacija je jednostavna, ali veoma promišljena. Igra se kreće između izometrijske perspektive i povremenih 3D segmenata (npr. vožnja bicikla), a prelazi su glatki i prirodni. Nema prenatrpanog UI-ja, sve je čisto i fokusirano na priču. Svaka lokacija deluje kao stranica iz slikovnice koju možeš da istražuješ, a sitni interaktivni detalji (ljuljanje na ljuljašci, skakanje preko hopscotch polja) dodaju onaj pravi dečji osećaj radoznalosti. Igra izgleda kao da je neko uzeo najlepše ilustracije iz knjige i dao ti da koračaš kroz njih, što je retka i veoma prijatna stvar u savremenim naslovima.
Gameplay je veoma jednostavan i pristupačan, namenjen svima, od dece do odraslih koji traže opuštajuće iskustvo. Sakupljaš pera, obavljaš svakodnevne zadatke, rešavaš lagane slidne puzzle (jigsaw stil) i učestvuješ u malim mini-igrama (vožnja bicikla, QTE sekvence). Ništa nije frustrirajuće teško; sve služi priči i tempu.
Najzabavniji deo je upravo taj osećaj napredovanja Frankovog „transformisanja“ u pticu. Svako pero, svaka interakcija i svaki završeni puzzle približavaju ga njegovom cilju. Igra te nežno vodi, ali te istovremeno nagrađuje za istraživanje i traženje svih collectible elemenata. Nije to dubok sistem, ali je iznenađujuće zadovoljavajući za tako kratko trajanje. Posebno mi se dopalo kako mini-igre prate Frankovo uzbuđenje, što više napreduješ, to one postaju malo kreativnije, a ipak ostaju lake i prijatne.
Zvuk je možda najjači deo koji doprinosi čaroliji. Cvrkut ptičica, vetar koji vijori lišće i pravi muziku od toga, dečiji smeh u daljini i nežna, akustična muzika savršeno grade osećaj prolećnog, sunčanog dana. Glasovna gluma (iako minimalna) je topla, a zvučni efekti su puni detalja, od šuštanja perja do škripe bicikla. Kada se sve složi, igra te potpuno obavije tom laganom, nostalgičnom atmosferom koju je teško opisati, a lako osetiti. Atmosfera je toliko gusta i prijatna da sam na kraju poželeo da igra traje duže samo da bih još malo ostao u tom svetu. Muzika se nežno menja u zavisnosti od situacije – od vedrih, radoznalih melodija tokom istraživanja, do nešto emotivnijih tonova kada Frankov plan počinje da se ostvaruje. Sve zajedno stvara osećaj kao da slušaš audio-knjigu dok listate najlepše ilustracije.
Kao što možete pretpostaviti, glavni „nedostatak“ je dužina. Igra je veoma kratka i veoma linearna. Ako tražite dubinu, izazov ili dugotrajno iskustvo, možeš se razočarati. Puzzle-i su blagi, a ponovna igra ima ograničenu vrednost (iako traženje svih pera i tajni može da bude simpatičan motiv). Pored toga, neke mehaničke ideje mogle su biti malo razrađenije, mini-igre su slatke, ali brzo prolaze. Igra se ne pretvara da je nešto kompleksno, što je u redu, ali ponekad ostavi utisak da je moglo još malo da se „razmaše“ u kreativnosti. Ipak, ovo su manje zamerke za jedan ovako skroman i fokusiran projekat.
Recenziju napisala Ana Ranđelović, prilagodio Milan Radosavljević
The Day I Became a Bird (Nintendo Switch)
The Day I Became A Bird je mala dragocenost. Srdačna, lepa i iskrena priča o prvoj ljubavi, hrabrosti i mašti koja te podseti da odrastanje nije uvek lako, ali da su mali gestovi ponekad najveći. Savršena je za jedno popodne kada ti treba nešto toplo i utešno, ili za igranje sa decom. Na kraju, ova igra nije tu da te zadivi tehničkim čudima ili dubokom naracijom, tu je da te podseti na jednostavnu radost i hrabrost koju svi nosimo negde duboko u sebi. I u tome uspeva sa velikom lakoćom i šarmom.
