Ima nečeg posebnog u konceptu posade u igrama, grupe igrača osuđene na saradnju unutar određenog manje ili više tesnog prostora, gde život svakog pojedinca zavisi od toga koliko brzo onaj drugi može da okrene kormilo, zakrpi rupu ili dopuni municiju. Tradicionalno smo ove priče vezivali za drvene jedrenjake, morske talase, ili neku svemirsku avanturu. Ali mehanika zajedničkog opstanka i sinhronizovanog haosa savršeno funkcioniše čak i kada vodu zamenite vrelim peskom, a jedra bučnim motorima. To prebacivanje fokusa sa pojedinačnog refleksa na timsku koordinaciju, gde ste bez svojih ljudi samo laka meta na horizontu, čini srž novog talasa multiplayer igara. Upravo na tom talasu, spajajući timsku plovidbu pustinjom sa tenzijom moderne ekstrakcije, jaše SAND: Raiders of Sophie, naslov koji vas tera da postanete kao Panonski mornar – mornar na suvom.
AUSTRO-UGARSKA KOSMOČKA ODISEJA
Pozadinska priča ove igre nas vodi u prilično uvrnutu, alternativnu verziju ranog 20-og Veka. Čovečanstvo je zahvaljujući otkriću novih, revolucionarnih izvora energije, doživelo tehnološki skok i zakoračilo duboko u svemir. Predvodnik ove kosmičke kolonizacije bila je upravo moćna Austro-Ugarska Monarhija. Njihov najveći uspeh, ali i najveći greh, postala je planeta Sofi (Sophie) – svet bogat resursima koji je obećavao svetlu budućnost i bogatstvo za stotine hiljada doseljenika. Međutim, usledila je misteriozna ekološka katastrofa koja je ovaj nekadašnji dragulj pretvorila u nepreglednu, surovu pustinju, primoravajući kolonizatore na panično i haotično povlačenje. Danas, Sofi više nije simbol imperijalnog progresa, već pustinja na rubu poznatog univerzuma. To je mesto koje nudi surovu, ali poštenu priliku i šansu da u potpunom bezakonju sami iskrojite sopstvenu pravdu i naplatite godine teškog, mukotrpnog i potcenjenog života na Zemlji. Ipak, u ovom postapokaliptičnom prostranstvu ništa se ne poklanja. Za svaki gram resursa, za svaki “gutljaj vode” i svaki pedalj teritorije morate se izboriti sami.
Sve ovo je samo pozadinska priča koju će te samo u tragovima osetiti igrajući igru. Ipak je ovo suštinski jedana ekstrakšn pucačina, sa mnogim mehanikama koje su nam možda poznate iz drugih igara, ali sa jednim twistom.
U svojoj srži, SAND: Raiders of Sophie je PvPvE extraction pucačina iz prvog lica, koja najlakše može da se opiše kao ambiciozna mešavina Sea of Thieves i Rust, ali na suvom. Umesto brodovima, igrači ovde upravljaju Tramplerima – masivnim, hodajućim dizelpunk tvrđavama na parni pogon koje služe kao pokretna baza, prevozno sredstvo i glavno oružje. Gejmplej petlja vas baca u nemilosrdnu pustinju gde sa svojom posadom (ili solo) morate da upravljate ovim čeličnim kolosom, navigirate kroz peščane dine, pljačkate napuštene austro-ugarske gradove i borite se protiv lokalnih čudovišta i drugih igrača, sa krajnjim ciljem da živu glavu i vredan plen bezbedno izvučete sa planete.
ČELIČNI KOLOSUS
Ako je svet planete Sofi pozornica, onda su Trampleri definitivno glavne zvezde ove predstave i centralna tačka ove igre. Zaboravite na klasičan sistem gde je vozilo samo obično prevozno sredstvo od tačke A do tačke B, ovde je to vaša pokretna baza, vaš štit, skladište za plen i najvažniji resurs koji posedujete. Kada prvi put kročite u editor, igra vam daje impresivnu slobodu kroz sistem nacrta (blueprints) – možete detaljno modifikovati oklop, menjati motore, dodavati platforme, osmatračnice i montirati teške topove. Rezultat je po vašoj meri sklopljen skalamerija i vaš glavni adut za ekstrakt plena sa Planete Sofie. Vaš Trampler brzo prestaje da bude samo gomila tekstura i oklopnog lima, postaje vaša kuća na nogama koju čuvate po svaku cenu.
Međutim, prava magija,i najveći haos – nastaje kada pokrenete motore i krenete u pustinju sa posadom. Baš kao u Sea of Thieves, upravljanje ovim čeličnom kolosalnom mašinom zahteva apsolutnu timsku koordinaciju. Solo igranje je ovde čist mazohizam, iako postoji zasebna playlist-a, jer jedna osoba fizički ne može da pokrije sve sisteme, ili bar jako teško. Dok jedan igrač sedi za komandama i navigira kroz peščane dine, drugi moraju držati oči otvorene i dvoglede izvučene. Vidik planete Sofie je veliki, a nikada nije daleko neka tačka gde se može pronaći vredan loot. Još više, igrači osmatrači moraju da prate horizont u potrazi za gustim crnim dimom, koji signalizira potencijalni neprijateljski Trampler u blizini. Zato je bitno, ukoliko želite bar malo da pokušate da izbegnete PvP borbu, da svakom prilikom kada stanete ugasite motore i prigušite crni gusti dim koji signalizira svima vašu lokaciju.
Komunikacija je ključ opstanka. Kada uletite u zasedu drugog tima, igra se pretvara u panični menadžment: urlanje preko glasovnog četa ko treba da puni municiju, ko da krpi probijeni oklop sa strane, a ko da manevriše kako bi izbegao neprijateljske granate pruža neopisiv nalet adrenalina. Trampler je bučna zver koja u toku borbe tek zahteva vašu punu pažnju. Svaki uspešan povratak u bazu sa čitavom mašinom i posadom deluje kao epski trijumf inženjeringa i saradnje. Kao i u svakoj ekstrakšn pucačini, postoje određenje lokacije na mapi koje morate dostići sa vašim Tremplerom i pozvati jednu letelicu da vaz prenese sa planete u njenu orbitu.
PROCEDURALNO IGRALIŠTE
Kada se prašina koju podižu masivne noge vašeg Tramplera konačno slegne pored ruševina nekog napuštenog austro-ugarskog svemirskog grada, počinje drugi, znatno napetiji deo igre. Napuštanje relativne sigurnosti čeličnog oklopa i silazak na vreo pesak planete Sofi donosi naglu promenu okruženja i slobodnog prostora, jer se u tom trenutku SAND transformiše iz simulacije upravljanja titanima u surovu i bespoštednu extraction pucačinu.
Srž gejmpleja van vozila fokusirana je na istraživanje proceduralno generisanih pustinjskih prostranstava i ostataka nekadašnje civilizacije. Svaka napuštena fabrika, železnička stanica ili imperijalna ispostava krije resurse neophodne za nadogradnju vaše mašine i kupovinu bolje opreme. Međutim, pesak nije prazan. Dok pretražujete mračne hodnike, konstantnu pretnju predstavljaju Upiór – demonska lokalna stvorenja mutirana ekološkom katastrofom, koja zahtevaju brze reflekse i dobru koordinaciju sa ostatkom tima. AI neprijatelji su tu da vas uspore, potroše vam municiju i nateraju vas da pravite buku. A buka je u ovoj igri smrtna presuda.
Najveća tenzija ne dolazi od čudovišta, već od činjenice da u svakom trenutku na istoj teritoriji operišu i druge posade koje žele isto što i vi. Pucnjava u gradu ili crni dim koji vaš usidreni Trampler izbacuje u nebo deluju kao svetionik za protivničke igrače. Dok trpate dragocene materijale u “džepove”, uvek vas prati paranoični glas u glavi koji pita da li vas neko posmatra kroz durbin sa obližnje dine. Sam proces ekstrakcije, kada sav skupljeni plen morate bezbedno da prenesete i osigurate, predstavlja vrhunac napetosti. Jedna pogrešna procena, loše pokrivanje uglova od strane vaših saigrača ili zaseda na samom izlazu mogu značiti da ćete u sekundi izgubiti potencijalno sate mukotrpnog rada i ostati bez ičega. To je surov, ali neverovatno zarazan krug u kojem opstaju samo najoprezniji, to su ekstrakšn pucačine, verovatno ne za svačiji ukus i strpljenje.
PESAK U MEHANIZMU
Koliko god koncept “svemirske Austro-Ugarske” i kopnene plovidbe zvučao fantastično na papiru, SAND: Raiders of Sophie je igra koja je tek zakoračila u svoju Early Access fazu, a to sa sobom donosi i popriličnu količinu peska koji ozbiljno škripi pod zubima. Ambicija razvojnog tima je jasna, ali tehnička realizacija trenutno kaska za njihovom vizijom, pa je bitno poneti malo strpljna dok se sve boljke ranog razvolja ne ispeglaju.
Najveći problem sa kojim ćete se susresti jeste optimizacija. Padovi frejmova (FPS dropovi) su česti, naročito kada se na ekranu nađu dva ili više Tramplera koji istovremeno razmenjuju vatru dok oko njih eksplodiraju delovi oklopa. Kada generalno posetite lokacije igre frejmovi nelogično skaču van nekog prihvatljivog opsega. Igra je prelepa po mom mišljnenju iz ugla njene estetike i stila, iako je jedna velika pustinja možda ne zvuči baš kao tako nešto.
Pored tehničkih anomalija, tu je i pitanje dugoročnog sadržaja. Iako je skajboks sa masivnom planetom u pozadini prelep, proceduralno generisana pustinja vizuelno može relativno brzo da dosadi, jer se lokacije i dine nakon nekoliko sati igranja počinju stopiti u jednoličnu masu. Na kraju, balans same fizike i napucavanja zahteva još dosta peglanja. Recoil oružja kada ste na nogama deluje pomalo nedosledno. Pucanje sa oružjem je na prilično dobrom nivou i dobrog je osećaja, iako je razvojni tim iz nekog razloga odlučio da koristi SHIFT dugme za aim down the sight mehaniku, JAKO ČUDNO. Generalno, dalje, iako je kretanje realtivno brzo, samo baratanje oružjem jeste nešto sporije. Puške i pištolji pucaju sporije, imaju sporiji reload i tako dalje. Fall damage (šteta od pada) previše kažnjavajući i često ćete nastradati samo zato što ste nespretno skočili sa platforme sopstvenog vozila. Igra ima sjajne temelje, ali je pred developerima još ogroman posao čišćenja i poliranja. Nije zabavno jednostavno propasti kroz granicu ograde Tramplera zbog greške u teksturama i nepotrebno izgubiti resurse ili ispasti iz aktivne borbe čekajući oživljavanje.
SAND: Raiders of Sophie je u svom trenutnom Early Access stanju definicija “dijamanta u gruboj obradi”, znam zvuči malo kliše ali jednostavno je tako. Retko se viđa igra koja sa toliko hrabrosti i stila uspešno pristupa već poznatom žanru i podžanru. Ako ste ikada želeli da iskusite kako izgleda upravljati parnim džinom sa grupom prijatelja dok vas pritiska paranoja moderne ekstrakcije, ova igra će vam pružiti sate vrhunske zabave i adrenalina koji nećete naći na drugim mestima.
Međutim, tehnički problemi, nestabilan broj frejmova i trenutan nedostatak raznovrsnosti u sadržaju jasno stavljaju do znanja da je pred nama naslov koji tek treba da sazri.
Moj konačni savet bi verovatno bio sledeći: ukoliko imate standardnu ekipu prijatelja sa kojom redovno igrate naslove poput Sea of Thieves, Rust, ili slično i ako ste spremni da zažmurite na jedno oko kada su u pitanju bagovi i lošija optimizacija zarad fenomenalne atmosfere i epske akcije SAND vredi isprobati čak i sada. Dobićete jedinstveno iskustvo koje već sada ima dušu i plan šta želi ostvariti u budućnosti. Sa druge strane, ako preferirate solo igranje ili tražite potpuno ispeglan, stabilan i balansiran takmičarski naslov, moj savet je da sačuvate svoje monetarne resurse i strpite se koji mesec da developeri dodatno očiste pesak iz mehanizma pre nego što igra zvanično stigne do verzije 1.0.
