Rise of the Tomb Raider – Switch 2 Recenzija – Najbolja Lara u ne najboljem svetlu

Postoje igre koje su obeležile određenu generaciju konzola ne zato što su donele nešto potpuno novo, već zato što su uspele da savršeno spoje već poznate ideje i naprave iskustvo koje ostaje u sećanju. Rise of the Tomb Raider je upravo jedna od takvih igara. Kada je originalno izašla 2015. godine, predstavljala je nastavak pravca koji je Crystal Dynamics započeo sa Tomb Raider rebootom iz 2013. godine, ali sa mnogo više samopouzdanja. Lara Croft više nije bila samo mlada arheološkinja koja pokušava da preživi na misterioznom ostrvu, već lik koji polako prihvata ono što jeste i postaje avanturistkinja koju svi poznajemo. Sada, više od deset godina kasnije, igra stiže i na Nintendo Switch 2 u svojoj najkompletnijoj verziji, sa svim dodacima i bonus sadržajem, pružajući još jednu priliku da se podsetimo zašto je ovaj deo i dalje jedan od najboljih modernih Tomb Raider naslova.

Priča igre nastavlja se direktno nakon događaja iz Tomb Raider reboota. Lara je nakon svega što je doživela na Yamatai ostrvu opsednuta pronalaženjem dokaza koji bi potvrdili drevne legende u koje njen otac nikada nije prestao da veruje. Njena potraga vodi je u Siriju, a zatim u hladne i opasne predele Sibira, gde pokušava da pronađe tajnu besmrtnosti povezanu sa legendarnim gradom Kitežom. Naravno, ona nije jedina koja traga za ovim otkrićem. Organizacija Trinity, tajna grupa sa ogromnim resursima i mračnim ciljevima, takođe želi da pronađe drevnu moć i koristi je za svoje interese.

Ono što mi se dopada kod priče Rise of the Tomb Raider jeste što mnogo više radi na samom liku Lare nego prethodna igra. Dok je reboot iz 2013. bio priča o preživljavanju i njenom prelasku granice između običnog čoveka i ratnika, ovde gledamo posledice svega kroz šta je prošla. Lara više nije osoba koja slučajno završava u opasnoj situaciji, već neko ko svesno ulazi u opasnost jer veruje da postoji nešto što mora da otkrije. Taj prelaz nije uvek savršeno napisan, ali predstavlja važan korak u njenom razvoju. Iako zaplet sa drevnom civilizacijom, tajnim organizacijama i artefaktima možda nije nešto što nikada ranije nismo videli, Tomb Raider nikada nije bio serijal koji se oslanja samo na originalnost priče. Njegova najveća snaga oduvek je bila avantura, istraživanje i osećaj otkrivanja nečega što je izgubljeno vekovima. Upravo tu Rise of the Tomb Raider briljira. Svaka nova lokacija ima osećaj misterije, svaki grob krije neku malu priču, a svet oko vas stalno daje razlog da skrenete sa glavnog puta i istražite još malo.

Gameplay je mesto gde igra zaista pokazuje koliko je Crystal Dynamics dobro razumeo šta moderni Tomb Raider treba da bude. Osnova ostaje ista kao u prethodnoj igri – kombinacija istraživanja, platformskih elemenata, rešavanja zagonetki i borbe iz trećeg lica – ali gotovo svaki segment je unapređen. Svet je veći, lokacije su otvorenije, a broj aktivnosti koje možete da radite između glavnih misija značajno je povećan. Najveća promena jeste način na koji igra tretira istraživanje. Za razliku od klasičnih linearnih avantura, Rise of the Tomb Raider vam često daje veće oblasti koje možete slobodno da istražujete. U njima pronalazite resurse, dokumente, relikvije, skrivene grobnice i razne izazove koji nisu obavezni, ali dodatno nagrađuju radoznale igrače. Upravo taj osećaj da iza svakog ugla može da se krije nešto vredno pronalaska čini istraživanje toliko zabavnim.

Grobnice su definitivno jedan od najboljih delova igre. Crystal Dynamics je poslušao kritike prethodnog dela i vratio više klasičnog Tomb Raider osećaja. Iako nisu ogromne kao u starim igrama sa Larom Croft, ove zagonetke pružaju mnogo bolji balans između istraživanja i rešavanja problema. Svaka ima svoju malu priču, drugačiji mehanizam i osećaj zadovoljstva kada konačno shvatite kako funkcioniše. To su momenti kada igra najviše podseća na stare avanture po kojima je serijal postao poznat.

Borba je takođe značajno unapređena. Lara sada ima mnogo više mogućnosti kako da pristupi neprijateljima. Možete koristiti prikradanje, luk i strele, zamke, eksplozive ili jednostavno krenuti direktno u okršaj. Stealth pristup je posebno zadovoljavajuć jer vam omogućava da posmatrate neprijatelje, planirate napad i koristite okolinu u svoju korist. Popeti se na drvo, sakriti se u žbunju i eliminisati protivnike jednog po jednog daje pravi osećaj lovca, a ne samo običnog akcionog heroja. Sistem razvoja lika dodatno proširuje gameplay. Kroz iskustvene poene otključavate nove sposobnosti koje utiču na tri glavna pravca, preživljavanje, lov i borbu. Možete poboljšati Larine sposobnosti sa lukom, povećati količinu resursa koje pronalazite, postati efikasniji u stealth eliminacijama ili unaprediti borbene veštine.

Tu je i sistem pravljenja opreme, gde sakupljate materijale iz okruženja i koristite ih za unapređivanje oružja. Upravo kombinacija tih sistema čini da Rise of the Tomb Raider nikada ne deluje kao igra koja vas samo vodi od jedne scene do druge. Stalno imate osećaj napretka. Nova sposobnost otvara drugačiji pristup problemima, bolje oružje vam omogućava lakše savladavanje protivnika, a istraživanje postaje sve isplativije kako napredujete.

Kada govorimo o Nintendo Switch 2 verziji, najvažnije pitanje je naravno kako igra izgleda i funkcioniše na novoj Nintendo konzoli. Originalna igra je već bila tehnički impresivna za svoje vreme, pa je veliki izazov preneti je na prenosivi sistem bez velikih kompromisa. Dobra vest je da ova verzija uspeva da zadrži ono najvažnije, kompletno Tomb Raider iskustvo sa svim sadržajem koji je igra nudila.

Vizuelno, igra i dalje izgleda veoma dobro. Sibirski pejzaži, snežne oluje, pećine i drevne ruševine imaju dovoljno detalja da ostave utisak i danas. Naravno, ne treba očekivati potpuno novu grafičku prezentaciju, ali umetnički dizajn je toliko kvalitetan da igra nije zastarela onoliko koliko bi možda neko očekivao. Lara i dalje ima odlične animacije, svet izgleda živopisno, a velike scene i dalje imaju filmski osećaj. Posebno je važno što Switch 2 verzija omogućava da ovu ogromnu avanturu igrate gde god želite. To možda zvuči kao mala stvar, ali igre poput Tomb Raidera odlično funkcionišu u prenosivom formatu. Mogućnost da završite jednu ekspediciju, rešite grobnicu ili istražite novu oblast tokom kraće sesije daje potpuno novi način uživanja u igri.

Pored glavne kampanje, 20 Year Celebration izdanje donosi i veliku količinu dodatnog sadržaja. Baba Yaga: The Temple of the Witch je verovatno najzanimljiviji dodatak jer donosi novu priču, novu lokaciju i drugačiju atmosferu sa elementima horora i misterije. Blood Ties donosi više istraživanja nego akcije i fokusira se na Larinu prošlost i Croft Manor, dok dodatni modovi poput Endurance nude drugačiji izazov za igrače koji žele još sadržaja nakon završetka kampanje.

U igri, kao i u originalu, postoji par problema. Recimo priča povremeno pati od klišea tipičnih za avanturističke filmove, a određeni sporedni zadaci mogu delovati pomalo repetitivno. Neke borbene sekcije su previše oslonjene na talase neprijatelja, a otvoreniji delovi sveta nemaju uvek isti kvalitet sadržaja. Takođe, igra se jasno vidi kao proizvod svoje generacije, posebno u nekim dizajnerskim odlukama koje su danas već prevaziđene. I