EA FC 27 – Recenzija – Slatki i stidljivi korak napred i jedan golemi korak nazad

Svaki septembar donosi nam isto pitanje. Da li je novi EA FC konačno doneo dovoljno promena da opravda kupovinu ili je u pitanju još jedna sezonska smena dresova, ažuriranje rostera i nekoliko novih animacija koje će se već za mesec dana stopiti sa svim prethodnim izdanjima? Otkako se Electronic Arts razišao sa FIFA brendom, dobro su pozicionirali EA FC na tržištu, mada pojedini nastavci uspevali su da uvedu zanimljiva poboljšanja, dok su drugi ostavljali utisak da se sve više vrtimo u krug. EA FC 27 zato ima prilično nezahvalan zadatak: mora da ponudi dovoljno novina kako bi privukao dugogodišnje igrače, ali i da popravi probleme koji već godinama prate virtuelni fudbal. Pa, da li je EA FC 27 napokon uneo novina koji bi opravdali kupovinu? Mislim da iskreno to nije bitno, jer EA FC ima toliku veliku bazu igrača, da šta god izbacili, ljudi će kupovati. Mada, dobra stvar je da EA FC 27 je ustvari zabavan, zanimljiv, interesantan, ali ponovo, sa manama.

Ovogodišnje izdanje donosi nekoliko bitnih promena, recimo unapređena kontrola na terenu, izmenjena defanzivna mehanika, bogatiji menadžerski Career Mode i The Grounds, novi društveni prostor koji pokušava da spoji ulični fudbal sa klasičnim utakmicama na velikom stadionu. Tu su, naravno, i Football Ultimate Team, Player Career, Clubs, praktično, sve je tu što bi mogli da očekujete i zbog kojih se igrači vraćaju iz godine u godinu. Na papiru, ponuda je sasvim solidna, i moram da priznam da nije samo na papiru, jer toliko modova i izbora za igranje znači da EA FC 27 nikada ne može da vam dosadi. Ali, ono što me najviše zanima kod svakog novog FC izdanja nije koliko stavki možemo da nabrojimo da sadrži u jednom godišnjem izdanju, već da li su utakmice zabavnije i da li promene utiču na način na koji igramo. Upravo na tom polju FC 27 donosi neke od svojih najboljih, ali i najproblematičnijih odluka. I sada, najveća promena u gameplayu jeste veći naglasak na kontroli igrača i donošenju odluka, posebno kada je reč o odbrani. Prethodna izdanja često su se oslanjala na pomoć veštačke inteligencije, zbog čega je ponekad bilo moguće previše se osloniti na saigrače koje ne kontrolišete direktno. FC 27 se trudi da promeni taj pristup i natera vas da aktivnije učestvujete u defanzivi. Samo držanje odgovarajućeg dugmeta i očekivanje da će vaš igrač automatski obaviti posao više nije toliko pametna stvar za uraditi. Potrebno je bolje da čitate protivničke namere, zatvarate prostor, pravilno postavljate odbrambene igrače i procenjujete kada je pravi trenutak za uklizavanje ili oduzimanje lopte.

Ovakva promena ima smisla u teoriji, jer kvalitetna odbrana sada više zavisi od vaših odluka nego od toga koliko će vam igra pomoći u pozadini. Kada pravovremeno presečete pas ili naterate protivnika da promeni pravac napada, osetite taj jako dobar rewarding osećaj, kao da ste ustvari vi nešto uradili, što i jeste. Vi ste zaslužni za uspešan potez, a ne sistem koji je odlučio da se vaš igrač u poslednjem trenutku sam postavi na idealno mesto. Ipak, postoji i druga strana medalje. Kada morate često da menjate igrače, a saigrači koje kontroliše veštačka inteligencija ne reaguju dovoljno dobro, situacija može brzo da postane frustrirajuća, toliko da poželite da polomite kontroler, kao što sam ja nekada u Xbox 360 danima. Ponekad će protivnik proći kroz odbranu zbog vaše greške, što je sasvim razumljivo, ali u drugim trenucima problem nastaje zato što igrači koje ne kontrolišete ne prepoznaju opasnost na vreme. I ovo je problem kod oba tima, i najviše se vidi u multiplayer mečevima. Jer ako niste naučili da igrate odbranu, rezultati često kao u rukometu, ili vaterpolu. Recimo u prve dve sezona, Online Seasons moda koje sam odigrao, prosek golova na utakmici je bio sedam. Dakle, nije bio problem samo u meni, već generalno u sistemu, jer ideja da igrač kontroliše odbranu jeste dobra, ali sa druge strane, igrači jednostavno nisu navikli na tako nešto, ispadanje vaših igrača na terenu zna da bude frustrirajuće i sve se svodi na to ko ima bolje napadače i ko da više golova. Naravno da se situacija menja nakon što naučite da igrate odbranu, ali onda sledi pitanje, da li će ova promena kako se igra odbrana ostati i sledeće godine, ili će EA ponovo nešto promeniti i sve naučeno iz ove godine će biti praktično neupotrebljivo za sledeću. Videćemo, ako ništa drugo, fudbal bez odbrane deluje, pa atraktivno.

Ne mogu da zamislim kako sve ovo izgleda u Ultimate Teamu, gde je gameplay praktično kao fliper, gde su svi igrali na gol više i pre ove promene. Mislim mogu, rezultati su verovatno toliko veliki da je prosto neshvatljivo da se radi o fudbalu. Situacija je drugačija kada igrate protiv kompjutera, ako tako mogu da kažem, jer jednostavno protivnik igra pažljivije pa nekako ide da i vi igrate tako, mada, ko još igra EA FC da bi igrao sam protiv kompjutera, budimo realni.

Nego, hajde da vidimo šta je sa drugim elementima gameplaya. Napad je takođe dobio nekoliko korisnih poboljšanja. Kretanje igrača bez lopte napokon nekako ima misla, a novi tipovi trčanja i unapređene mogućnosti za dodavanja pružaju vam više kontrole dok gradite akcije. Sada je važnije da procenite kada treba poslati loptu u prostor, kako da iskoristite kretanje napadača i na koji način da otvorite protivničku odbranu. Pas u dubinu više nije samo dugme koje pritisnete uz nadu da će lopta nekako pronaći put do vašeg igrača. Potrebno je preciznije ciljanje i bolje razumevanje situacije, naročito kada protivnička odbrana ostavlja vrlo malo prostora za grešku. I moram da priznam da jeste zabavno kada krenete u napad. Nekako imate osećaj da imate veću kontrolu, u odnosu na igranje odbrane. Pored toga, izmene kod kornera i centaršuteva takođe daju veću kontrolu kada su prekidi u pitanju. Umesto da se uvek oslanjate na unapred poznatu putanju lopte i automatizovane animacije, imate više mogućnosti da prilagodite izvođenje konkretnoj situaciji. Pogotovo je kul što je po defaultu uključeno kontrolisanje i pozicioniranje napadača kod kornera. Naravno da i odbrambeni tim može da koristi igrača koji markira metu. Kada sve funkcioniše kako treba, napad deluje smislenije, a uspešno izgrađena akcija donosi mnogo bolji osećaj nego jednostavno iskorišćavanje neke od poznatih mehanika. Nije svaka utakmica zbog toga automatski taktičko remek-delo, ali postoji jasniji prostor za igrače koji vole da kombinuju, menjaju tempo i strpljivo traže pukotinu u protivničkoj odbrani. A kada naučite sve da radite, onda stvarno akcije mogu izgledati kao pravo malo remek delo.

Ipak, FC 27 i dalje ume da dosta isfrustrira jer su sistemi takvi kakvi su, i vuku se problemi već godinama unazad. Promena igrača nije uvek precizna, pa se može dogoditi da preuzmete fudbalera koji uopšte nije najpogodniji za trenutnu situaciju. Saigrači umeju da naprave čudne odluke, a golmani i dalje mogu da imaju trenutke u kojima se pitate šta su upravo pokušali da izvedu. Upravo je to najveća šteta, jer se u trenucima kada mehanike rade kako treba vidi koliko ovaj sistem može da bude dobar. Kada vam jedna nespretna animacija ili neočekivana reakcija golmana pokvari odlično izgrađenu akciju, teško je ne osetiti da je igra mogla da bude još bolja uz malo više pažnje posvećene detaljima. Sudije da ne pominjem… Način na koji se fudbal igra zavisi i od moda koji odaberete. Autentičniji pristup u Career Modeu više nagrađuje taktičku, strpljivu izgradnju napada i nadmudrivanje, dok kompetitivna podešavanja u Ultimate Teamu mogu da dovedu do bržih, otvorenijih utakmica sa mnogo prilika na obe strane, kao što sam već i pomenuo. Ta razlika ima smisla, jer nije isto kada želite da odigrate sezonu sa omiljenim klubom i kada se takmičite protiv igrača koji pokušava da iskoristi svaku moguću prednost. Problem nastaje kada se tempo previše ubrza, pa utakmice postanu niz kontranapada, neobičnih odbitaka i golova koji više deluju kao rezultat haosa nego dobro izvedene akcije.

Jedna od najvažnijih stvari u svakom godišnjem izdanju jeste upravo ta ravnoteža između pristupačnosti i dubine. FC 27 sada nekako uspeva da pruži dovoljno prostora za taktičko nadmudrivanje, ali i dalje nije u potpunosti rešio situacije u kojima veštačka inteligencija deluje kao najslabija karika čitavog sistema. I nije mi jasno zbog čega je to tako, koliko je godina prošlo da EA ne ume, jer ne znam šta drugo da kažem, da napravi kvalitetan AI koji može ustvari koristiti igraču. Sa druge strane, igrač koji želi da se ozbiljno posveti fudbalu i unapredi svoje veštine ima čime da se bavi, ali moraće da prihvati i poneku odluku igre koja neće imati mnogo smisla. To je posebno važno za one koji najviše vremena provode u onlajn režimima, gde svaka nepredvidiva animacija može da napravi razliku između pobede i poraza.

Dok su izmene na terenu važne za svakog igrača, najveća novina u ovogodišnjem izdanju jeste The Grounds. U pitanju je novi društveni prostor koji pokušava da objedini različite oblike fudbalske zabave na jednoj lokaciji. Kreirate sopstveni avatar, istražujete okolinu, susrećete druge igrače i ulazite u manje utakmice, mini-igre i različite izazove. Ideja je da se udaljimo od tradicionalnog menija iz kojeg biramo mod i da dobijemo prostor u kojem se fudbal doživljava kao društvena aktivnost, a ne samo kao niz utakmica koje pokrećemo jednu za drugom. The Grounds nudi mečeve jedan na jedan, dva na dva i tri na tri, različite varijante igre Rush, manje fudbalske izazove i aktivnosti koje pokušavaju da razbiju uobičajeni ritam klasičnih utakmica. Možete da se udružite sa prijateljima, razvijate svog lika i učestvujete u sadržajima koji se razlikuju od standardnog fudbala jedanaest na jedanaest. Za one koji vole kraće, dinamične mečeve, ovo može da bude prijatna promena. Ne morate da izdvojite mnogo vremena za čitavu utakmicu, a manji broj igrača na terenu otvara prostor za drugačiji stil igre i više direktnih duela. Dobro je napomenuti da The Grounds postaje mesto na kojem se okuplja i Clubs mod, pa je novi prostor zamišljen kao centralno mesto za društvenu stranu igre. Ako imate ekipu prijatelja sa kojom redovno igrate, ideja da se okupite u zajedničkom okruženju pre nego što izađete na teren ima potencijala. Različite aktivnosti mogu da posluže kao zagrevanje ili jednostavno kao način da se zabavite kada vam se ne igra standardna utakmica. Ipak, trenutno ne mogu da mislim drugačije nego da je The Grounds više temelj za nešto veće nego zaokružena novina koja sama po sebi opravdava kupovinu igre. Jer recimo, nije kao da sam previše “igrao” ovaj mod, ili bolje rečeno, novu vrstu menija.

Najviše zbog toga što okruženje brzo naučite, a onda nekako sve izgleda isto. Pored toga, umesto da stalno imate osećaj da otkrivate nešto novo, lako se vratite na nekoliko omiljenih mini-igara i shvatite da ostatak prostora nema mnogo toga da vam ponudi. Što znači da sama činjenica da je prostor otvoren ne znači da je i sadržaj posebno dubok. The Grounds ima potencijal da postane važan deo budućih izdanja, naročito ako EA nastavi da dodaje nove aktivnosti i redovno osvežava ponudu, ali za sada je teško smatrati ga revolucijom. Važno je napomenuti i da je ovaj mod, zajedno sa Clubs sadržajem, dostupan samo na PlayStation 5, Xbox Series X|S, PC-ju i Nintendo Switchu 2, dok ga verzije za starije konzole nemaju. Što je nekako očekivano

Ali ako pre svega igrate EA FC sami, bolje rečeno, volite da vodite tim, menadžerska karijera dobila je značajnije izmene u načinu na koji funkcioniše tržište transfera, a pregovori sada pokušavaju da više liče na stvarni fudbalski posao. Klubovi imaju jasnije definisane vrednosti igrača, a pregovaranje ne mora uvek da se pretvori u automatski proces u kojem samo pronađete željenog fudbalera, ponudite dovoljno novca i čekate da se sve završi. Uvedene su i nove mogućnosti, uključujući klauzule vezane za učinak i otkupne klauzule, pa se otvara više prostora za planiranje i drugačije pregovaračke strategije. Posebno mi se svidela ideja da se u obzir uzimaju forma, moral i fizička spremnost igrača kroz Dynamic OVR sistem. Ocene više nisu samo statična slika sposobnosti, hvala bogu, već mogu da odražavaju promene u učinku tokom sezone. To ne znači da će svaki igrač preko noći postati svetska klasa ili da će svaki loš period dovesti do velikog pada, ali sistem daje dodatni kontekst vašim odlukama. Kada sastavljate tim, ne razmišljate samo o početnoj oceni fudbalera već i o tome kako bi se mogao razvijati i koliko će vam doprineti u narednim mesecima. Transfer tržište dobilo je i aktivnije nadmetanje klubova, što znači da potraga za pojačanjima može da bude manje predvidiva. U stvarnom fudbalu retko se dešava da samo jedan klub ima ideju da dovede igrača koji je u dobroj formi, pa je dobro što igra pokušava da približi taj deo menadžerskog posla stvarnosti. Pregovori mogu da budu zahtevniji, a klubovi nisu uvek spremni da prihvate svaku ponudu. To može da bude frustrirajuće kada pokušavate da dovedete konkretnog igrača, ali ujedno stvara osećaj da morate da razmišljate dugoročno i da imate alternativne planove.

Player Career ostaje opcija za one koji žele da se usredsrede na razvoj pojedinačnog fudbalera, umesto da upravljaju čitavim klubom. Napredovanje i dalje počiva na učinku na terenu, razvoju sposobnosti i ispunjavanju ciljeva, ali ovaj režim ne donosi toliko upečatljivih promena kao menadžerska karijera. Ako ste se nadali potpuno novom načinu pripovedanja o usponu mladog talenta, mogli biste da ostanete pomalo razočarani. I dalje postoji zadovoljstvo u tome da od igrača koji tek traži svoje mesto postanete važan deo ekipe, ali sistemu bi koristilo više smislenih rivalstava, događaja i situacija koje bi vašu karijeru učinile ličnijom. Mada, kooliko god novih i starih modova bilo, za većinu igrača FUT ostaje jedan od glavnih stubova ovog celog paketa. Osnovna ideja nije se promenila, sastavljate ekipu od fudbalera iz različitih perioda, unapređujete tim, učestvujete u takmičenjima i pokušavate da pronađete kombinaciju koja najbolje odgovara vašem stilu igre. Najveća novina je FUT Gallery, sistem koji daje dodatnu svrhu prikupljanju kartica i čuvanju omiljenih igrača. Kroz kolekcije različitih Player Itema možete da unapređujete nivo svoje galerije i osvajate nagrade, dok posebne varijante kartica i Hall of FUT sadržaj dodatno proširuju kolekcionarski deo modova.

Što se tiče grafike, sve izgleda sjajno, ne mogu da kažem da izgleda drastično bolje nego prethodne godine, ali izgleda zadovoljavajuće. Izgleda da EA čeka Next-Gen konzole kako bi unapredio i Engine koji pokreće EA FC. Ostatak prezentacije će biti svima poznat, naravno tu je druga muzika i sve ostalo šta dolazi sa godišnjim izdanjima. Realno gledano grafika i prezentacija nije nije veliki problem, jer sportske igre ne moraju svake godine da menjaju grafički identitet, ali je šteta što se više pažnje nije posvetilo nekim od nedostataka koji su i dalje prisutni. Animacije ponekad deluju neprirodno, golmani umeju da izvedu čudne pokrete, a ponašanje igrača u pojedinim situacijama ne prati uvek ono što biste očekivali od realističnog fudbala. A što se tiče zvuka, pa, sve je sjajno, kao i uvek. Nova muzika, to je novost, ostalo, standard.

Zahvaljujemo se EA Games na ustupljenoj igri za potrebe recenzije